EU želi da ubrza pristup Moldavije, Pridnjestrovlje više nije prepreka: Šta to znači za Srbiju i pitanje KiM
Komentari11/05/2026
-17:32
U Briselu se danas održava sastanak Saveta za spoljne poslove. Pre početka sastanka, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas najavila je dalji rad na uvođenju sankcija Rusiji i rekla da se nada da će uskoro početi isplata prve rate dogovorenog kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Ranije je istakla i da Evropska unija želi da ubrza pristupanje Moldavije EU i poručila da "Pridnjestrovlje neće predstavljati prepreku evropskoj budućnosti te zemlje".
Govoreći o današnjem sastanku u Briselu, Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije kaže za Euronews Srbija da je on veoma bitan jer se susreću ministri spoljnih poslova članica sa establišmentom iz Brisela, ali i predstavnicima zemalja kandidata.
"Naslućuje se da je spoljnopolitički okvir delovanja Evropske unije, odnosno usklađivanje spoljne politike jedna od mogućih ključnih tema, ali pored ove teme koja već okupira Evropsku uniju znatno duže, jesu i svi drugi aspekti koji se tiču različitih bezbednosti, ali i evrointegracija. Tu, naravno, u našem kontekstu je veoma važna evrointegracija Zapadnog Balkana i naravno ono što još može biti veoma interesantno jeste i taj okvir svih onih pitanja koja su vezana za Balkan. Tu svakako mislim i na dijalog Beograda i Prištine i naravno treba imati u vidu da će u junu mesecu biti planiran sastanak u Tivtu koji takođe ima svoju veliku težinu u kontekstu jačanja evropske perspektive za sve države, kada imamo u vidu da je Crna Gora tu nadomak članstva u Evropskoj uniji", rekla je ona.
Kalas je, inače, uoči sastanka rekla da se očekuje i usvajanje novih sankcija Rusiji i isplata prve rate kredita Ukrajini, a Kolaković ističe da je podrška Ukrajini postaje koherentnija, snažnija i jaća,
"To je važna, važna strategija za Evropsku uniju i neutralisanje ruskog uticaja i strategija jačanja evropske ideje i uopšte reforme Evropske unije na tim osnovama i očuvanja Evropske unije kao važnog aktera u spoljnopolitičkim aktivnostima, odnosno u međunarodnim odnosima. Tako da u tom kontekstu treba posmatrati i sve buduće odluke koje budu donete, tako da verujem da postoji realna šansa da danas Ukrajina dobije tu pomoć i da je to jedan okvir gde se potvrđuje još jednom posvećenost Evropske unije i svih zemalja onome što jeste suštinski snaženje i jačanje Ukrajine", rekla je ona.
Kada je reč o evrointegracijama, evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je da Srbija nije dobila "ni evro" od usvajanja "Mrdićevih zakona" i da se nada da će ispuniti kriterijume kako bi dobila novac, a Kolaković ističe da je sada jasno da su ovi zakoni jedan bitan momenat ka dobijanju tog novca.
"To jeste suštinski nešto što se sada očekuje od Srbije, pored određenih još apekata kao što su vladavina prava, sloboda medija, dakle taj jedan okvir koji se često pominje. Kada govorimo o pristupanju Evropskoj uniji uvek moramo imati u vidu jednu tehničku komponentu. To su svi oni tehnički momenti koji nas vode ka Evropskoj uniji, ali istovremeno tu su i političke odluke kao recimo pomenuta mogućnost Moldavije", rekla je ona.
Povezane vesti
Upravo kada je reč o Moldaviji, Kolaković kaže da je interesantno to što se navodi da Pridnjestrovlje "nije kamen spoticanja".
"Moldavija trenutno ima snažnu proevropsku vladu, proevropski kurs, predsednica (Maja) Sandu je na čelu i takođe Moldavija je zemlja koja dobija znatna novčana sredstva pomoći od Evropske unije kroz različite fondove. Trenutno ona se takođe bori sa pitanjima korupcije, vladavine prava i tako dalje. To su i dalje izazovi koji postoje i koji se sigurno moraju rešiti na putu. E sada, kada govorimo o slučaju Pridnjestrovlja, to sada otvara pitanje na koji način bi se situacija tu rešila. Naravno da se za Evropsku uniju u kontekstu geopolitičkih promena koje je izazvao rat u Ukrajini i ruska agresija jeste puno toga promenilo, kao i odnos uopšte Evropske unije sada i sa i pojedinim evropskim liderima sa Trampovom politikom i Trampovom administracijom", rekla je ona.
Kako je dodala, sada je veoma bitno za Evropsku uniju da integriše sve delove evropskog kontinenta u zajednicu i da postoji realna mogućnost da se to vrši ubrzano.
"Čini se da se na Moldaviju može možda primeniti ovaj princip koji postoji na Kipru, gde bi jedan deo teritorije ostao van onih evrointegracija u punom smislu te reči", rekla je ona.
Upoređujući situaciju između Pridnjestrovlja i Kosova i Metohije, Kolaković kaže da moramo imati u vidu da istorijski postoje razlike, mada iz aspekta većine zapadnih zemalja, to se suštinski posmatra kao pitanje nasleđa raspada jedne države Sovjetskog Saveza, odnosno sa druge strane SFRJ.
"Tu dimenziju moramo imati u vidu, mada ta dimenzija sada može izgubiti svoj značaj ukoliko posmatramo aktuelne stvari i potrebu još jednog integrisanja i neutralisanje ruskog uticaja. Takođe postoji i razlika, Pridnjestrovlje nije priznato od strane brojnih država, za razliku od Kosova. I ono što je ovde veoma problematično jeste da su to države koje su članice Evropske unije, odnosno one koje najviše i nose tu ideju Evropske unije, ali postoje i u Evropskoj uniji države koje nisu priznale Kosovo. I to je sada takođe važna komponenta evrointegracija Srbije i pronalaženja određenih komponenti da se ovaj problem dodatno prevaziđe. Mislim da će u srpskom slučaju to biti teže, definitivno, nego u slučaju Moldavije kako i zbog blizine one ratne zone, da tako kažem, ali nije nemoguće. I mi vidimo i te stalno ohrabrujuće poruke koje dolaze od strane evropskih zvaničnika i državnika koji govore o tome da Srbija jeste mesto u Evropskoj uniji i da ona pripada, kako bi se to reklo, još od 19. veka, evropskoj porodici naroda", rekla je Kolaković.
Komentari (0)