Raste neizvesnost pred izbore u Izraelu: Hoće li opstati Netanjahuova vlada?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Već dugo je jasno da će biti vrlo neizvesni izbori koji će se održati 27. oktobra u Izraelu. Vladajući režim premijera Bendžamina Netanjahua naći će se pred velikim izazovom da održi koaliciju na okupu i ponovo formira vladu, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja. Netanjahu od prekida rata sa Iranom do početka septembra nije zabeležio rast popularnosti, što može da brine njegove kolege iz partije Likud, kao i ostale članove koalicije. Ovaj pad još uvek nije dovoljan da bi opoziciji obezbedio većinu od 61 mesta u Knesetu (ukupno 120 poslanika), a izgleda da će tas na vagi predstavljati dogovor sa arapskim strankama. Verovatno je najbliža istini objava sajta Četam haus (Chatham House) s kraja jula, da će „izbori u Izraelu biti kao ni jedni do sada“, te da se oseća ogromna polarizacija i neslaganje, koju pokušava da politički iskoristi izraelska opozicija i artikuliše u dobar izborni rezultat.
Najnovija istaživanja: Opozicija vodi ali nema većinu
Kako se približava datum održavanja vlada sve veća zainteresovanost oko toga kakvi će biti rezultati izbora, obzirom da sve ankete pokazuju da će biti veoma neizvesni. Interesantna činjenica je ta da Netanjahuov Likud nije doživeo rast popularnosti tokom rata koji je vođen sa Iranom, već je rejting stranke jedno vreme stagnirao, ili čak doživljavao pad. U istraživanju Jerusalem posta i Kanala 12 koja su objavljena u toku maja ove godine Likud je osvajao oko 23 mesta u parlamentu.
Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Početkom septembra je objavljeno nekoliko istraživanja javnog mnjenja koja se uglavnom slažu da izraelska opozicija ima prednost u odnosu na vladajuću koaliciju. Istraživanje turske novinske agencije Anadolu reports je najdrastičnije u pogledu razlike između dva tabora, a ono govori da će opozicija uzeti 57 mesta, dok će režimske stranke osvojiti 51 mesto u Knesetu. Ostatak od 12 poslaničkih mandata trebalo bi da pripadne arapskim strankama, Zajedničkoj listi i Ujedinjenoj arapskoj listi – Raam, pod vođstvom Mansura Abasa. Svakako ovde treba imati u vidu da ispitivanje možda nije do kraja objektivno, obzirom na velike nesuglasice koje postoje između Turske i Izraela u prethodnom periodu. No međutim, i ispitivanje javnog mnjenja koje su objavili novinari izraelskog dnevnog lista Maariv, govori o istovetnoj razlici između opozicije koja uzima 57 i vlasti koja osvaja 51 meto u Knesetu. Prema trećem istraživanju izraelskog lista Kanal 13, razlika između dva bloka je manja. Ta anketa ističe da će opozicija i vlast uzeti po 53 mesta, dok bi 14 mandata pripalo arapskim strankama.
Šta to znači u poslaničkim mestima u Kensetu
Kada bi se uporedila sva ova istraživanja za vladajuće stranke situacija bi stajala ovako: Netanjahuov Likud (20-22 mandata), partije Haredi Jevreja Šaz (7-8 mandata) i Ujedinjena Tora Judaizam (7-8 mandata), stranka ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben Gvira Jevrejska snaga (oko 8 mandata), stranka ministra finansija Bazelela Smotriča Verski cionizam (oko 5 mandata). Iz svega navedenog opravdani rizik u pogledu prelaska izbornog cenzusa može imati samo partija Verskog cionizma, što može da ugrozi planove režima.
Oko budućih rezultata opozicije može se reći sledeće: Partija Jašar Gadija Ajzenkota (oko 23 mesta), koalicija „Zajedno“ između Naftalija Beneta i Jaira Lapida, lidera stranke „Ima budućnosti“ (15-16 mesta), Demokrate Jaira Golana (10 mandata), i na kraju partija „Israel je naš dom“ Avigdora Libermana (9 mandata).
