Od poljoprivrede do ulaganja u farmaciju, železnicu i AI: Kako Srbija može da profitira od saradnje sa Uzbekistanom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Deklaracija o uspostavljanju strateškog partnerstva između Srbije i Uzbekistana predstavlja nastavak procesa približavanja dve zemlje, sa posebnim fokusom na uklanjanje prepreka za snažniju ekonomsku saradnju, ocenio je za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije "Novi i treći put".
Govoreći o značaju strateškog partnerstva Beograda i Taškenta, Rašeta je rekao da je reč o uzvratnoj poseti, gotovo godinu dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio u Taškentu.
„Ovo je nastavak pregovora i, u stvari, ova poseta je zapravo uzvratna poseta, dakle koja sledi gotovo godinu dana nakon posete predsednika Vučića Taškentu, gde su jednostavno postavljeni neki okviri za strateško partnerstvo, ali u isto vreme, dakle, uklanjanje prepreka kako bi ekonomska saradnja, pre svega između naše dve države, dostigla, da kažemo, razinu na kojoj ima politička saradnja“, rekao je Rašeta.
On je ukazao i na širi međunarodni kontekst posete, navodeći da Uzbekistan, pored tradicionalno važnih odnosa sa Kinom i Rusijom, razvija saradnju i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom.
Euronews
Prema njegovim rečima, za predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva ovo je važan trenutak da pokaže da njegova zemlja sarađuje i sa evropskim državama koje su kandidati za članstvo u EU.
Kada je reč o mogućnosti širenja uticaja Srbije u Centralnoj Aziji, Rašeta ocenjuje da je o tome za sada teško govoriti, imajući u vidu obim postojeće ekonomske razmene.
„Teško se može govoriti o širenju srpskog uticaja u Centralnoj Aziji, s obzirom na to da, ako pogledamo, bilateralna robna razmena između Srbije i Uzbekistana je nekih 38 miliona evra, to je otprilike 0,29 odsto robne razmene koju Srbija obavlja na godišnjem nivou“, naveo je.
Povezane vesti
Ipak, on smatra da postoji prostor za značajno unapređenje odnosa, posebno u oblastima energetike, kritičnih sirovina, investicija i infrastrukture.
Tanjug/Rade Prelić
Rašeta je podsetio na evropsku inicijativu potpisanu prošle godine u Samarkandu sa pet država Centralne Azije, koja se, između ostalog, odnosi na energetiku i kritične sirovine.
„Srbija je isto gledala da ostane uključena i u evropski lanac snabdevanja, isto kao i Taškent. Zato mislim da su to glavne spone koje će povezivati ove dve države, u smislu da će to gurati napred saradnju“, rekao je.
Kao jednu od mogućnosti za unapređenje saradnje naveo je i ulaganja u privredu. Prema njegovim rečima, očekuju se potencijalne investicije srpskih farmaceutskih kompanija poput Hemofarma, Galenike i Torlaka u Uzbekistan, dok bi Uzbekistan mogao da ulaže u infrastrukturu Srbije.
„Očekuje se, dakle, da Uzbekistan investira u infrastrukturu Srbije, pre svega u nekih 200 kilometara železnice, o tome se pričalo danas, i to su prenosili uzbekistanski mediji“, rekao je Rašeta.
Sporazum o slobodnoj trgovini otvorio bi prostor za srpske izvoznike
Najavljeno potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini trebalo bi da doprinese uklanjanju barijera i otvori dodatne mogućnosti za srpske kompanije na uzbekistanskom tržištu.
Rašeta kao sektore koji bi mogli najviše da profitiraju izdvaja poljoprivredu, farmaceutsku i tekstilnu industriju.
Povezane vesti
„Najviše, pre svega poljoprivreda, farmaceutska industrija, kao što smo govorili, tekstilna industrija, gleda se da se uklone određene barijere koje za sada onemogućavaju investicije Srbije u Uzbekistan“, rekao je.
On, međutim, upozorava da je ekonomska saradnja dve zemlje trenutno skromna i da je potrebno vreme da se potencijal realizuje.
Uzbekistan, prema njegovoj oceni, predstavlja posebno zanimljivo tržište zbog brzog ekonomskog rasta i velikog broja stanovnika.
„Uzbekistan brzo raste, prethodne godine je imao bruto rast od gotovo 6,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, tako da sa te strane ima država, ima gotovo 40 miliona stanovnika, tako da sa te strane postavlja potencijalno zanimljivo tržište, dakle, za našu državu, ali i za druge države Balkana“, naveo je Rašeta.
Dodao je da bliski odnosi Srbije sa Turskom takođe mogu biti važna spona u razvijanju ekonomske saradnje sa Uzbekistanom.
AI, IT i biotehnologija: Potpisani memorandumi, ali bez konkretnih projekata
Srbija i Uzbekistan razgovaraju i o saradnji u oblastima veštačke inteligencije, informacionih tehnologija i biotehnologije.
Rašeta, međutim, navodi da za sada nema dovoljno konkretnih informacija o projektima koji bi proizašli iz potpisanih memoranduma.
„Za sada nemamo konkretne informacije sem potpisanih memoranduma. Očigledno je da nijedna država trenutno ne želi da izgubi trku kad je u pitanju veštačka inteligencija“, rekao je.
Tanjug/Rade Prelić
Kako je ocenio, cilj Srbije i Uzbekistana je da ostanu uključeni u razvoj visokotehnoloških sektora i razmenu znanja i tehnologija.
„Bitno je da, bilo da je ona predvodnik poput velikih sila, ili da je država poput naše koja želi da ostane uključena u ovaj lanac, i jednostavno da učestvuje, da kažem, u prelivanju tih tehnologija i know-how-a koji su vezani za ovaj visokotehnološki sektor“, rekao je Rašeta.
Dodao je da obe zemlje ulažu značajna sredstva u razvoj ovih oblasti, ali da će tek dalji proces pregovora pokazati da li će se iz potpisanih memoranduma razviti konkretni projekti.
Olakšano zapošljavanje radnika
Kao još jednu važnu temu posete Rašeta je izdvojio pitanje mobilnosti radne snage.
„Još zanimljivo što sam video jeste da se radi da se olakšaju migracije kad su u pitanju radnici, dakle, što se tiče uzbekistanskih radnika u Srbiji, ali i srpskih radnika u Uzbekistanu“, rekao je.
Prema njegovoj oceni, upravo bi razvoj trgovine, investicija, tehnološke saradnje i mobilnosti radne snage mogao da bude osnova za dalje produbljivanje odnosa Srbije i Uzbekistana.
Rašeta zaključuje da je za sada politička saradnja Beograda i Taškenta razvijenija od ekonomske, ali da aktuelna poseta i najavljeni sporazumi predstavljaju pokušaj da se taj odnos promeni i ekonomska saradnja približi nivou političkih odnosa.
Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)