Marković za Euronews Srbija: Britanski pritisak na Izrael mogao bi da ugrozi Netanjahua, njegova vlada je pred smenom

Britanska odluka da uvede nove mere prema Izraelu predstavlja još jedno poglavlje u odnosima dve zemlje, koji su tokom poslednjeg veka prolazili kroz periode bliske saradnje, ali i ozbiljnih kriza. Istoričar Nikola Marković ocenio je za Euronews Srbija da pogoršanje odnosa nije iznenađenje, posebno nakon dolaska laburista na vlast 2024. godine.

Marković je podsetio da su britansko-izraelski odnosi od Balfurove deklaracije iz 1917. godine prolazili kroz različite faze. Kao primer ozbiljnog zahlađenja naveo je Jomkipurski rat 1973. godine, kada je tadašnja britanska vlada zabranila transport američkih aviona sa vojnim materijalom za Izrael preko svoje teritorije, nakon što su Sjedinjene Američke Države pokrenule operaciju „Nikel Gras“.

Prema njegovim rečima, odnosi su bili narušeni i 1982. godine, kada je Izrael izvršio invaziju na Liban, a Britanija protestovala i ograničila izvoz oružja Izraelu.

„U poslednjih nekoliko godina je došlo do popravljanja tih odnosa, i Britanci i Izraelci su čak potpisali jedan sporazum o vojnoj saradnji i izvršili vojne vežbe u toku 2019. i 2020. godine. Ali vidimo da od dolaska laburističke vlade, od izbora 2024. godine, imamo pogoršavanje odnosa“, rekao je Marković.

Euronews

Govoreći o mogućem odgovoru Izraela na britanske poteze, Marković je ocenio da bi reakcija mogla biti radikalnija.

On je podsetio na izjave američkog ambasadora u Izraelu Majka Hakabija, koji je najavio odlučan odgovor Vašingtona i Tel Aviva i moguće recipročne mere. Deo takvog odgovora, kako je naveo Marković, već je najavio izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar.

Istovremeno, pritisak na britansku vladu dolazi i sa domaće političke scene. Bivši lider laburista Džeremi Korbin zatražio je još oštrije mere, uključujući obustavu razmene obaveštajnih podataka sa Izraelom i zabranu korišćenja britanskih baza na Kipru za izraelske i američke vojne operacije u regionu.

Rešenje o dve države sve teže ostvarivo

Marković je ocenio da London i dalje insistira na rešenju o dve države, kao i na ideji da Jerusalim bude zajednički glavni grad Izraela i buduće palestinske države.

Međutim, kao jedan od najvećih problema izdvojio je nastavak izraelskih vojnih operacija i širenje naselja na Zapadnoj obali.

„Izrael je nakon obustave ovih operacija sa Iranom iskoristio tu situaciju da sprovede racije širom Zapadne obale“, rekao je Marković, navodeći da je izraelska vlada svoje operacije pravdala borbom protiv militantnih grupa poput Hamasa i Islamskog džihada.

Posebno je ukazao na planirano naselje E1, za koje ocenjuje da bi moglo dodatno da oteža formiranje održive palestinske države.

„Ono treba da odseče, faktički, odnosno da onemogući stvaranje palestinske države na taj način što bi istočni deo Jerusalima oivičilo“, rekao je Marković, dodajući da je izraelska vlada pokazala nameru da raspiše tender za 1.234 stambene jedinice u tom području.

Bezbednosna situacija na Zapadnoj obali

Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Marković je podsetio da je Zapadna obala, na osnovu sporazuma iz Osla iz 1995. godine, podeljena na zone A, B i C.

U zoni A Palestinci imaju punu upravu, dok je u ostalim zonama nadležnost podeljena, uz pravo pristupa izraelskih snaga.

Marković je ukazao i na inicijative unutar izraelskog društva da se postojeća podela ukine, ocenjujući da bi takav potez faktički stavio van snage mogućnost ostvarivanja rešenja o dve države.

Tanjug/AP/Ronen Zvulun

Posebna pažnja u narednom periodu biće usmerena na političku situaciju u Izraelu i položaj premijera Benjamina Netanjahua.

Marković je naveo da istraživanja javnog mnjenja iz avgusta i početka septembra pokazuju da Netanjahuova koalicija trenutno ima između 51 i 53 mandata u Knesetu, dok je za većinu potrebno 61.

Prema njegovim rečima, situacija bi mogla dodatno da se promeni nakon novih političkih potresa u Izraelu.

Marković je kao jedan od događaja koji su izazvali veliku pažnju naveo objavu izraelskog lista „Harec“ da je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed bin Zajed nekoliko dana pre 7. oktobra 2023. godine razgovarao sa Netanjahuom i upozorio ga na mogući napad Hamasa.

Netanjahu je, prema Markovićevim rečima, zapretio tužbom novinaru koji je objavio tu informaciju.

Istovremeno, prema poslednjim istraživanjima koje je Marković pomenuo, opozicija je prvi put u ovom ciklusu došla do 61 mandata. Kao važna imena opozicionog bloka izdvojio je Gadija Ajzenkota, Naftalija Beneta i Jaira Lapida.

„I ako se takva situacija održi do kraja, odnosno do 27. oktobra, kad treba da budu izbori, doći će najverovatnije do smene Netanjahuove vlade“, ocenio je Marković za Euronews.