Čistiji vazduh mogao bi da spase više od devet miliona života godišnje: Zagađenje utiče i na ekonomiju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Čistiji vazduh mogao bi da spase 9,4 miliona života godišnje, ukoliko bi države dostigle standarde kvaliteta vazduha koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pokazuje novo istraživanje Univerziteta u Kembridžu. Osim zdravstvenih koristi, smanjenje zagađenja donelo bi i značajne ekonomske uštede.
Smanjenje zagađenja vazduha na nivoe koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija takođe može da utiče na to da milioni ljudi izbegnu ozbiljna oboljenja srca i pluća, dok bi države ostvarile značajne uštede u zdravstvenom sistemu i povećale produktivnost radne snage, navodi Euronews.
To pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Kembridžu, objavljeno u naučnom časopisu "Environment International". Istraživanje je obuhvatilo 136 zemalja sa niskim i srednjim prihodima, a bavilo se zdravstvenim i ekonomskim posledicama smanjenja zagađenja vazduha.
Prema rezultatima studije Univerziteta u Kembridžu, dostizanje preporučenih vrednosti koncentracije sitnih suspendovanih čestica PM2.5 moglo bi da spreči ili odloži oko 9,4 miliona smrtnih slučajeva u jednoj godini. Smanjenje koncentracije azot-dioksida na preporučeni nivo moglo bi da spreči ili odloži još oko 1,1 milion smrtnih slučajeva.
Spoljno zagađenje vazduha predstavlja jednu od najvećih ekoloških pretnji po zdravlje ljudi. Dugotrajna izloženost zagađujućim materijama povezuje se sa brojnim oboljenjima, uključujući kardiovaskularne i respiratorne bolesti, ali i demenciju, upozorava SZO.
Koliko su zemlje udaljene od preporuka SZO?
Svetska zdravstvena organizacija je 2021. godine pooštrila preporuke za kvalitet vazduha, smanjivši maksimalnu preporučenu godišnju koncentraciju PM2.5 čestica sa 10 na pet mikrograma po kubnom metru. Istovremeno, preporučena granica za azot-dioksid spuštena je sa 40 na 10 mikrograma po kubnom metru, navodi se u smernicama te organizacije.
Ipak, veliki broj država, naročito onih sa niskim i srednjim prihodima, i dalje je daleko od ispunjavanja ovih standarda.
U istraživanju koje je obuhvatilo 136 zemalja, prosečna godišnja koncentracija PM2.5 čestica iznosila je 30,44 mikrograma po kubnom metru, što je više od šest puta iznad preporučene granice SZO, pokazuju podaci istraživača sa Univerziteta u Kembridžu.
AP/Darko Vojinovic, File
Najveće koristi od smanjenja zagađenja očekuju se upravo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su trenutno najviše izložene ovom problemu. Istraživači ukazuju na to da se kvalitet vazduha u tim državama često pogoršavao uporedo sa ubrzanom urbanizacijom, ekonomskim razvojem i sve većim brojem automobila i drugih motornih vozila.
"Dostizanje preporučenih vrednosti SZO za kvalitet vazduha neće biti jednostavno, ali zemlje sa niskim i srednjim prihodima imaju ključnu priliku da oblikuju zdraviju budućnost dok njihovo stanovništvo raste, a gradovi se šire", izjavila je Haneen Khreis, jedna od autorki istraživanja sa Univerziteta u Kembridžu.
Milioni manje slučajeva srčanih i plućnih bolesti
Koristi od čistijeg vazduha ne bi se ogledale samo u smanjenju smrtnosti. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu procenjuju da bi dostizanje preporučenih vrednosti PM2.5 moglo godišnje da dovede do:
- 2,8 miliona manje novih slučajeva hronične opstruktivne bolesti pluća;
- 1,1 milion manje novih slučajeva demencije;
- 7,3 miliona manje novih slučajeva koronarne bolesti srca;
- 2,3 miliona manje novih slučajeva moždanog udara.
Posebno je značajno smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja, budući da srčani i moždani udari čine najveći deo smrtnih slučajeva koji bi, prema procenama studije, mogli da budu sprečeni, navodi Euronews.
AP/J. David Ake, File
Zato autori istraživanja ukazuju na značaj borbe protiv zagađenja vazduha kao jedne od mera za smanjenje opterećenja zdravstvenih sistema. Svetska zdravstvena organizacija takođe upozorava na povezanost zagađenja vazduha sa bolestima srca, moždanim udarom i hroničnim respiratornim oboljenjima.
Čistiji vazduh donosi i milijarde dolara ušteda
Ekonomske posledice zagađenja takođe su značajne, a smanjenje koncentracije štetnih materija moglo bi da donese koristi koje prevazilaze okvire javnog zdravlja, pokazuju rezultati istraživanja Univerziteta u Kembridžu.
Prema procenama istraživača, dostizanje preporučenih vrednosti PM2.5 moglo bi da donese godišnju društvenu korist procenjenu na 8,4 biliona međunarodnih dolara. Reč je o ekonomskoj meri koja uzima u obzir razlike u kupovnoj moći između zemalja. Ovaj iznos odgovara približno 10,7 odsto zbirnog bruto domaćeg proizvoda svih 136 država obuhvaćenih istraživanjem, navodi Euronews.
Uštede bi se ostvarivale i kroz manje troškove lečenja i očuvanje radne sposobnosti stanovništva.
Istraživači procenjuju da bi godišnje direktne uštede na medicinskim troškovima mogle da iznose 11,8 milijardi međunarodnih dolara za koronarnu bolest srca, 5,9 milijardi za moždani udar i 8,6 milijardi za demenciju, prenosi Euronews, pozivajući se na rezultate studije.
Pored toga, smanjenje obolevanja značilo bi manje odsustvovanja sa posla, očuvanje produktivnosti i manje ekonomske gubitke povezane sa prevremenom smrću i invaliditetom, zaključuju istraživači Univerziteta u Kembridžu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)