Srbija dobija novi porodični zakon - moguća zabrana "vaspitnih batina": Šta se sve menja za roditelje?

Posle više od 20 godina, Srbija bi mogla da dobije novi porodični zakon. Predložene izmene i dopune koje najavljuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju predstavljaju kao iskorak ka modernijem sistemu zaštite deteta i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Po tom novom zakonu zabranjuje se fizičko kažnjavanje dece, sklapanje maloletničkih brakova, ali se jačaju i prava maloletnika. Posebnu pažnju javnosti privlači uvođenje mogućnosti da se dete i pre 10 godina samostalno obrati školi ili centru za socijalni rad.

U javnosti su se pojavile i informacije da će postojati aplikacija preko koje će deca moći da prijave narušavanje njihovih prava, što je naišlo na oštre kritike javnosti. Resorno ministarstvo oglasilo se saopštenjem u kom navode da su pojedine odredbe zakona potpuno pogrešno interpretirane, a neke od informacija neistinite.

Oglasio se i predsednik države koji poziva ministarstvo da razmotri sve zamerke i predloge u vezi sa zakonom. Zašto se na predložene izmene zakona gleda kao na instrument za kažnjavanje roditelja, kada i u kojim situacijama će deca moći da prijave svoje roditelje, i da li će zaista postojati aplikacija koja će im to omogućiti? O tome za Euronews Srbija, govore specijalista za socijalno pravo Dragan Vulević i advokatica Jovanka Zečević. 

Zečević: Deca bi dobila neverovatna prava, a nikakvu odgovornost

"Mislim da ima puno propusta u izmenama, a ono što mislim da su ozbiljni propusti jesu sledeće stvari: to je pitanje tih SOS poziva, odnosno tog tastera koji bi deci poslužio. Mislim da je vrlo opasno da deca dođu u poziciju da mogu da na taj način prijavljuju roditelje i dovode u pitanje onda i neki kredibilitet roditelja.“, kaže Zečević.

Euronews

Ukazuje i na problem izjednačavanja sve dece bez obzira na uzrast, kao i na potencijalne posledice po roditelje u slučaju ograničavanja slobode kretanja dece.

"Jedna od ključnih zamerki jeste pitanje tog izjednačavanja dece, da ne postoje mlađi maloletnici i stariji. Mislim da bi ovim zakonom deca dobila neverovatna prava, a vrlo malo, gotovo nikakve odgovornosti“, ukazuje ona.

Dalje ističe da bi primena ovakvih odredbi mogla dovesti do ozbiljnih problema u praksi, posebno imajući u vidu stanje u Centrima za socijalni rad i nepreciznost pojedinih definicija.

"Mislim da je jedan od ključnih problema jeste i sam način na koji bi roditelji bili kažnjavani u slučaju nekih od radnji koje preduzimaju kada su njihova deca u pitanju, vezano za kontrolu mogućnosti njihove slobode kretanja i boravka. Mislim da je to stvar koja je takođe ozbiljno problematična i mislim da mogućnost da vi ne znate gde vam se dete nalazi i da ga na taj način kontrolišete, on vas onda tasterom prijavi, vi za to odgovarate. Mislim da je to ozbiljan problem, kao što je i pitanje nedefinisanog nasilja koje vrše roditelji nad decom", kaže naša sagovornica.

Euronews

Dodaje da bi ovim zakonom deca dobila neverovatna prava, kao i da bi zakon doprineo povećanju maloletničke delinkvencije.

Vulević: Zabrana fizičkog kažnjavanja nije represivna mera

Specijalista za socijalno pravo Dragan Vulević ističe da je odredbu, zakon o zabrani fizičkog kažnjavanja i upotrebe fizičke sile kao vaspitnog sredstva, formulisao još 2014. i 2015. godine.

On objašnjava da se javna rasprava o zakonu često vodi kroz strah, koji prelazi u paniku i onemogućava razumevanje suštine izmena.

"Celokupno ovo što se sada u javnosti dešava je definisano kroz neki strah... ali smo prešli iz straha u dve faze: panika i užas, što nas blokira da razumemo suštinu.“, dodaje Vulević.

Prema njegovom objašnjenju, zabrana fizičkog kažnjavanja nije represivna mera, već razvojna norma, dok sankcije već postoje u drugim zakonima.

"Zabrana fizičkog kažnjavanja je razvojna norma, nije za kažnjavanje. Sankcije već postoje u porodičnom zakonu i krivičnom pravu.“, navodi on.

On dalje naglašava da je ključ preventivni nadzor države kroz edukaciju roditelja i podršku, a ne kažnjavanje.

