Termoelektrana, kopovi i sušara uglja: Veliki Crljeni na udaru zagađenja, najugroženija deca
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kada je reč o kvalitetu vazduha u Srbiji, postoji mnogo crnih tačaka, navela je za Euronews Srbija dr Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije. Jedna od njih su, prema njenim rečima, Veliki Crljeni u blizini Lazarevca.
Naša sagovornica je ukazala da u ovom naselju postoji nekoliko velikih izvora zagađenja vazduha - Termoelektrana "Kolubara A", koja koristi lignit, površinski kopovi uglja i sušara uglja.
Kao jedan od problema, Paunović je izdvojila i zastarelost tehnologije koja se koristi u termoelektrani "Kolubara A", navodeći da je reč o postrojenju koje je, prema njenim rečima, odavno trebalo da bude isključeno iz rada zbog velikog zagađenja.
"Ta tehnologija je toliko zastarela da je to zaista ozbiljan i veliki problem", ocenila je.
Napomenula je da zagađenje u Velikim Crljenima nije povezano samo sa sagorevanjem uglja, već i sa njegovim iskopavanjem i preradom. Površinski kopovi zauzimaju velike površine i predstavljaju izvor prašine, dok se tokom sagorevanja lignita u Termoelektrani emituju i štetne materije, među kojima je sumpor-dioksid.
Ocenila je da je kvalitet vazduha u Velikim Crljenima zabrinjavajući i da je koncentracija sumpor-dioksida povišena. Paunović je istakla da se vrednosti menjaju u zavisnosti od emisija zagađujućih materija i meteoroloških uslova.
"Veliki Crljeni imaju problem. Trenutno možda nije strašno, ali to zavisi od niza faktora", rekla je i dodala da se u pojedinim periodima godine i dana, kao i u određenim mesecima, mogu javljati ekstremno visoke koncentracije zagađujućih materija.
Wikimedia/CrniBombarder!!!
Kako je objasnila, tokom temperaturne inverzije zagađenje se slabije raspršuje i može da se zadržava bliže tlu, zbog čega kvalitet vazduha može biti lošiji u ranim jutarnjim i večernjim satima.
Sitne čestice mogu da dospeju u krvotok
Govoreći o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje, Paunović je upozorila da su posebno štetne sitne suspendovane čestice, prečnika 2,5 mikrona i manje. One mogu da dospeju duboko u pluća, a zatim i u krvotok, preko kojeg se prenose do drugih organa.
Dugotrajna izloženost ovim česticama povezana je sa nizom zdravstvenih problema, uključujući bolesti disajnih organa, kardiovaskularne i maligne bolesti, među kojima je i rak pluća.
Posebno su ugroženi deca, starije osobe i ljudi koji već imaju zdravstvene probleme. Kod osoba sa astmom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i drugim oboljenjima, visoke koncentracije zagađujućih materija mogu da izazovu i akutne simptome.
"Zagađenje vazduha je veoma štetno za malu decu, već bolesne ljude i za starije ljude", naglasila je Paunović za Euronews Srbija.
Ukazala je da bi lokalni zavod za javno zdravlje trebalo da sprovodi procene zdravstvenih rizika kako bi se preciznije utvrdilo kakve posledice zagađenje ima po stanovništvo ovog područja.
Prema njenim rečima, prilikom procene rizika važno je uzeti u obzir i preporuke Svetske zdravstvene organizacije, jer se domaće zakonski dozvoljene vrednosti ne poklapaju uvek sa nivoima zagađenja koje ta organizacija smatra bezbednim za zdravlje.
"Ne možemo reći da, iako je nekada u okviru naših standarda sve u redu, to znači da nije opasno po zdravlje", objasnila je.
AP/Joshua A. Bickel, File
U periodima povišenih koncentracija zagađujućih materija, građanima se savetuje da ograniče boravak na otvorenom, naročito ako pripadaju osetljivim grupama, kao i da izbegavaju šetnje i igru dece napolju kada su vrednosti zagađenja visoke.
Veliki Crljeni dugogodišnja crna tačka
Istakla je da su Veliki Crljeni dugogodišnja crna tačka kada je reč o kvalitetu vazduha, a da se problem ne može posmatrati odvojeno od šireg problema zagađenja u Srbiji.
