Kirije pod kontrolom države ili tržišta? Šta je dovelo do stambene krize u Španiji i kakva je situacija u Srbiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Španski premijer Pedro Sančez raspisao je vanredne parlamentarne izbore nakon što je parlament odbacio paket mera njegove vlade za rešavanje stambene krize. Tome su prethodili protesti građana, ali i prisilno iseljavanje iz stana 87-godišnje Marije Karmen Abaskal preko noći. Tako je pitanje stanovanja postalo dominantna politička tema.
Nedostatak stanova već duže od tri godine nalazi se na vrhu liste problema koji brinu građane Španije. Prema procenama španske centralne banke, zemlji trenutno nedostaje oko 750.000 stanova, a do 2028. taj broj bi mogao da premaši milion.
I dok se Španija suočava sa sve dubljom stambenom krizom, pitanje dostupnosti stanova i visine kirija sve više se nameće i u drugim evropskim zemljama. U Srbiji su se poslednjih godina drastično menjale cene iznajmljivanja stanova, pre svega u velikim gradovima. Na cenu najma, kako je za Euronews Srbija rekao NIkola Seneši, finansijski stručnjak i konsultant iz oblasti nekretnina, utiču ponuda, subvencije i porezi, dok dodatni pritisak na tržište stvaraju i kratkoročna iznajmljivanja.
Euronews Srbija
Govoreći o situaciji u Španiji, Seniši ističe da je reč o veoma specifičnom problemu, između ostalog zbog velikog turističkog potencijala zemlje i strukture vlasništva nad nekretninama. Kako navodi, pokušaji da se problem reši kroz zakonske izmene nisu dali rezultate, a vlada je potom pokušala da uvede dodatne mere.
"Pitanje Španije je veoma specifično, jer to kod njih predstavlja zaista veliki problem. Pre svega zato što su turistička zemlja, drugo zato što imaju jednu nesrazmernu strukturu stanova, kao i njihovih vlasnika. Španci moraju da reše strukturu vlasništva, subvencija i poreza", kaže Seniši.
Prema njegovim rečima, stambeni problem koji pre nekoliko godina možda nije delovao kao pitanje od presudnog značaja sada je prerastao u ozbiljan politički problem, koji je doveo i do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Ograničenje kirija i "napete zone"
Jedna od mera o kojoj se u Španiji govorilo jeste ograničavanje cena najma u takozvanim napetim, odnosno područjima sa velikim pritiskom na tržište nekretnina. Seniši ocenjuje da pokušaj redefinisanja sistema kroz zakone nije doneo očekivano rešenje.
Povezane vesti
"Tržište u tom smislu je relativno jednostavno: ako imate 200 zakupodavaca i 100 ljudi koji nude stan, odnosno 100 ljudi na suprotnoj strani, ako ih pritisnete sa bilo koje strane, sistem ponude i tražnje će se promeniti. Naravno, postoje subvencije, postoje pitanja poreza i tako dalje, ali Španija za sada je dokaz do koje mere toliki problem može da ode i koliko ozbiljan problem može da postane za jednu državu", navodi Seniši.
Kao jedan od ključnih faktora stambene krize, Seniši izdvaja širenje kratkoročnog izdavanja stanova preko platformi poput Airbnb-a i Bookinga. Kako objašnjava, reč je posebno o manjim stanovima, kojih već postoji nedovoljno na tržištu.
"One su, po mom mišljenju, suština same krize. Platforme poput Bookinga, Airbnb-a i drugih platformi koje nose kratkoročno iznajmljivanje stanova, a koje nisu povezane sa sistemom, ni lokalnim poreskim sistemom, ni suštinskom ponudom, dovele su do ove krize“, kaže Seniši.
On upozorava da se sličan problem, osim u Španiji, javlja i u Francuskoj i drugim evropskim zemljama, zbog čega bi stambena kriza mogla da se proširi i na druga tržišta.
Šta određuje cenu najma u Srbiji?
Kada je reč o Srbiji, posebno o velikim gradovima, cene izdavanja stanova značajno su se menjale poslednjih godina. Na pitanje šta zapravo određuje cenu najma i da li je reč isključivo o odnosu ponude i tražnje, Seniši izdvaja tri ključna faktora.
"Tu rekao tri reči: ponuda, subvencije, porez. Onog momenta kada porez bude regulisan na neki način, biće ponuda. Ponuda ima svoje razloge kod malih stanova, zašto postoji nedovoljna količina malih stanova, koji se kreću od urbanizma, od potrebnog broja parking mesta i tako dalje, pa sve do toga da se ljudima više isplati da rade koncept stana na dan“, kaže Seniši.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, pitanje kratkoročnog izdavanja postaće strateško i za Srbiju, posebno u kontekstu velikih događaja i povećane potražnje za smeštajem.
Povezane vesti
Postoje li zaštićene kategorije stanara?
Na pitanje da li postoje kategorije stanara kojima stanodavac ne bi smeo da podigne kiriju, Seniši navodi da je Španija među zemljama koje su pokušale da uvedu takav sistem zaštite, ali da se taj model suočio sa problemima.
"Španija je pionir u tome da to pokuša da implementira. I, kao što vidimo, to ne ide najbolje od ruke. Praktično, to je jedan od uzroka koji je doveo do pada vlade", kaže Seniši.
On zaključuje da odnos ponude i tražnje i dalje ima ključnu ulogu u formiranju cena, ali da država mora da postavi jasna pravila i mehanizme kontrole.
Povezane vesti
"Ponuda i tražnja su oni koji će regulisati uvek cenu stana. Kontrola, sa druge strane, mora da postoji i mora da se postavi dovoljno jasno i dovoljno na vreme, da bi se problemi kao što postoje u Španiji izbegli. Tu govorim pre svega o Republici Srbiji", zaključuje Seniši.
Više pogledajte u videu iznad teksta.
Bonus video:
Komentari (0)