Rat, mir ili memorandum: Marković za Euronews Srbija o neizvesnim pregovorima na Bliskom istoku

Izgleda da je sporazum Irana i SAD-a ovog puta blizu, a ova nedelja na to nije upućivala. Počela je napadom Izraela na Bejrut, zatim je Iran napao Izrael, pa je Izrael uzvratio Iranu. Donald Tramp se postavio kao glas razuma, rekao da je on glavni, a ne Netanjahu, a izraelski premijer je, čini se, nevoljno pristao. Međutim, onda su Iranci oborili američki helikopter Apači. Posada je spasena, ali je Tramp rekao da mora da se uzvrati. Američka vojska je zatim nastavila sa, kako je rečeno, napadima u samoodbrani koji su bili neka vrsta penala za odugovlačenje Iranaca u pregovorima. Retoriku je dodatno zaoštrio u četvrtak da bi ubrzo rekao da otkazuje napad na Iran i da je dogovor blizu. Danas portal Aksios i Rojters prenose da su četiri američka aviona poletela za Evropu radi priprema za moguće svečano potpisivanje sporazuma o okončanju rata.

Rojters navodi da bi memorandum mogao da bude potpisan u Ženevi u nedelju. Iranci kažu: "Nije tačno. " Ipak, dodaju, dogovor nikad nije bio bliži. Pakistan potvrđuje da je postignut dogovor o tekstu memoranduma. Nikola Marković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Euronews Srbija ocenjuje da je trenutna situacija u vezi sa međunarodnim pregovorima i sukobima na Bliskom istoku i dalje izrazito neizvesna, pre svega zbog protivrečnih informacija koje dolaze iz različitih političkih i medijskih izvora.

"Pa to niko ne zna. Mislim, sa takvim čovekom se nikad ne zna i on je svašta pričao. Nešto se dešavalo, nešto je bilo iz unutrašnjopolitičkih razloga, nešto iz spoljnopolitičkih. Ali ono što imamo kao informacije iz javnosti, to su isto takođe kontradiktorne informacije“, naveo je Marković.

Euronews

Marković ističe da se različite verzije događaja plasiraju zavisno od izvora, što dodatno otežava razumevanje stvarne situacije na terenu. Kako navodi, čak i kada postoje određene informacije o pregovorima, one ostaju nepotpune i često neusklađene.

"Tek šta se piše na društvenim mrežama, to ide do nekih teorija zavere. Tako da bih ja sad čekao tu i video. Ali ono što možemo da uzmemo kao istinito, to je da će se verovatno pregovori održati u Ženevi“, kaže sagovornik.

Pregovori u Ženevi

Marković pojašnjava da se u javnosti pominje mogućnost održavanja pregovora u Ženevi, kao i da bi oni mogli biti organizovani u narednim danima, ali bez jasne potvrde svih detalja. U nastavku razgovora, on ukazuje na to da se ne radi o konačnom mirovnom sporazumu, već o dokumentu ograničenog dometa.

Marković dodaje da je ključni element takvih dogovora prekid neprijateljstava, ali upozorava da to samo po sebi ne garantuje dugoročnu stabilnost.

"Da se prekinu neprijateljstva. I ono što je vrlo važno ovde, možda što je najvažnije i što može da ugrozi i opstanak čitavog dogovora, je da se prekine taj famozni rat koji Izrael vodi sa Hezbolahom na južnom Libanu“, kaže sagovornik.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein, Ahmad Hatefi/UPI/Profimedia, FoNet/AP/Ronen Zvulun, profimedia

On objašnjava da je upravo sukob na jugu Libana jedan od ključnih rizika za održivost bilo kakvog sporazuma, jer se primirja u praksi često krše. Govoreći o širem regionalnom kontekstu, Marković se osvrće i na pitanje iranskog nuklearnog programa i ekonomskih ustupaka koji se pominju u medijima, uključujući i odmrzavanje iranskih sredstava.

"Pa, navodno, Iran, ta sredstva, odnosno zamrznuta iranska sredstva, procene su negde oko 25 milijardi dolara, s tim da je to samo jedan deo i da neki analitičari vide da oni idu do 100 milijardi, što je ozbiljan novac. I Iran insistira na tome da se ta sredstva vrate“, kaže Marković.

Sagovornik objašnjava da ovo pitanje dodatno komplikuje i širi geopolitički okvir, posebno u kontekstu funkcionisanja Ormuskog moreuza i međunarodnog pomorskog prava.

"Ali s druge strane, može da postoji problem i oko načina na koji će funkcionisati Ormuski moreuz. Sporazum o pravu mora, takozvani UNCLOS iz 1982. godine, govori da svi moreuzi i tranzitne tačke moraju da ostanu slobodni za plovidbu brodova“, dodaje on.

AP Photo/Asghar Besharati

Dalje se ističe da je osnovni problem u tome što postoji svojevrsna "dupla blokada“, jer i Iran i Sjedinjene Američke Države u praksi ograničavaju primenu tih pravila, pri čemu svaka strana selektivno tumači međunarodne obaveze.

"Ali ono što je veliki problem ovde je što imate duplu blokadu, maltene i Iran i Amerika blokiraju. Iran je potpisao UNCLOS, ali ga nije ratifikovao, pa može da kaže da će ga primeniti ili da neće, u zavisnosti od situacije. S druge strane, Amerikanci nisu potpisnici tog ugovora, a insistiraju na njegovoj primeni“, objašnjava Marković.

Zaključuje da takva situacija vodi ka neskladu u međunarodnom sistemu i stvara utisak selektivne primene pravila, što dodatno narušava poverenje među akterima.

"Imate licemerje i sa jedne i sa druge strane, što nije dobro za međunarodnu zajednicu“, dodaje sagovornik.

Euronews

Na pitanje da li se može govoriti o pobednicima i poraženima, Marković odbacuje takvu podelu, naglašavajući razmere štete na svim stranama.

"Svakako, ako se sagledaju razmere štete koje su pretrpele obe strane, nema jasnog pobednika. Iran je izgubio i vrhovnog vođu, kao i značajan broj generala i visokih vojnih i političkih rukovodilaca, a pretrpeo je i ozbiljna materijalna razaranja, ne samo tokom tog 40-dnevnog, kako ga u Iranu nazivaju, ramazanskog rata, već i u kasnijim udarima koje su izveli Izrael i Sjedinjene Američke Države", kaže Marković.

Dodaje da sa druge strane, CENTCOM je nakon sukoba saopštio da je oko 130 njihovih vojnih objekata na Bliskom istoku uništeno od strane Irana. Međutim, naknadne analize ukazuju da je taj broj znatno veći, gotovo dvostruko viši, odnosno oko 230 objekata, što jasno govori o razmerama ukupnog razaranja na obe strane.

On ocenjuje da su i vojni i infrastrukturni gubici značajni, te da to pokazuje da nijedna strana nije ostvarila jasnu stratešku prednost. 

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.