SAD i Kina u novom dijalogu: Šta možemo očekivati od susreta Trampa i Sija u Pekingu
Komentari12/05/2026
-19:44
Američki predsednik Donald Tramp sutra bi trebalo da otputuje u dvodnevnu posetu Pekingu, gde će se sastati sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Dvojica lidera poslednji put su razgovarala prošle godine u Južnoj Koreji, a ovaj susret dolazi u trenutku pojačanih globalnih tenzija, između ostalog i nakon eskalacije sukoba koji je izazvao dodatnu nestabilnost u Ormuskom moreuzu.
Očekivanja od razgovora dve najveće svetske ekonomije, prema oceni profesorke Fakulteta političkih nauka Dragane Mitrović, nisu previše visoka kada je reč o postizanju velikih strateških dogovora, ali sama činjenica da do posete dolazi ima značajnu političku težinu.
„Čini se da niko nema neka naročito velika očekivanja u smislu da se mogu postići neki veliki dogovori od istorijskog značaja, da se odnosi suštinski promene posle ovog susreta. Međutim, bitno je da do susreta dolazi, i to posle dva odlaganja“, rekla je Mitrović za Euronews Srbija.
Ona podseća da u prethodnom mandatu američkog predsednika Džozefa Bajdena nije bilo zvaničnih poseta Kini, iako su se lideri dve zemlje povremeno sastajali na međunarodnim skupovima.
„Sada Donald Tramp, ponovo izabrani predsednik, posle devet godina ponovo odlazi u Kinu, ovog puta na samo dva dana. Očekuje se da će biti postignuti jednostavniji, pragmatični dogovori, čiji će rezultati biti vidljivi i opipljivi“, kaže ona.
Prema njenim rečima, fokus Vašingtona biće pre svega na ekonomskim temama koje mogu imati direktan efekat na domaću javnost u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Tramp ima potrebu da pokaže da je poseta uspela – kroz eventualne dogovore o prodaji američkih poljoprivrednih proizvoda, aviona ili drugih roba koje su važne za američke proizvođače i koje može predstaviti kao političku pobedu“, ističe Mitrović.
Povezane vesti
Ona dodaje da je trenutni međunarodni kontekst, uključujući dešavanja na Bliskom istoku i nestabilnosti na tržištu energenata, dodatno važan faktor uoči susreta.
„U ovom momentu, Tramp nema najjače adute u rukama, ali ipak nastoji da pošalje poruku optimizma i spremnosti na saradnju“, navodi profesorka. Kada je reč o samim odnosima između dve sile, Mitrović ocenjuje da oni već duže vreme funkcionišu u atmosferi strateškog nadmetanja.
„Odnosi SAD i Kine su na niskom nivou, što se vidi i po tome da u prethodnoj administraciji nije bilo zvaničnih poseta. Istovremeno, reč je o tehnološkom i trgovinskom ratu koji traje“, objašnjava ona.
Euronews Srbija
Prema njenim rečima, ključne tačke sporenja ostaju visoke tehnologije, poluprovodnici, veštačka inteligencija, kao i pitanje Tajvana, iako se očekuje da ta tema ovoga puta ne bude u prvom planu.
„Prostor za dogovor je sužen, jer obe strane žele tehnološku dominaciju – Kina kroz stratešku autonomiju, a SAD kroz očuvanje svoje pozicije lidera“, navodi Mitrović.
Ona dodaje da, uprkos tenzijama, postoji pragmatična dimenzija odnosa koja omogućava određeni nivo saradnje.
„Realizam u međunarodnim odnosima ipak omogućava da se pronalaze rešenja u manjim oblastima gde je to moguće i da se kontrolišu negativni efekti sukoba“, kaže ona.
Povezane vesti
Govoreći o mogućem pomaku u vezi sa Tajvanom, Mitrović ocenjuje da se ne očekuju značajne promene u američkoj politici.
„Očekuje se da SAD zadrže svoju tradicionalnu poziciju strateške dvosmislenosti. Ipak, Tramp je ranije pokazivao manje naglašeno interesovanje za Tajvan u političkom smislu, a više ga posmatra kroz ekonomsku dimenziju“, objašnjava ona.
Euronews Srbija
U delegaciji koja prati američkog predsednika biće i predstavnici velikih tehnoloških i industrijskih kompanija, što dodatno naglašava ekonomski karakter posete.
„Biće predstavnici velikih kompanija poput Apple-a i Tesle, dok direktor NVIDIA-e neće prisustvovati, što je takođe indikativno“, navodi Mitrović.
Iako su očekivanja ograničena, sagovornica ističe da lični odnosi dvojice lidera ostaju korektni i funkcionalni, što može doprineti održavanju dijaloga.
„Njihovi lični odnosi su dobri i komunikacija postoji, ali to ne znači da se strateške razlike mogu lako prevazići“, zaključuje profesorka Dragana Mitrović.
Komentari (0)