Predbračni ugovor u Srbiji: Šta sve supružnici mogu da dogovore i kako da zaštite imovinu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predbračni ugovor mnogi i dalje povezuju sa bogatim parovima, holivudskim zvezdama i najavom razvoda, ali u praksi on može da bude način da budući supružnici unapred urede imovinske odnose i izbegnu dugotrajne sporove ukoliko dođe do raskida braka. Iako u Srbiji ne postoji zvanična statistika o broju zaključenih bračnih ugovora, interesovanje za ovaj dokument raste, iako je i dalje relativno retko zastupljen.
U svakodnevnom govoru najčešće se koristi izraz predbračni ugovor, a Porodični zakon Srbije poznaje termin bračni ugovor.
Takav ugovor budući supružnici mogu da zaključe pre venčanja, ali i oni koji su već u braku, i to u bilo kom trenutku.
Advokatica za porodično pravo Ružica Kukić kaže za Euronews Srbija da se u praksi može čuti procena da se na oko 200 sklopljenih brakova zaključi jedan takav ugovor.
"Ranije je to bilo još manje zastupljeno, gotovo da ga nije ni bilo. Međutim, sada se pokazuje trend interesovanja", navodi Kukić.
Jedan od razloga zbog kojih ovaj dokument nije češći jeste tradicionalno shvatanje braka.
Šta pripada jednom supružniku, a šta zajedničkoj imovini?
Porodični zakon razlikuje posebnu i zajedničku imovinu supružnika.
Posebnom imovinom smatra se ono što je jedan supružnik imao pre zaključenja braka, ali i ono što tokom braka stekne nasleđem ili poklonom namenjenim isključivo njemu, kaže Kukuć. U tu kategoriju spada i imovina dobijena deobom zajedničke imovine.
Sa druge strane, zajednička imovina je ona koju supružnici steknu radom tokom trajanja braka.
Tanjug/Vladimir Sporčić
To znači da se, po pravilu, zarade i prihodi ostvareni tokom braka smatraju zajedničkom imovinom, bez obzira na to da li jedan partner zarađuje znatno više od drugog.
Kukić posebno ukazuje na to da doprinos porodici nije samo finansijski. Ukoliko se jedan supružnik odrekne karijere kako bi se posvetio deci i domaćinstvu, i taj doprinos se uzima u obzir prilikom podele zajedničke imovine.
"Po zakonu bi se imovina, u načelu, delila pola-pola. Naravno, u postupku deobe mogu da se dokazuju i drugačiji doprinosi, na primer kada je jedan supružnik uložio svoju posebnu imovinu", objašnjava advokatica.
Bračni ugovor može unapred da uredi kako će se deliti imovina stečena tokom braka, ali i da odredi da određena imovina ostane posebna.
Ovakav ugovor najčešće traže partneri koji već imaju značajniju imovinu, uspešne poslovne aktivnosti ili firmu čije prihode žele da zaštite, kaže sagovornica Euronews Srbija.
Kukić je rekla da bi o informisanju o bračnom ugovoru posebno trebalo da razmisle i parovi koji iza sebe imaju prethodne brakove i decu iz ranijih veza.
Prema njenim rečima, ugovor može biti koristan i supružnicima koji su već duže vreme u braku, jer su njihovi imovinski odnosi i doprinosi porodici jasniji.
Kako se zaključuje bračni ugovor?
Kukuć kaže da je prvi korak razgovor i informisanje oba partnera o tome šta ugovor može da obuhvati i kakve posledice njegove odredbe proizvode.
Advokat potom, na osnovu razgovora sa supružnicima, utvrđuje njihove namere i potrebe, a zatim ih precizno formuliše u ugovoru.
Važno je da se ne mora regulisati celokupna imovina. Supružnici mogu da obuhvate samo određenu imovinu ili pojedina prava, dok se za sve ostalo mogu primenjivati zakonska pravila.
Ona je rekla da bračni ugovor mora da bude zaključen u propisanoj formi i solemnizovan kod javnog beležnika.
Ukoliko se odnosi na nepokretnosti, odgovarajuća prava upisuju se u katastar nepokretnosti.
Može li ugovor da se raskine?
Bračni ugovor može da prestane sporazumom supružnika, odnosno njihovom saglasnošću, kao što je i zaključen.
"Može da se poništi ukoliko je jedan od partnera bio u zabludi ili je bio pod pretnjom, prinudom, u nepovoljnom ili nezavidnom položaju je zaključio takav ugovor, nije mu bilo jasno kakve posledice taj ugovor nosi sobom", rekla je Kukić.
Zbog toga je, kako ističe Kukić, pre potpisivanja neophodno detaljno se informisati o sadržaju ugovora i njegovom pravnom dejstvu.
Tanjug/Jaroslav Pap, profimedia, Unsplash
"Kada neko dođe kod advokata, treba da se informiše šta znači to što potpisuje, kakve su posledice toga, i da zaista razume suštinu onoga što potpisuje. Ukoliko se bračnim ugovorom u potpunosti isključuje zakonska regulativa deobe bračne tekovine, supružnik koji je potpisao uslove koji su nepovoljni zaista ga može dovesti u nepovoljan položaj sutra ako dođe do razvoda braka", rekla je ona.
Kućni ljubimci mogu biti predmet dogovora, ali ne i starateljstvo nad decom
Za razliku od pojedinih zemalja u kojima se u bračne ugovore unose i odredbe o preljubi, novčanim kaznama ili starateljstvu nad decom, domaće zakonodavstvo ima jasna ograničenja.
Prema rečima Kukić, Porodični zakon ne dozvoljava da supružnici unapred ugovore ko će vršiti roditeljsko pravo nakon razvoda, niti kolika će biti alimentacija.
Ona dodaje da se o tim pitanjima odlučuje u skladu sa najboljim interesom deteta, koji ima prednost u odnosu na dogovor roditelja.
Sa druge strane, pitanje kućnih ljubimaca može da se uredi ugovorom, budući da ih domaći zakon tretira kao imovinu, a ne na isti način kao decu.
Kada je reč o preljubi, Porodični zakon u Srbiji ne utvrđuje krivicu za razvod braka, pa ne predviđa ni posebne kaznene odredbe za takve situacije, objašnjava sagovornica Euronews Srbija.
Šta se dešava sa stanom kupljenim na kredit?
Jedno od čestih pitanja prilikom razvoda jeste kako se deli stan kupljen tokom braka na stambeni kredit, naročito kada se kredit formalno vodi samo na jednog supružnika.
Kako objašnjava Kukić, polazi se od pretpostavke da su rate otplaćivane zajedničkim sredstvima, odnosno da su oba supružnika doprinosila njihovom plaćanju, čak i kada je samo jedno od njih formalno navedeno kao korisnik kredita.
Prema njenim rečima, jedno od mogućih rešenja jeste da supružnik koji ostaje u stanu preuzme obavezu otplate kredita i isplati drugog partnera za njegov deo imovine.
"U boljim situacijama supružnik koji ostaje u stanu sa decom preuzme kredit, a druga strana bude isplaćena. Lošije situacije obično završe na sudu“, navodi advokatica.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)