RAT U UKRAJINI Rjabkov: Moskva i Kijev nadomak diplomatskog rešenja, bez kompromisa o teritorijama
Komentari
15/12/2025
-07:33
Rat u Ukrajini traje 1.388 dana i diplomatska inicijativa je sve intenzivnija. Razgovori ukrajinskih i američkih zvaničnika o predlozima za rešenje rata u Ukrajini završeni su sinoć nakon više od pet sati u Berlinu i trebalo bi da se nastave u ponedeljak, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Dmitro Litvin. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski razgovara u glavnom gradu Nemačke sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Džaredom Kušnerom, a glavna tema sastanka je postizanje političkog dogovora za okončanje rata u Ukrajini. Vitkof je rekao da je postignut veliki napredak tokom jučerašnjih razgovora u Berlinu između visokih američkih i ukrajinskih zvaničnika.
Ključni događaji:
- Savetnik Zelenskog: Razgovori zvaničnika Ukrajine i SAD u Berlinu nastavljaju se danas
- Vitkof: Postignut veliki napredak u razgovorima predstavnika Ukrajine i SAD u Berlinu
- GSUN danas o rezoluciji o kršenju ljudskih prava u delu Ukrajine pod kontrolom Rusije
- Zelenski zahvalio Makronu na podršci pred razgovor sa Vitkofom i Kušnerom u Berlinu
Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem blogu:
22.53 Rjabkov: Rusija i Ukrajina nadomak diplomatskog rešenja, bez kompromisa o teritorijama
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je danas da su Moskva i Kijev nadomak postizanja diplomatskog rešenja za okončanje rata u Ukrajini, ističući da oko pitanja teritorija Rusija neće praviti kompromise kao i da je raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini za Rusiju neprihvatljivo.
"Spremni smo za dogovor", rekao je Rjabkov u intervjuu za američku televiziju ABC, dodajući da se nada da bi sporazum mogao da bude postignut "pre ili kasnije".
Rjabkov je istovremeno ponovio i dugogodišnje zahteve Moskve koje Kijev odbacuje, među kojima su priznanje ruske kontrole nad Krimom, kao i nad delovima Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti.
Povezane vesti
"Ukupno ih je pet i ni u kom obliku ne možemo da pravimo kompromis po tom pitanju", rekao je Rjabkov, govoreći o ruskoj kontroli nad tim teritorijama.
Još jedna tačka sporenja, prema Rjabkovim rečima, jeste mogućnost raspoređivanja trupa zemalja NATO u Ukrajini nakon rata.
On je naglasio da Rusija neće prihvatiti bilo kakvo prisustvo snaga Alijanse na ukrajinskoj teritoriji, čak ni u okviru bezbednosnih garancija ili takozvane "koalicije voljnih".
22.20 Orban: Konfiskacija ruske imovine vodi EU ka ratu i ozbiljnom ekonomskom problemu
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da će zamrzavanje ruske imovine u inostranstvu i njeno preusmeravanje u korist Ukrajine predstavljati "deklaraciju rata", što bi, kako je ocenio, moglo da uvuče Evropsku uniju u ozbiljne ekonomske i političke probleme.
On je upozorio da se spreči konfiskacija ruske imovine zamrznute u inostranstvu i njen transfer u Ukrajinu.
"Ako to ne uspe, onda moramo nekako da ostanemo van toga, pre svega treba da se držimo podalje od ruske odmazde. Mnogo je novca na stolu, a konfiskacija 230 milijardi evra ravna je objavi rata i uvući će Evropsku uniju u veoma ozbiljne probleme", istakao je Orban intervjuu koji je emitovan na Jutjub kanalu Patriota.
Povezane vesti
On je ocenio da je Evropa sve bliža stvarnom oružanom sukobu. Orban je upozorio da je mali broj zemalja koje se protive ovoj ideji, napominjući da Slovačka i Češka, zajedno sa Belgijom, dele mađarsku poziciju.
Attila KISBENEDEK / AFP / Profimedia
21.12 Salvini: Ne podržavam Putina, ali sankcije Rusiji nanose štetu Evropi
Potpredsednik italijanske vlade i lider stranke Liga Mateo Salvini izjavio je danas da ne podržava predsednika Rusije Vladimira Putina, ali da smatra da su sankcije Rusiji nanele štetu ekonomiji Evrope.
Povezane vesti
"Devetnaest ponovljenih sankcija, koje su trebalo da slome Putina, zapravo su slomile zapadne ekonomije i povećale račune za struju Italijanima. Zato sada pozivam na oprez pre nego što se odlučimo za nove vojne akcije, evropsko naoružanje ili evropsku vojsku", istakao je Salvini, prenosi Ansa.
