Kako je 11. septembar zauvek promenio letenje: Od ispraćaja do samog aviona do rigoroznih kontrola i izuvanja cipela

Najava američke Uprave za bezbednost transporta (TSA) da će kroz novi program "Gateside" ponovo dozvoliti ispraćaj putnika do samog gejta probudila je nostalgiju kod mnogih. Pre terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, letenje je izgledalo potpuno drugačije - opuštenije, brže i sa mnogo manje pravila.

Tog tragičnog dana, avio-industrija je doživela tektonsku promenu, a bezbednosni protokoli su pooštreni do nivoa koji je ranije bio nezamisliv. Evo šta se sve zauvek promenilo u avijaciji od tog trenutka.

Kraj slobodnog šetanja po aerodromu

Kao što nas je podsetila vest o povratku ispraćaja do gejta, pre 2001. godine svako je mogao da uđe na aerodrom i prošeta pravo do izlaza za ukrcavanje. Porodice su mogle da mašu svojim najmilijima dok ulaze u avion, a romantični susreti na samom gejtu bili su uobičajena scena. Nakon 11. septembra, pristup kontrolisanim zonama strogo je zabranjen svima koji nemaju važeću avionsku kartu.

Osnivanje TSA i strožih agencija širom sveta

Pre napada, bezbednost na američkim aerodromima obavljale su privatne kompanije koje su unajmljivale same avio-kompanije. Kontrole su bile znatno blaže. Već u novembru 2001. godine, američka vlada je osnovala TSA (Upravu za bezbednost transporta), čime je bezbednost prešla u nadležnost države. Slične, rigorozne agencije i protokoli formirani su u gotovo svim državama sveta, uključujući i Evropu.

Tanjug/AP/Chao Soi Cheong

Pravilo od 100 mililitara za tečnosti

Iako nije uvedeno tačno 11. septembra (već 2006. godine nakon osujećenog plana da se tečnim eksplozivom sruše avioni iz Londona), ovo pravilo je direktna posledica nove ere straha od terorizma. Zabrana unošenja flašica vode, šampona i parfema većih od 100 ml u ručnom prtljagu postala je jedan od najomraženijih, ali najstriktnijih globalnih standarda.

Izuvanje cipela i oduzimanje predmeta

Pre 2001. godine, putnici su mogli da unesu nožiće, makazice, pa čak i bejzbol palice ili igle za pletenje u avion. Danas je spisak zabranjenih predmeta dugačak. Takođe, nakon što je krajem 2001. godine terorista Ričard Rid pokušao da aktivira eksploziv skriven u đonu cipela, uvedena je praksa izuvanja obuće tokom skeniranja, koja je i dalje prisutna na mnogim svetskim aerodromima.

foto: pexels

Skeneri za celo telo

Nekada je bilo dovoljno proći kroz jednostavan detektor metala. Danas su na mnogim velikim aerodromima standard napredni skeneri (tzv. "milimetarski talasi") koji snimaju celo telo putnika kako bi detektovali nemetalne predmete i eksplozive sakrivene ispod odeće.

Neprobojna vrata kokpita

Možda i najvažnija strukturna promena u samim avionima dogodila se na vratima pilotske kabine. Pre napada, vrata kokpita su bila obična, često i otključana tokom leta, a piloti su ponekad pozivali decu da pogledaju kabinu. Danas su ta vrata blindirana, osigurana višestrukim bravama, otporna na metke i provale, i ostaju zaključana tokom celog leta kako niko ne bi mogao da preuzme kontrolu nad letelicom.

foto: pexels

Provajderi identiteta i "No-Fly" liste

Provere identiteta su postale višestruke. Uvedene su detaljne liste zabrane letenja (No-Fly lists) na kojima se nalaze osobe osumnjičene za povezanost sa terorizmom, a procedure provere dokumenata podrazumevaju skeniranje pasoša kroz napredne međunarodne baze podataka, što je dovelo do dužeg čekanja na šalterima i obaveznog dolaska na aerodrom satima pre leta.

Iako povratak programa poput "Gateside-a" za proverene putnike donosi tračak starih vremena, arhitektura avio-bezbednosti uspostavljena nakon 11. septembra ostaje temelj modernog putovanja - komplikovanija i sporija, ali dizajnirana sa jednim ciljem: da se tragedija iz 2001. nikada ne ponovi.