Arapske partije tas na vagi
Ono što je jako interesantno jeste da će dve koalicije koje zastupaju Arape u Izraelu, Zajednička lista i Ujedinjena arapska lista (Raam), po poslednjim objavljenim istraživanjima uzeti od 12 do 14 mesta u Knesetu. Ta činjenica govori da će nakon izbora vlast ili opozicija morati da sklopi dogovor sa ovim partijama, kako bi se formirala nova izraelska vlada. Bilo koja od ovih strana će zato morati da pruži ozbiljne ustupke, a prostor za to je ostavio lider partije Raam, Mansur Abas, koji je krajem avgusta odbio da se udruži sa ostalim arapskim strankama. Moguće je da on traži prostor da dobije više, na sličan način kao što je to uradio 2021. godine kada je podržao tadašnju vladajuću koaliciju Benet-Lapid, a zauzvrat dobio garanciju građanskih prava za Arape u Izraelu.
Promena na mestu najpopularnijeg opozicionog lidera
Ako pogledamo ankete koje su vršile ispitivanja javnog mnjenja od početka godine u Izraelu, jasno je da je došlo do smene na mestu najpopularnijeg lidera opozicije. Do sredine ove godine većina građana je kao odgovor na pitanje: „koga vidite kao budućeg premijera Izraela?“, izjavljivala da je to bivši premijer Naftali Benet. No međutim, od tog trenutka došlo je do promene pošto sada to mesto pripada Gadiju Ajzenkotu, lideru stranke „Jašar“, bišem generalu IDF-a i načelniku generalštaba. Poslednji podaci govore u slučaju da građani moraju da biraju između dva kandidata, 48 % ljudi bi se odlučilo za Ajzenkota, dok bi samo 39 % dalo prednost Netanjahuu u izboru za mesto premijera. Kada bi se istovetno pitanje postavilo u pogledu Beneta i Netanjahua, razlika je manja (43% prema 39%), ali svakako govori o rastu popularnosti opozicionih lidera u odnosu na aktuelnog šefa vlade.
profimedia
Povezane vesti
Iz tog razloga nije slučajno što je Netanjahu pojačao negativnu retoriku ka Ajzenkotu, koji je njegov glavni rival za premijersko mesto. Primera radi, tokom nedavne posete Gazi 2. septembra, on je izjavio: „Ovde sam u pojasu Gaze. Ajzenkot je želeo da se predamo i odemo odavde. Dobro je što ga nisam poslušao.“ Obećao je da će završiti posao i delovati sve dok se Hamas ne razoruža a Gaza ne demilitarizuje, te da ova oblast neće predstavljati pretnju Izraelu. Upravo je rasprava oko ovog pitanja prostor za ubiranje političkih poena. Zato je Benet optužio aktuelnog premijera da je ignorisao upozorenja prilikom o mogućem napadu Hamsa 7. oktobra 2023. godine, čime je uticao na nespremnost zemlje prilikom izvođenja neprijateljskog napada. Najpopularniji lider opozicije Ajzenkot, je učinio jedan ozbiljan potez u pogledu političkog marketinga koji je svakako doprineo rastu njegove popularnosti, time što je sproveo istragu o 7. oktobru koja je zauzela centralno mesto u njegovoj kampanji.
Izbori na Zapadnoj obali nakon 20 godina
Posle zastoja u održavanju izbornog procesa od skoro 20 godina (poslednji izbori održani 2006. godine) na prostoru Zapadne Obale, Jerusalima i pojasa Gaze 28. novembra biće održani izbori za palestinski parlament. Obzirom da se dva izborna procesa gotovo preklapaju, može se očekivati da će političari iz palestinskih i izraelskih redova koristiti ekstremne poruke u toku kampanje koje će biti upućene ka suprotnoj strani radi dobijanja glasova. To će sigurno izazvati dalje zaoštravanje odnosa na ovom prostoru, iako je glavna namera da političkih aktera da komuniciraju sa sopstvenim javnim mnjenjem, a ne da izazivaju provokacije druge strane. Prostor pun ekstremizma neće pokazati razumevanje prema takvim koracima, uprkos tome što je jasna namena predizbornih poruka (veći broj glasova), pa se iz tog razloga može očekivati dalji nastavak izraelskih racija, provokativnih izjava obe strane, ali i akcija palestinskih militantnih grupa na terenu.
Komentari (0)