On je dodao da je uprkos optužbama, on potpredsednik Vlade zahvaljujući glasovima Italijana.
"Optužili su me da sam putinista, trampovac ili orbanovac, ali ja sam potpredsednik Saveta ministara sa glasovima Italijana, i ja sam ministar infrastrukture, pokušavam da obezbedim puteve, železnice i mostove koji su Italijanima potrebni, a ne za to da budem navijač u sukobu između Putina i Zelenskog. Ja sam za mir i za Italiju, ali samo podsećam da nismo u ratu sa Rusijom", poručio je Salvini.
21.05 Evropski lideri izrazili podršku Zelenskom, odluke o teritorijima pripadaju Ukrajini
Odluke o mogućim teritorijalnim ustupcima Ukrajini može da donese isključivo ukrajinski narod, uz uslov da budu osigurane čvrste bezbednosne garancije, navodi se u zajedničkoj izjavi evropskih lidera nakon mirovnih pregovora održanih danas u Berlinu.
To bi, kako se navodi u saopštenju, uključivalo pružanje Ukrajini kontinuirane i značajne podrške u izgradnji oružanih snaga, koje bi trebalo da imaju stalnu mirnodopsku snagu od 800.000 vojnika kako bi se osiguralo odvraćanje sukoba i odbrana teritorije Ukrajine, kao i multinacionalne snage za Ukrajinu pod vođstvom Evrope, koje će se sastojati od doprinosa zemalja koje to žele u okviru Koalicije voljnih, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Ova snaga bi imala zadatak da pomogne u "osiguravanju ukrajinskog neba i podršci sigurnijim morima, uključujući i operacije unutar Ukrajine", prenosi Rojters.
"Ukrajina, Sjedinjene Američke Države i evropski partneri su se dogovorili o parametrima za postizanje mira u Ukrajini, koji uključuju bezbednosne garancije, posebno razvoj Oružanih snaga Ukrajine i mogućnost raspoređivanja mirovnih snaga radi obezbeđivanja bezbednosti vazdušnog i morskog prostora, praćenja prekida vatre", ističe se u zajedničkom saopštenju nemačkog kancelara Fridriha Merca, finskog predsednika Aleksandra Stuba, francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Kira Starmera, danske premijerke Mete Frederiksen, italijanskog premijera Đorđa Maloni, norveškog premijera Jonasa Gar Sterea, poljskog premijera Donalda Tuska, holandskog premijera Dika Shofa, švedskog premijera Ulfa Kristersona, kao i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
20.25 Zvaničnici: SAD pristale na bezbednosne garancije Ukrajini u mirovnim pregovorima
Sjedinjene Američke Države pristale su da pruže bezbednosne garancije Ukrajini kao deo mirovnog sporazuma za okončanje gotovo četvorogodišnjeg rata s Rusijom, izjavili su danas američki zvaničnici nakon poslednjih razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berlinu.
ANDREW CABALLERO-REYNOLDS / AFP / Profimedia
Prema rečima zvaničnika, razgovori s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, doveli su do smanjenja nesuglasica u vezi sa neophodnim bezbednosnim garancijama za koje Kijev kaže da moraju biti obezbeđene, kao i o zahtevu Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju u regionu Donbasa na istoku zemlje, prenosi Asošiejted pres.
Američki zvaničnik je rekao da su razgovori bili "zaista pozitivni", sa postignutim konsenzusom o brojnim pitanjima.
19.00 Zelenski u Berlinu: Ukrajina ne traži samo pomoć, već nudi i zajedničku proizvodnju
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas u Berlinu da Ukrajina tokom rata ne traži samo pomoć, već nudi i zajedničku proizvodnju odbrambene opreme.
Tanjug/AP/Press Service Of The President Of Ukraine
On je najavio otvaranje kancelarije za izvoz oružja i zajedničke projekte sa Nemačkom, ističući da je cilj privući više nemačkih kompanija i ugovora. Zelenski je naveo da su ruski napadi poslednjih meseci posebno pogodili energetiku, ali da Ukrajinci obnavljaju elektrane i razvijaju protivvazdušnu odbranu uz podršku Nemačke.
Predsednik je pozvao nemačke privrednike i političare da nastave da podržavaju Ukrajinu i podsetio da bi zamrznuta ruska imovina u Evropi trebalo da se koristi za zaštitu od ruske agresije.
