Netanjahu, informacije o 7. oktobru i rat u Ukrajini: Interesi velikih sila sukobljeni na dva najveća svetska fronta

Na Zapadnoj obali ponovo je u fokusu plan E1, koji bi podelio palestinsku teritoriju i onemogućio kontinuitet buduće države, dok Izrael ide ka izborima 27. oktobra, a SAD ka midterms izborima. Istovremeno traju diplomatski kontakti Vašingtona, Moskve i Kijeva, bez konkretnog sporazuma, i najavljuje se poseta Si Đinpinga Donaldu Trampu 23. septembra.

O tome za Euronews Srbija govore novinarka Lea Kumer i istoričar Stanislav Sretenović.

Kumer kaže da je E1 stari dogovor iz pregovora u Oslu, da Netanjahuu odgovara kontrolisano ratno stanje pred izbore i da SAD i Izrael trenutno imaju suprotne interese zbog cene nafte.

Sretenović ocenjuje da diplomatska inicijativa postoji, ali da rat u Ukrajini može da traje godinama, da je front zamrznut i da susreti velikih sila pre svega grade novi globalni poredak van slabe UN.

Zapadna obala, Netanjahu i iranski rat

Kumer plan E1 vezuje za proces dve države i za pregovore u Oslu.

"To je nešto što je dogovoreno u ranijim pregovorima i dogovorima sa Izraelom. Ulazi u predlog o stvaranju dve države. Ja mislim da je to dogovoreno čak u pregovorima u Oslu. Ubistvom Jicaka Rabina 1995. godine koji je to potpisao, a njega je ubio pripadnik Netanjahuovog Likuda, ceo taj projekat je nekako skrajnut, i ta tačka E1 je zapravo bi podelila Zapadnu obalu, i to bi totalno sprečilo bilo kakvu buduću, ili palestinsku autonomiju, ili palestinsku državu", rekla je Kumer.

Sedmi oktobar 2023, kaže, promenio je izraelsko društvo koje je pre toga mesecima protestovalo protiv Netanjahua. Najveći skandal poslednjih dana vezuje za tvrdnju da je Mohamed bin Zajed lično upozorio izraelskog premijera pre napada Hamasa.

"Mohamed bin Zajed je juče ispalio tu bombu da je on obavestio Netanjahua lično, u ličnom telefonskom razgovoru, a on to nije prijavio ni Šin Betu, niti je rekao nekom od generala. To je bilo nekih desetak dana pre nego što se to desilo. U toku je predizborna kampanja, a Harec piše da činjenica da bin Zajed nije demantovao pisanje Hareca koji je deo knjige, govori da je to tačno", kaže ona i dodaje:

"Netanjahu je podneo tužbu, a Harec navodi da će izneti sve što zna. Atmosfera u Izraelu je napeta, i Netanjahuu nikako ne odgovara da Tramp napravi neki dil sa Iranom, jer bi on ostavio utisak na javnost u Izraelu da zapravo posao nije završen. Znači, njemu odgovara neko stanje rata, ali ne dramatičnog rata", kaže Kumer.

Americi, naprotiv, rat sa Iranom diže cenu goriva pred kongresne izbore.

"Rat je u Americi veoma nepopularan i odražava se na svakodnevni život običnog čoveka, cena nafte na pumpi je porasla. IRGC je rekla da Amerikanci mogu da zaborave na jeftinu naftu, a desilo se i povećanje do 6 dolara po galonu. Tako da Tramp, zapravo Sjedinjene Američke Države i Izrael u ovom trenutku imaju potpuno suprotne interese", dodaje Kumer.

Postoji li rešenje za rat u Ukrajini? Kontakti da, brzi mir ne

Sretenović kaže da je cilj mira u Ukrajini i na Bliskom istoku jasan, ali da interesi i dalje vuku u suprotnom smeru.

"U ovom trenutku možemo samo da se nadamo da će do mira doći. Nažalost, i dalje govorimo o dva goruća pitanja zahvaćena ratom. Diplomatska inicijativa postoje, najviše je ta diplomatska inicijativa u američkim rukama. Pregovarači su bliski saradnici predsednika Trampa. Postoje naznake da bi možda moglo da se reši pitanje oko trenutnog stanja na terenu, zato što je uvek stanje na terenu i raspored snaga to koje određuje da li će se doći do mira", rekao je Sretenović.

Poslednju američku rundu ne vidi kao skor dogovor u Ukrajini.

"Ja ne mogu da kažem decidno da ova poslednja diplomatska inicijativa Sjedinjenih Država vodi ka miru koji će biti uspostavljen uskoro. Ovaj rat, nažalost, može da traje godinama. Čini mi se da je u ovom trenutku na terenu rat zamrznut, da se linija fronta ne pomera već nekoliko meseci, da ulazimo u zimski period kada će se ratne operacije smanjiti, ali onda to i jedna i druga strana iskorišćavaju da se osnaže da bi se onda na proleće ponovo nastavilo", kaže Sretenović.

Posetu Si Đinpinga Trampu Sretenović čita prvenstveno ekonomski: carine, automobili, tokovi robe, uz politički pokušaj da se preko Pekinga deluje na Moskvu.

"To su uobičajene posete između velikih sila, najjače svetske sile SAD i rastuće ekonomske sile Kine. Čini mi se da ovi susreti prvenstveno imaju taj ekonomski aspekt da reše problem i carinski i uopšte prisustva robe. Ovakvi pregovori daju rezultate tek u procesima dugog trajanja. Rezultati će doći tek za par godina, ako ne i za par decenija", rekao je i dodao:

"Pretpostavljam da će se akcenat staviti na pokušaj da se preko Kine utiče na Rusiju i Ukrajinu. Zato što Rusija ima kontakt sa Kinom bilateralni, a i multilateralni preko BRIKS-a", rekao je Sretenović.

Gostovanje Kumer i Sretenovića u celosti pogledajte u video prilogu