SAD pojačavaju pritisak na Iran: Da li smo na korak od nove ratne eskalacije na Bliskom istoku?

Situacija na Bliskom istoku koja traje od obustave američkih napada na Iran, liči dosta na dugo kuvanje ekspers lonca na tihoj vatri. Taj lonac često preti da eksplodira i napravi ogromnu katastrofu, a onda se desi neki događaj ili pomak koji relaksira odnose u poslednjem trenutku kada su oni blizu šire eskalacije, što liči na uklanjanje posude sa vatre. Takav je slučaj sa poslednjim dešavanjima u ovom regionu, a u čini se da situacija ponovo ide u pravcu nove serije ograničenih vojnih udara i zaoštravanja odnosa, što udaljava čitav proces od diplomatskog rešenja.  

Pojačane američke sankcije kao vid dodatnog pritiska na Iran 

Američki ministar privrede Skot Besent objavio je 20. avgusta kako je Vašington odlučio da uvede novi paket ekonomskih sankcija Iranu koje treba da budu "najteže u istoriji“, te da je ovo "najveća koordinisana ekonomska izolacija“ ikada sprovedena. Besent će bliže detalje predstaviti u toku sledeće nedelje, ali ovakva odluka američke administracije jeste sprovedena u cilju vršenja još većeg pritiska na iranski režim.  

Osim direktnog pritiska na vladu u Teheranu, mera sigurno ima za cilj da izazove još veći stepen nezadovoljstva unutar iranskog društva čime bi se režim susreo sa novim problemima, nakon čega bi bio popustljiviji prema američkim zahtevima.

Vrlo je moguće da SAD na dugi rok sigurno računaju na mogućnost pokretanja novih nemira unutar Irana, zbog sve težih uslova života i povećane inflacije u zemlji. Još jedna činjenica pada u oči, a to je što se datum objave sankcija gotovo poklopio sa američkom intervencijom 1953. godine (19. avgust) kada je došlo do smene režima Mohameda Mosadeka u Iranu.    

Dolazak drugog nosača aviona   

Kako je to objavila američka centralna komanda – CENTCOM, nosač aviona USS Džordž Vašington pristigao je u Indijski okean. Glavni razlog njegovog dolaska ogleda se u tome što je bilo potrebno zameniti nosač aviona USS Abraham Linkoln koji se već 272 dana nalazio u ovom regionu, a uporedo sa tim su se javili problemi oko njegovog održavanja kao i protesti posade zbog loših životnih uslova (buđavi tuševi, pokvareni toaleti, loša hrana).

AP/Mass Communication Specialist 3rd Class Zachary Pearson/U.S. Navy

Čak su zabeleženi slučajevi gde je deo mornara skakao u more sa palube ovog nosača, uprkos tome što su američke vlasti demantovale postojanje samoubilačkih ideja kod članova posade. Svakako, USS Abraham Linkoln je napustio zonu odgovornosti CENTCOM-a i vraća se ka mornaričkoj bazi San Dijego u SAD.  

Dalje namere američke administracije ostaju nepoznanica, ali se može pretpostaviti da je Pentagonu potreban vojno operativan nosač aviona koji može ofanzivno delovati u slučaju nove eskalacije sukoba sa Iranom. Takva opcija nalazi se na stolu naročito od početka avgusta, kada je u Iranu došlo do imenovanja novih ljudi na najviše vojne i političke funkcije, a koji su poznati svetskoj javnosti kao članovi "tvrde struje“.

Kako su to preneli pojedini mediji na zapadu, ubrzo nakon toga su načelnik američkog združenog generalštaba, general Den Kejn, i komandant CENTCOM-a, admiral Bred Kuper, predstavili predsedniku Donaldu Trampu plan novih vojnih udara na Iran, kako bi se tamošnje rukovodstvo primoralo na mirovno rešenje koje će biti u interesu SAD. Tako posmatrano, dolazak novog nosača aviona u Indijski okean deluje sasvim racionalno. 

Tramp preti Iranu žestokim obračunom 

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran i njegove saveznike u regionu da im sledi "žestoki obračun“. Iako njegove izjave ne možemo uvek uzimati zdravo za gotovo, u ovom slučaju pojačanu retoriku prate i konkretni potezi usmereni prema Iranu, kao što je uvođenje novih ekonomskih sankcija i dolazak novog nosača aviona u Indijski okean.  

Radikalne poruke Galibafa iz Karbale i Bagdada 

Tokom ceremonije u gradu Karbali u Iraku, gde se 680. godine odigrala važna bitka između Huseina ibn Alija (verskog preteče današnjih Šiita) i snaga Omejadskih kalifa, predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf uputio je oštre poruke Vašingtonu. Povod za dolazak jeste obeležavanje 40 dana od sahrane bivšeg iranskog ajatolaha Alija Hamneija. On je upozorio da Teheran i Bagdad neće dozvoliti stranim silama da odlučuju o njihovoj budućnosti, te da dve nacije "nisu dozvolile da se naša sudbina piše u zapadnim prestonicama“.  

Tanjug/AP/Vahid Salemi

Slične izjave Galibafa upućene su i nakon susreta sa iračkim premijerom Alijem al-Zaidijem, i predsednikom iračkog parlamenta Haibetom al-Halbusijem. Jedna od tema razgovora sigurno je bila američko povlačenje iz baza u Iraku, koje se očekuje u toku septembra ove godine.

No međutim, uprkos poruka zajedništva i potrebe saradnje između Irana i Iraka, Halibusi je posle susreta objavio na društvenoj mreži X mapu Persijskog zaliva pod nazivom "Arapski zaliv“, što je izazvalo oštru reakciju njegovog iranskog kolege. Bilo kako bilo, ovaj mali diplomatski incident da odnosi nisu idilični na relaciji Bagdad-Teheran, iako obe strane shvataju značaj zajedničke saradnje. 

Iranska vojska spremna na odgovor 

Deluje da iransko vojno rukovodstvo spremno dočekuje mogućnost nove eskalacije. Samo dan nakon objave novih sankcija, novi načelnik generalštaba Ali Abdulahi je upozorio „razornim odgovorom“ na nove pretnje SAD, te da će reakcija biti „široka i odlučna“. Da nije reč o blefu, Abdulahi je pokazao time što je obišao podzemni objekat za proizvodnju balističkih raketa i dronova, odakle je uputio izjavu zajedno sa vršiocem dužnosti ministra odbrane. Ovaj korak je svakako deo strateške komunikacije koja je upućena Vašingtonu, a na nekim portalima i telegram kanalima se čak govori o mogućnosti iranske kopnene intervencije prema američkim bazama u Kuvajtu.