18.33 Merc: Šanse za postizanje stvarnog mira u Ukrajini sada bliže nego ikada
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da su šanse za postizanje stvarnog mira u Ukrajini sada bliže nego ikada od početka ruske invazije 2022. godine.
On je na osmom nemačko-ukrajinskom poslovnom forumu održanom danas u Berlinu naveo da su Sjedinjene Američke Države Ukrajini ponudile "značajne" bezbednosne garancije.
Sebastian Gollnow / AFP / Profimedia
"Ono što su SAD stavile na sto u Berlinu u smislu pravnih i materijalnih garancija je zaista značajno", rekao je Merc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, nakon višesatnih razgovora sa američkim pregovaračima.
18.05 Ukrajina i Nemačka pokreću zajedničku proizvodnju borbenih dronova
Ukrajina i Nemačka pokrenuće prvo zajedničko preduzeće za proizvodnju borbenih dronova u Evropi, saopštila je danas nemačka kompanija "Quantum Systems", dodajući da će proizvodni kapaciteti biti locirani i raditi u skladu sa NATO standardima.
JAN WOITAS / AFP / Profimedia
Novo nemačko-ukrajinsko odbrambeno preduzeće, koje će poslovati u okviru inicijative "Gradimo sa Ukrajinom", obezbediće serijsku proizvodnju bespilotnih letelica za potrebe Odbrambenih snaga Ukrajine, prenosi ukrajinski javni servis Suspilne.
"Quantum Systems" i ukrajinska kompanija "Frontline Robotics" objavlile su da su osnovale zajedničku firmu "Quantum Frontline Industries" (QFI).
17.12 Ukrinform: Ukrajinski dronovi uništili rusku podmornicu Varšavjanka
Ukrajinski podvodni dronovi uništili su rusku podmornicu Varšavjanka klase 636,3 u luci Novorosijsk, prenosi Ukrinform. Podmornica je pretrpela kritična oštećenja i stavljena van upotrebe. Na brodu su bila četiri lansera krstarećih raketa "kalibr" koje Rusija koristi za napade na Ukrajinu.
Tanjug/AP
SBU navodi da cena ovakve podmornice iznosi oko 400 miliona dolara, a zbog sankcija izgradnja nove može koštati do 500 miliona dolara. Operacija je izvedena zajednički od strane 13. Glavnog direktorata vojne kontraobaveštajne službe SBU i ukrajinskih pomorskih snaga. Portparol ukrajinske vojske Dmitro Pletenčuk istakao je da je ruska flota pretrpela ozbiljne gubitke – 15 brodova uništeno, a 12 oštećeno.
15.52 Zelenski sa Štajnmajerom razgovarao o pregovaračkom procesu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je danas o pregovaračkom procesu sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i zahvalio mu na podršci. ''Obavestio sam predsednika o zajedničkom radu sa Sjedinjenim Američkim Državama za dostojanstven mir, pouzdane garancije bezbednosti i ekonomski oporavak'', napisao je Zelenski na svom nalogu na platformi Telegram. On je napomenuo da je važno osigurati suverenitet, teritorijalni integritet i zaštitu nacionalnih interesa Ukrajine i zahvalio Nemačkoj što to ''fundamentalno'' podržava.
15.26 Izvor: Ukrajina treći put pogodila ruske platforme za proizvodnju nafte u Kaspijskom moru
Dronovi dugog dometa Centra za specijalne operacije "Alfa" Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) su po treći put u proteklih nedelju dana pogodili platforme za proizvodnju nafte kompanije Lukoil-Nižnjevolžsknjeft koja posluje u Kaspijskom moru, izjavio je danas neimenovani izvor. Ovog puta, pogođena je platforma na naftno-gasnom kondenzatnom polju "Korčagin", navodi izvor, prenosi Ukrinform.
14.36 Završena druga runda pregovora ukrajinske i američke delegacije u Berlinu
Razgovori ukrajinske delegacije koju je predvodio predsednik te zemlje Volodimir Zelenski i američke delegacije na čelu sa američkim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Donalda Trampa Džaredom Kušnerom, a povodom plana za okončanje rata u Ukrajini okončani su danas, preneo je Gardijan.
Pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor, britanski list navodi da je stav američke delegacije tokom pregovora povodom Luganske i Donjeske oblasti ostao nepromenjen, odnosno da se od Kijeva zahteva da preda kontrolu nad tim oblastima Moskvi, kao jedan od uslova na koji Ukrajina mora da pristane.
