Ankara protiv Tel Aviva: Mekanski pakt i "Ahilov štit" menjaju odnos snaga na Bliskom istoku

Komentari

Ankara protiv Tel Aviva: Mekanski pakt i "Ahilov štit" menjaju odnos snaga na Bliskom istoku - Copyright profimedia

Autor: Euronews Srbija

10/09/2026

10:57

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Dok se ratovi i sukobi u Gazi, Iranu, Libanu i Siriji prepliću, na Bliskom istoku se otvara nova linija podele - između Izraela i Turske. Ankara pokušava da oko sebe okupi novu regionalnu osovinu, od Katara i Pakistana do Saudijske Arabije, dok preko Sirije širi svoj strateški prostor. Tel Aviv na to odgovara jačanjem savezništava sa Grčkom i Kiprom i jasnim crvenim linijama prema turskom prisustvu u sirijskom vazdušnom prostoru.

Do sada je postojala "Osovina otpora" - mreža milicija predvođena Iranom, koja je nakon sloma Asadovog režima znatno oslabila. Upravo je Sirija danas područje u kojem se sve otvorenije ukrštaju interesi Turske i Izraela.

Erdogan je 10. juna, obraćajući se parlamentu, upozorio da su izraelski napadi na Siriju i Liban dostigli tačku na kojoj, kako je rekao, počinju da ugrožavaju i bezbednost Turske.

"Bezbednost Turske ne počinje u Hataju, nego u Alepu, Damasku i Bejrutu", rekao je Erdogan.

U narednim obraćanjima, Erdogan je oštro kritikovao cionizam, nazivajući ga ekstremističkom i okupatorskom ideologijom, dok je Izrael opisivao kao "terorističku“ državu.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu, reagujući na izjave turskog predsednika, Erdogana je nazvao "antisemitskim diktatorom".

Naftali Benet je, još u februaru, povukao paralelu između Ankare i Teherana, pre svega kada je reč o njihovom odnosu prema Izraelu.

"Turska je novi Iran. Erdogan je sofisticiran, opasan i želi da opkoli Izrael. Ne smemo opet da zatvorimo oči", rekao je on na konferenciji održanoj u Jerusalimu početkom godine.

Savezi i crvene linije

Iza te razmene nisu samo animozitet dvojice lidera i dnevna politika, već dublje strateško nadmetanje, budući da i Ankara i Tel Aviv grade sopstvene mreže saveznika. Turska se oslanja na Katar, Pakistan i sve bližu Saudijsku Arabiju, uz uticaj u postasadovskoj Siriji. Izrael odgovara osovinom sa Grčkom i Kiprom i zahtevom da sirijski vazdušni prostor ostane izvan turskog vojnog dosega.

Izrael i dalje ima mogućnost nesmetanog vojnog delovanja u sirijskom vazdušnom prostoru. U avgustu je izveo udar na bazu Abu al-Duhur kako bi sprečio tursko raspoređivanje protivvazdušne odbrane i ljudstva. Netanjahuova crvena linija je jasna: Izrael kao pretnju vidi mogućnost uspostavljanja turske vojne baze južno od Damaska, kao i raspoređivanje turskih sistema PVO u Siriji.

Turska, nasuprot tome, učvršćuje pozicije na terenu. Ankara obučava vojsku Ahmeda al-Šare, širi trgovinske veze i sprovodi infrastrukturne projekte, uključujući obnovu Hidžaz železnice kroz Siriju i Jordan. Ankara odbacuje tvrdnje da svojim prisustvom ugrožava Izrael, dok izraelske udare na sirijskoj teritoriji ocenjuje kao narušavanje suvereniteta Sirije.

Tu podelu prate i novi savezi. Turska osovina sada dobija formalni okvir - Mekanski sporazum Turske, Saudijske Arabije i Pakistana potpisan je 7. avgusta, dok su mehanizmi saradnje pokrenuti 31. avgusta. Tri države su se obavezale da će zajednički odgovoriti u slučaju spoljne agresije: Napad na bilo koju od njih tretiraće se kao napad na ceo savez. Katar ostaje jedan od stubova te mreže, dok Egipat za sada nije pristupio.

Izraelski odgovor ide preko Mediterana. Sa Grčkom i Kiprom Izrael je u decembru 2025. potpisao trilateralni Zajednički akcioni plan, a 31. avgusta Tel Aviv i Atina zaključili su sporazum "Ahilov štit" vredan oko tri milijarde evra, kojim Izrael treba da izgradi višeslojni sistem protivvazdušne odbrane Grčke.

Sporazum predviđa razvoj integrisanog mrežno-centričnog sistema protivvazdušne odbrane, uz učešće izraelskih kompanija kao što su IAI, Rafael i ELTA Systems.