Nove procene globalnog zagrevanja: Da li je svet izbegao najcrnje prognoze

Novi klimatski scenario pokazuje da je svet izbegao najcrnje prognoze o zagrevanju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je opasnost i dalje velika, a posledice će najviše pogoditi najugroženije delove planete.

Novi klimatski modeli menjaju dosadašnje projekcije budućnosti planete. To znači da je svet uspeo da izbegne najgore prognoze zagrevanja, pre svega zahvaljujući ubrzanom razvoju obnovljivih izvora energije. 

Cena solarne i energije vetra u poslednjih 15 godina pala je za gotovo 90 odsto, što je usporilo rast emisije štetnih gasova. 

Stručnjaci upozoravaju da je ipak izgubljena šansa da se globalno zagrevanje zadrži ispod granice od 1,5 stepeni Celzijusa, cilja postavljenog Pariskim klimatskim sporazumom 2015. godine.

Prema novim procenama, razvoj tehnologija za masovno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere mogao bi kasnije da vrati temperaturu ispod tog praga. 

"Klimatske promene igraju veliku ulogu. Prošla godina bila je najtoplija od početka meteoroloških merenja, a poslednjih 11 godina bile su najtoplije na globalnom nivou. Ovaj trend otopljenja oseća se ne samo u Evropi, nego i u celom svetu. Evropa se ipak zagreva brže od ostatka sveta, što se sada i vidi. Ovakvi događaji biće verovatniji, intenzivniji i dugotrajniji", rekao je Karlo Buontempo iz Kopernikus servisa za klimatske promene. 

"Klimatske povratne sprege"

Srednji scenario, koji trenutno najviše odgovara pravcu u kojem se svet kreće, predviđa zagrevanje od oko tri stepena Celzijusa do kraja veka. 

Tanjug/AP/Yorgos Karahalis

Raniji scenario, prema kojem bi planeta mogla da se zagreje za čak 4,5 stepeni, više se ne smatra realnim, jer je bio zasnovan na pretpostavci ogromne i trajne upotrebe uglja širom sveta. 

Čak i sa nešto boljim projekcijama, posledice po ljude i prirodu ostaju ozbiljne - od češćih toplotnih talasa i suša do podizanja nivoa mora.

Dodatnu neizvesnost predstavljaju takozvane klimatske povratne sprege, procesi koje ljudi ne mogu direktno da kontrolišu. 

Među njima su oslobađanje ogromnih količina ugljenika iz okeana i šuma, promene okeanskih struja i smanjena refleksija sunčeve svetlosti zbog promena u oblacima. 

Naučnici zato poručuju da je prozor za delovanje sve uži i da će brzina političkih odluka u narednim godinama odrediti koliko će se svet zapravo zagrejati.