"Preventivni nadzor je ustvari ono što je obaveza države, ne da kažnjava, nego da posebnim znanjima omogući roditeljima kroz razne vrste pristupačnih programa koji bi se realizovali u lokalnoj zajednici ili šire, ili kroz medijsko prikazivanje o nenasilnim metodama vaspitanja deteta i o odgovornom roditeljstvu", ističe on.

Euronews

Dodaje da u ovom porodičnom zakonu, izmenama i dopunama, je predviđena mogućnost da ministar nadležan za porodičnu pravnu zaštitu kroz jedan podzakonski akt uredi način primene korektivnog nadzora koji sad postoji u okviru porodičnog zakona, a to je upozorenje, tj. upućivanje u instituciju. 

"Aplikacije nema u zakonu, to je neko ubacio da se zapravo prati kroz tu aplikaciju, način funkcionisanja. Neće država ulaziti u privatnost. Neće zbog jedne ćuške, kao što su naslovi u novinama, doći sada onaj zli čika u obliku socijalnog radnika, psihologa ili pedagoga, uzeti decu, smeštati u hraniteljske porodice. Neće se to raditi", kaže Vulević.

Vulević ističe da je bitno da znamo da intenzitet i kontinuitet upotrebe fizičke sile jeste fizičko zlostavljanje deteta i tu institucije sistema moraju reagovati.

Kako bi se u praksi rešavale prijave nasilja?

U daljem toku razgovora otvara se pitanje kako bi se u praksi rešavale prijave nasilja i koliko bi postupci mogli trajati, na šta se sagovornici nadovezuju različitim iskustvima i stavovima.

"Pa prolaze pakao. Prvo zato što nemate dovoljan broj ljudi u centrima za socijalni rad... dok se utvrdi istina, roditelji prolaze kroz ozbiljne probleme. Mi čekamo mišljenja za razvode brakova po šest do osam meseci, da ne govorim o privremenim merama.“, kaže Zečević.

Ona upozorava da bi neprecizne odredbe mogle dovesti do zloupotreba i dugotrajnih postupaka koji opterećuju porodice.

Alexandra Troyan / imageBROKER / Profimedia

"Vrlo je važno ako se već uvode takve stvari, onda treba dobro definisati na šta se tačno to nasilje odnosi, za šta će ti roditelji odgovarati, u kakvim će ih evidencijama biti ili neće biti, jer vi imate poseban krivični zakonik koji se bavi nasiljem u porodici i koji predviđa kazne", dodaje ona.

"Zašto mislite pakao? Ja ne bih tako rekao.“, istakao je Vulević.

On ističe da svaka pravna norma može biti zloupotrebljena, ali da to ne znači da zakon ne treba da postoji, već da sistem mora biti jasno definisan i unapređen.

U nastavku rasprave, Vulević iznosi stav o upoređivanju sa stranim zakonodavstvima i potrebi usklađivanja sa međunarodnim standardima, ali uz prilagođavanje domaćem kontekstu.

"Mi smo daleko mi od primene ovakvog zakona koji je apsolutno, po meni, pola prepisan iz nekakvih evropskih ili ko zna kojih zakona koji 100% ne odgovaraju našem ni mentalitetu ni našim porodicama. I ja stojim pri tome, apsolutno", rekla je Zečević, na šta se Vulević nadovezao:

"Pa da smo prepisali neki zakon, prepisali bi onda onaj, ja ga zovem talibanski. Izvinite što upotrebljavam takav izraz, kao što je u Norveškoj. Ne smete mrko dete da pogledate, bukvalno, ili da ga pitate za ocene u školi. To je norveški zakon. To kod nas nije.“, ističe  Vulević.

Vulević naglašava da podržava Konvenciju o pravima deteta i njen značaj u domaćem pravnom sistemu, ali ističe potrebu za razvojnim pristupom i promenom roditeljskih metoda.

"Ja sam za poštovanje Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija koje smo ratifikovali... Zašto ne ubaciti u ovaj zakon i takvu jednu razvojnu odredbu koja će nam dati u svesti da to nije dobro i da pomognemo roditeljima da nauče druge metode.“, rekao je on.

U nastavku objašnjava da fizičko kažnjavanje ima dugoročne posledice po razvoj deteta i društvo u celini, i naglašava važnost nenasilnih metoda vaspitanja.

"Svaki udarac deteta utiče na njegovo samopouzdanje i ponašanje. Ako dete uči da se konflikt rešava fizičkom silom, to će prenositi i kasnije u životu.“, smatra Vulević.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.