12.49 Ukrinform: U Berlinu nastavljeni pregovori ukrajinske i američke delegacije
Nastavak pregovora između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američke delegacije koju predvode specijalni izaslanika Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner započet je danas u Berlinu.
Nastavak pregovora je u toku, piše Velt am Zontag. Razgovori ukrajinske i američke delegacije nastavljen je nakon jučerašnjeg petočasovnog sastanka, posle kojih su se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom pridružili lideri nekoliko evropskih zemalja da bi pokazali solidarnost sa Kijevom.
12.33 Varšava planira da prebaci šest do osam lovaca MiG-29 u Kijev
Varšava planira da prebaci šest do osam lovaca MiG-29 u Kijev, koji će biti povučeni iz upotrebe u poljskoj vojsci do kraja godine, izjavio je zamenik ministra odbrane Poljske, Čezari Tomčik. Prema njegovim rečima, radi se o šest do osam aviona koji će biti povučeni iz upotrebe krajem decembra i više neće biti u službi poljske vojske, prenosi Ukrinform pozivajući se na televiziju N24.
12.26 U Berlinu se nastavljaju razgovori između Ukrajine i SAD
Razgovori između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država nastaviće se danas u Berlinu, nakon petočasovnih jučerašnih pregovora, posle kojih su se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom pridružili lideri nekoliko evropskih zemalja da bi pokazali solidarnost sa Kijevom.
Kada se razgovori sa SAD završe, sledi mini-samit koji će okupiti britanskog premijera Kira Starmera, dansku premijerku Mete Frederiksen, finskog predsednika Aleksandera Stuba, norveškog premijera Jonasa Gara Sterea, holandskog premijera Dika Shofa, poljskog premijera Donalda Tuska, švedskog premijera Ulfa Kristersona, kao i najviše zvaničnike EU i NATO-a, prenosi "Guardian".
Američki izaslanik Stiv Vitkof rekao je ranije da je tokom jučerašnjih razgovora "postignut veliki napredak".
Tanjug/AP
12.12 Zbog ukrajinskih napada više od 60.000 stanovnika Hersonske oblasti ostalo bez struje
Napad ukrajinskih oružanih snaga na energetsku infrastrukturu ostavio je više od 60.000 stanovnika Hersonske oblasti bez struje, izjavio je danas regionalni guverner Volodimir Saldo.
"Zbog udara na energetsku infrastrukturu, više od 60.000 ljudi u 113 naselja u Aleškinskom, Golopristanskom, Skadovskom, Čaplinskom, Kalančakskom i Kahovskom okrugu ostalo je bez struje. Društveno značajni objekti su prebačeni na rezervne izvore napajanja", rekao je Saldo u objavi na Telegramu, prenosi RIA novosti.
11.30 Orban: Evropa je na pragu velike prilike da se reši rat koji traje već četiri godine
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se Evropa nalazi na pragu velike prilike i da bi Sjedinjene Američke Države uskoro mogle da stave tačku na rat koji Evropljani nisu uspeli da reše već četiri godine.
Više pročitajte u posebnom tekstu.
Attila KISBENEDEK / AFP / Profimedia
10.49 Anketa: Samo devet odsto Ukrajinaca očekuje da će se rat završiti do početka 2026.
Samo devet odsto Ukrajinaca očekuje da će se rat završiti do početka 2026. godine, dok 14 procenata očekuje da će se borbe završiti barem u prvoj polovini naredne godine, pokazali su rezultati ankete javnog mnjenja Omnibus sprovedene od 26. novembra do 13. decembra, koje je objavio Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS).
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Oni navode da je u septembru 2025. godine 15 odsto ispitanika imalo takva očekivanja, odnosno da samo četvrtina Ukrajinaca očekuje završetak rata u relativno bliskoj budućnosti, prenosi Unian.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
09.05 Ruska centralna banka tužila Juroklir za 194,8 milijardi evra
Ruska centralna banka podnela je tužbu tražeći 18,2 biliona rubalja, odnosno 194,8 milijardi evra odštete od belgijskog centralnog depozitara hartija od vrednosti Juroklir, saopštio je danas moskovski sud.
"Moskovski arbitražni sud je 12. decembra 2025. godine primio tužbu Centralne banke Ruske Federacije protiv Juroklir banke SA/NV. Iznos tužbe je 18.172.971.903.836 rubalja“, saopštila je pres služba suda, prenosi TASS.
Iznos od 18.172.971.903.836 rubalja odgovara iznosu od 194,8 milijardi evra.