Paunović je upozorila da je opterećenost stanovništva zagađenim vazduhom u Srbiji ozbiljan javnozdravstveni problem. Prema njenim rečima, stope smrtnosti koje se povezuju sa zagađenjem vazduha, kada se posmatra broj umrlih na 100.000 stanovnika, više su od četiri puta u odnosu na prosek razvijenih zemalja Evropske unije.
Ona je podsetila i da je Vlada Srbije 2022. godine usvojila program unapređenja kvaliteta vazduha, ali ocenjuje da je njegovo sprovođenje sporo i nedovoljno, uz nedostatak izveštaja koji bi omogućili jasniji uvid u ostvarene rezultate.
"Mi imamo zakonski okvir koji uređuje oblast zaštite životne sredine, kao i propise koji se odnose na zdravlje građana, ali je ključno pitanje primena postojećih mera", zaključila je za Euronews Srbija Elizabet Paunović.
Povodom navoda o kvalitetu vazduha u Velikim Crljenima obratili smo se Opštini Lazarevac, odakle su nas uputili na Sekretarijat za zaštitu životne sredine uz obrazloženje da je ta institucija nadležna za monitoring kvaliteta vazduha.
Šta su pokazala merenja poslednjih dana?
Iz Sekretarijata su naveli da se merenja sprovode na 44 merna mesta na teritoriji Beograda, a da se u Velikim Crljenima, u Ulici 7. jula 19, kontinuirano prate koncentracije više zagađujućih materija, uključujući sumpor-dioksid, azot-dioksid, ugljen-monoksid, benzen i suspendovane čestice, kao i sadržaj benzo(a)pirena i teških metala u suspendovanim česticama.
Prema podacima koje je dostavio Sekretarijat, prekoračenje dnevne granične vrednosti zabeleženo je 24. oktobra 2026. godine, kada je koncentracija PM10 čestica iznosila 63 mikrograma po kubnom metru, dok je propisana granična vrednost 50 mikrograma.
"Analizom rezultata u prethodnim danima, može se konstatovati da je jedino 24. oktobra 2026. godine došlo do prekoračenja PM10 čestica čija je koncentracija bila 63 µg/m³ (granična vrednost 50 µg/m³), dok ostali ispitivani parametri nisu prelazili satne i dnevne granične vrednosti", ukazali su.
Donet plan koji predviđa smanjenje zagađenja
Iz Sekretarijata su podsetili da je 2021. godine donet Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograda, koji predviđa smanjenje emisija iz saobraćaja, individualnih ložišta, privrednih delatnosti i industrije, kao i pojačan inspekcijski nadzor i povećanje zelenih površina.
AP/Darko Vojinovic, File
Kao jedan od izvora zagađenja suspendovanim česticama, naročito tokom hladnijeg dela godine, u Planu su prepoznata individualna ložišta. Među predviđenim merama su priključenje domaćinstava na daljinski sistem grejanja ili prirodni gas, kao i subvencije za zamenu kotlova i prelazak na ekološki prihvatljivije energente.
Iz Sekretarijata su naveli i da je, u cilju smanjenja zagađenja iz individualnih ložišta, nabavljeno 150.000 mehaničkih elektrostatičkih filtera namenjenih smanjenju emisija suspendovanih čestica.
"U pitanju su mehanički elektrostatički filteri koji ne zahtevaju napajanje električnom energijom, a smanjuju emisije suspendovanih čestica u vazduh za najmanje 40 odsto", izjavili su.
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine su istakli da su filteri namenjeni i domaćinstvima u naseljima koja nisu pokrivena toplovodnom mrežom niti gasifikacijom, među kojima su i Veliki Crljeni, a koja se suočavaju sa problemom zagađenja poreklom od individualnih ložišta.
Euronews Srbija se obratio i Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanjima o rezultatima merenja kvaliteta vazduha u Velikim Crljenima, mogućim izvorima zagađenja, kao i o tome da li je utvrđena povezanost zagađenja sa radom industrijskih postrojenja, površinskih kopova i termoenergetskih objekata. Ministarstvo smo pitali i koje mere planira da preduzme radi utvrđivanja uzroka i smanjenja zagađenja u ovom naselju, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)