"Prepuštanje razmišljanja" tehnologiji: Instant AI odgovori mogu da banalizuju ljudsku inteligenciju
Komentari
23/05/2026
-18:55
Porast AI alata koji trenutno odgovaraju na pitanja i rešavaju složene probleme mogao bi da učini ljude manje inteligentnim, upozorila je Royal Observatory Greenwich.
Opservatorija, jedna od najstarijih britanskih naučnih institucija namenski izgrađenih za istraživanja, poznata je po doprinosu astronomiji.
Pedi Rodžers, direktor grupe Royal Museums Greenwich koja upravlja opservatorijom, rekao je da njena bogata istorija istraživanja pokazuje moć ljudskog znanja i radoznalosti - ali i potrebu da se izbegne "potpuna zavisnost" od veštačke inteligencije.
"Oslanjanje isključivo na trenutne odgovore nosi rizik gubitka navika propitivanja i procenjivanja koje predstavljaju osnovu znanja, stručnosti i inovacija", rekao je on.
Rodžersovi komentari dolaze u trenutku kada je u toku transformacija Kraljevske opservatorije kroz projekat pod nazivom First Light.
Cilj projekta je da "iskoristi strast svih astronoma tokom poslednjih 350 godina i tu strast predstavi kroz nauku", rekao je Rodžers za BBC.
Ta otkrića, dodao je, ne bi bila moguća bez tehnoloških inovacija.
Povezane vesti
Ali, kako je naveo, ona se takođe ne bi dogodila bez toga da sami postavljamo pitanja i tragamo za odgovorima, kao i da nailazimo na neočekivane informacije ili rezultate koje AI sistemi možda ne bi preneli.
Prema Rodžersu, rani astronomi "izgradili su ogromnu količinu podataka o nebu koja će kasnije biti korišćena za stvari o kojima oni nikada nisu ni razmišljali".
Njihov rad podrazumevao je obavljanje nepotrebnih stvari "koje mašina ne bi radila", rekao je za BBC.
"Ljudi jesu, i to je na kraju postalo ogroman resurs koji je mogao da se koristi 150 godina kasnije kako bi pomogao u proveri ideja koje su ljudi imali o tome šta još utiče na navigaciju na Zemlji."
"Koristite ga kao protivtežu"
Istovremeno, AI se koristi i za pomoć naučnim otkrićima.
Godine 2024. kompjuterski naučnik Demis Hasabis podelio je Nobelovu nagradu za hemiju za "revolucionarni" rad o proteinima, osnovnim gradivnim elementima života.
Ser Demis, izvršni direktor Guglove AI kompanije DeepMind, koristio je veštačku inteligenciju za predviđanje struktura gotovo svih poznatih proteina i napravio alat AlphaFold2.
Povezane vesti
Suosnivač LinkedIna i investitor rizičnog kapitala Reid Hoffman opisao je AI kao "transformaciju kognitivne izvrsnosti“.
"Koristite ga kao protivtežu", rekao je nedavno za BBC-jev podkast Radical.
profimedia
"Na primer: 'Šta nije u redu sa mojom idejom?' Jedna od osnovnih stvari za koje možete koristiti AI jeste: 'Mislim X, da li si protiv toga?'"
Akademici i studenti takođe dele iskustva o koristima AI-ja u istraživanjima, uključujući korišćenje tehnologije za osporavanje ideja ili zajednički rad na rešenjima.
Jedan predavač sa Oxford Brookes University rekao je za BBC prošlog juna da "kada se koriste odgovorno, AI alati omogućavaju studentima da usmere pažnju na važnije delove učenja i unaprede sopstveni razvoj".
Ali je dodao da bi jednostavno "prepuštanje razmišljanja" tehnologiji pokazalo njena ograničenja.
Granice i obećanja
Generativni AI proizvodi koji mogu da odgovore na sve složenije zahteve tekstom, slikama, videom ili zvukom nastavljaju ubrzano da se razvijaju.
Četbotovi su evoluirali od jednostavnih pomoćnika do razgovorljivih saputnika, generatori slika postali su opasno dobri u stvaranju fotorealističnog sadržaja, a za nove napredne modele tvrdi se da otkrivaju softverske greške stare više decenija.
Takav napredak, koji se podjednako hvali i preispituje, i dalje prati upozorenje korisnicima o ograničenjima tehnologije i opasnostima preteranog oslanjanja na nju.
Rodžers je rekao da je kod ranijih internet alata poput Wikipedia "ako vas nešto zanima, bilo moguće vratiti se do osnovnog izvora i proveriti ga… i videti da li ste pronašli nešto pouzdano".
Takve informacije mogu biti izostavljene u brzim AI odgovorima, dodao je, što znači da "postajete sve udaljeniji od informacija koje mogu da se povežu ili provere".
Prema rečima Anuška Šmit, docentkinje informacionih sistema na London School of Economics, "štetne i nenamerne posledice tehnologije, uključujući preterano oslanjanje, nisu ništa novo".
Ali konverzacijski AI sistemi sposobni da obavljaju mnoge zadatke na način sličan ljudskom "dramatično su smanjili prepreke da ljudi odustanu od kognitivnog napora i angažovanja u radu, učenju i razonodi", rekla je ona za BBC.
Dr Šmit je navela da istraživanja takozvanog "kognitivnog autsorsinga" pokazuju "kako savremeni AI brzo, ali negativno utiče na kompetencije, pamćenje i učenje", zbog čega je važno razmisliti kada i gde koristiti ovu tehnologiju.
Ipak, generativni AI alati koji nam serviraju informacije koje sami ne moramo da tražimo postaju sve prisutniji.
AI pregledi sada su zamenili kratke isečke ili liste linkova na vrhu Google pretrage, dok se slični eksperimenti pojavljuju i na društvenim mrežama poput TikTok i X.
Komentari (0)