"Islamski NATO" menja odnose na Bliskom istoku: Zašto Iran nije napao Saudijsku Arabiju tokom razmene vatre sa SAD
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kao i obično, novu eskalaciju sukoba između SAD i Irana krajem avgusta i početkom septembra pratila je razmena vatre tokom koje su pogađani ciljevi obe strane. Iran je ponovo gađao američke baze na širem prostoru Bliskog istoka, dok se američka strana fokusirala na neutralisanje iranskih položaja u Ormuskom moreuzu, Persijskom zalivu ili na obali Indijskog okeana u pokrajinama Baludžistan i Sistan. Svi ovi događaji otkrivaju jednu vrlo važnu činjenicu koja se u budućnosti može pokazati kao praksa iranske politike, a kojoj će biti reč u daljem toku ovog članka.
Šta nam govori nedavna razmena vatre Irana i SAD?
Zbog gađanja tankera koji su prolazili kroz Ormuski moreuz od strane Iranske Revolucionarne garde krajem avgusta, američke snage iz Centralne komande (CENTCOM) su pokrenule novu seriju napada na Iran. Teheran je odlučno odgovorio 31. avgusta gađajući dve američke vazduhoplovne baze u Jordanu, kralj Husein i Al-Azrak (Muvafak el Salti) i bazu Al Minhab 25 kilometara južno od Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Udari na američke položaje su se nastavili 1. i 2. septembra usled novih napada, zbog čega je iranska strana ciljala komandu američke pete flote i bazu Šeki Isa u Bahreinu, tri američke baze u UAE, vazduhoplovnu bazu Princ Hasan i kamp Titin u Kuvajtu, kao i položaje snaga SAD u bazi Al Harir blizu Erbila u Iraku.
Ono što upada u oči jeste to da nije bilo iranskih napada na Saudijsku Arabiju, što može posredno da nam govori kako u Teheranu nisu spremni na takav korak usled promena koje su nastale početkom avgusta meseca. Naime, 7. avgusta u Meki sklopljen je savez Turske, Pakistana i Saudijske Arabije koji sadrži odredbu da napad na jednu članicu znači automatski udar na sve tri, po čemu je gotovo istovetan kao član 5. ugovora o nastanku NATO-a. Krajem avgusta u Istanbulu je održan prvi susret ministara spoljnih poslova, odbrane i načelnika generalštaba na kom je odlučeno da se formira Strateški politički i odbrambeni odbor saveza, radi na uspostavljanu Sekretarijata (koji je dogovoren još u Meki), te da se izvrši izbor generalnog sekretara. Korak ka institucionalizaciji alijanse, ali i glasine da će još nekoliko islamskih zemalja pristupiti paktu iz Meke, sigurno je uticao na iransku odluku da ne gađaju američku vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji.
Iran kao potencijalni član „Islamskog NATO-a“?
Iznenađujuću vest preneo je libanski mediji Al Majadin 23. avgusta, kako je Iran dobio poziv da „se pridruži ugovoru iz Meke i da se ovo pitanje preispituje“ u Teheranu. Objava je dospela u javnost samo dan pre odlaska načelnika pakistanskog Generalštaba feldmaršala Asima Munira u Teheran, koji je vršio posredničku aktivnost u sporu između Vašingtona i iranske vlade. Ako je vest tačna o njoj se sigurno raspravljalo tokom susreta tri sile u Istanbulu.
Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi
No međutim, svetski mediji su počeli da pišu kako se Rusija snažno zalaže za pristupanje Irana ovom bezbednosnom sporazumu. U slučaju ostvarivanja takvog scenarija, korak pristupanja iranske vlade ovoj alijansi bi sigurno doveo do promene bezbednosne arhitekture i ravnoteže snaga u regionu, te doveo do slabljenja američkog i izraelskog uticaja. Treba se setiti da je usled eskalacije sa američko-izraelskim snagama vlada u Teheranu u toku 2026. godine pozivala na formiranje „Islamskog NATO-a“, što znači da joj je ideja jako bliska, ali ostaje da se vidi da li će biti realizovana.
Situacija u Jemenu
No međutim, pokret Ansar Alah (Huti) u Jemenu ne mari mnogo za odredbe ugovora iz Meke, obzirom da sa Saudijskom Arabijom raste obim eskalacije od trenutka kada je saudijska vojska dva puta gađala delegaciju Huta kad je ona išla i dolazila sa sahrane iranskog ajatolaha Hamneija. Od početka jula do sada traje razmena vatre između Huta, sa jedne strane, i Saudijske Arabije i legalne vlade Jemena, koja je međunarodno priznata i podržava je vlada u Rijadu. Huti su gađali položaje državne naftne kompanije Aramko širom Saudijske Arabije, naročito u gradu Džizanu koji se nalazi na jugu zemlje blizu granice sa Jemenom. Takođe, pogođeni su brodovi koji su transportovali naftu iz luka u Crvenom moru, kao i naftovod Istok-zapad preko koga saudijske vlasti izvoze naftne derivate bez potrebe da se oni šalju brodovima kroz Ormuski moreuz.
U međuvremenu situacija se pogoršala unutar Jemena. Huti su početkom septembra pokušali da osvoje položaje koje se nalaze blizu moreuza Bab el Mandeb kako bi direktno kontrolisali ovaj morski put, usmeravajući ofanzivu prema gradovima Moki, Adenu i drugim mestima u okolini. Ubrzo je došlo do odgovora legalne vlade Jemena, koja je uz asistenciju Saudijske Arabije, započela ofanzivu prema teritoriji Huta sa namerom da osvoji grad Sanu, njihovo glavno uporište i prestonicu Jemena.
Povezane vesti
Tenzije u regionu dodatno podižu najave pojedinih portala na Bliskom istoku koji govore o mogućem učešću turskih i pakistanskih snaga u zajedničkim akcijama sa Saudijskom Arabijom u Jemenu. To sigurno neće naići na dobar prijem kod iranske vlade, koja je najveći saveznik Huta, i neće dopustiti da tek tako izgubi polugu moći kojom može dodatno da vrši pritisak na SAD i međunarodnu javnost usled šire eskalacije (mogućnost zatvaranja moreuza Bab el Mandeb). Ostaje veliko pitanje da li će se Turska i Pakistan pridružiti vojnim akcijama svog saveznika protiv Huta, što može da bude veliki pokazatelj (ali i mamac) za vladu u Teheranu da utvrdi kako članice saveza poštuju član o kolektivnoj samoodbrani.
Komentari (0)