08.56 Kalas: Donbas nije Putinov krajnji cilj, danas odluka o novim sankcijama
Šefica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da preuzimanje Donbasa "neće biti krajnji cilj" ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tanjug/AP/Omar Havana
"Moramo da shvatimo da ako dobije Donbas, onda je tvrđava pala i onda će definitivno nastaviti sa preuzimanjem cele Ukrajine. Ako Ukrajina ode, onda su i drugi regioni u opasnosti", rekla je Kalas novinarima, prenosi Rojters.
07.25 GSUN danas o rezoluciji o kršenju ljudskih prava u delu Ukrajine pod kontrolom Rusije
Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasaće danas o obnovljenom nacrtu rezolucije o kršenju ljudskih prava na teritorijama Ukrajine pod kontrolom Rusije, prenose ukrajinski mediji.
U Nacrtu rezoluciji o stanju ljudskih prava na privremeno okupiranim ukrajinskim teritorijama, uključujući Krim i Sevastopolj, ukazuje se na brojna kršenja ljudskih prava i međunarodnih humanitarnih zakona od strane Ruske Federacije, prenela je agencija Ukrinform.
Kako se navodi, ova kršenja posebno obuhvataju slučajeve represije, torture, arbitrarnog pritvaranja, progona novinara, aktivista za ljudska prava i predstavnika starosedelačkih naroda – krimskih Tatara.
U tekstu se naglašava se tortura i nehumano postupanje prema ukrajinskim ratnim zarobljenicima i nelegalno uhapšenim civilima u Rusiji.
Tanjug AP/Sean Kilpatrick/The Canadian Press via AP
07.06 Rusija tokom noći oborila 130 dronova iznad 11 regiona i Kaspijskog jezera
Ruske oružane snage oborile su tokom noći 130 ukrajinskih dronova iznad 11 regiona i iznad Kaspijskog jezera, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
"Tokom protekle noći, između 23.00 i 7.00 časova po moskovskom vremenu, dežurni sistemi protivvazdušne odbrane presreli su i uništili 130 ukrajinskih bespilotnih letelica sa fiksnim krilima", navodi se u izveštaju koji prenosi agencija RIA Novosti.
06.50 Vitkof: Postignut veliki napredak u razgovorima predstavnika Ukrajine i SAD u Berlinu
Specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof rekao je da je postignut veliki napredak tokom jučerašnjih razgovora u Berlinu između visokih američkih i ukrajinskih zvaničnika o najnovijim naporima za okončanje rata u Ukrajini.
Vitkof je napisao u objavi na platformi X da su vođeni detaljni razgovori, da je postignut veliki napredak i da će se američki i ukrajinski zvaničnici danas ponovo sastati.
06.45 Savetnik Zelenskog: Razgovori zvaničnika Ukrajine i SAD u Berlinu nastavljaju se danas
Razgovori ukrajinskih i američkih zvaničnika o predlozima za rešenje rata u Ukrajini završeni su sinoć nakon više od pet sati u Berlinu i trebalo bi da se nastave u ponedeljak, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Dmitro Litvin.
Najavio je da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski komentarisati razgovore u ponedeljak kada budu završeni.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se u Berlinu s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Džaredom Kušnerom, a glavna tema sastanka je postizanje političkog dogovora za okončanje rata u Ukrajini.
Handout Bundesregierung/Guido Bergmann/dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia
06.34 GSUN danas o rezoluciji o kršenju ljudskih prava u delu Ukrajine pod kontrolom Rusije
Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasaće danas o obnovljenom nacrtu rezolucije o kršenju ljudskih prava na teritorijama Ukrajine pod kontrolom Rusije, prenose danas ukrajinski mediji.
U Nacrtu rezoluciji o stanju ljudskih prava na privremeno okupiranim ukrajinskim teritorijama, uključujući Krim i Sevastopolj, ukazuje se na brojna kršenja ljudskih prava i međunarodnih humanitarnih zakona od strane Ruske Federacije, prenela je agencija Ukrinform.
Kako se navodi, ova kršenja posebno obuhvataju slučajeve represije, torture, arbitrarnog pritvaranja, progona novinara, aktivista za ljudska prava i predstavnika starosedelačkih naroda – krimskih Tatara.
06.15 Zelenski zahvalio Makronu na podršci pred razgovor sa Vitkofom i Kušnerom u Berlinu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je juče na podršci francuskom predsedniku Emanuelu Makronu pred razgovor u Berllinu sa specijalnim američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Donalda Trampa, Džaredom Kušnerom.
"Tesno sarađujemo zarad naše zajedničke bezbednosti", napisao je Zelenski na platformi X.
Komentari (0)