"Bio je to mali pakao": Kako izgleda život sa Kronovom bolešću i zašto je zovu "nevidljivim invaliditetom"
Komentari24/05/2026
-08:01
Bolovi, strah od izlaska iz kuće, gubitak posla, prijatelja, usamljenost, ali i osećaj srama samo su neka od stanja sa kojima se suočavaju osobe sa dijagnozom Kronove bolesti i zapaljenskih bolesti creva. Zbog teških i neprijatnih simptoma, o ovim oboljenjima se malo govori. Na ovu temu su za Euronews Srbija govorili pacijentkinja Nada Brković i Olivera Ćulibrk iz Udruženja pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.
Ćulibrk je posebno naglasila da zapaljenske bolesti creva sa sobom nose i ono što se često naziva "nevidljivim invaliditetom".
"Vi ne možete na prvi pogled da vidite da osoba ima bolest, ali ono što čini invaliditet jesu sva ograničenja koja bolest može da stavi pred čoveka“, objasnila je ona.
Kako kaže, problemi sa kojima se pacijenti suočavaju ne odnose se samo na lečenje, već i na svakodnevni život, posao, školovanje i planiranje porodice.
"Ako ste zaposleni, aktivna faza bolesti često zahteva duga bolovanja, što vrlo često dovodi do velikog nerazumevanja od strane poslodavaca. Ove bolesti najčešće se dijagnostikuju u 20-im i 30-im godinama, baš kada ljudi grade karijeru i planiraju život", rekla je Ćulibrk.
Dodala je da je poslednjih godina primetan i zabrinjavajući porast broja obolele dece.
"Danas vrlo često obolevaju i deca. Imamo dosta pedijatrijskih pacijenata i taj broj je u velikom porastu", upozorila je ona.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Govoreći o simptomima, Ćulibrk je objasnila da bolesti često dugo ne daju jasne znakove upozorenja.
"Nažalost, ove bolesti najverovatnije neće pokazati nikakav simptom unapred, već se simptomi javljaju kada je bolest već aktivna", istakla je Ćulibrk.
Prema njenim rečima, udruženje je povodom 19. maja, Dan zapaljenskih bolesti creva, objavilo saopštenje o decentralizaciji biološke terapije, ali i uputilo dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
"Uputili smo molbu da se trenutna lista lekova dostupnih bioloških terapija proširi za odrasle pacijente sa još dva leka, a za pedijatrijsku populaciju da se proširi lista inovativnih terapija koje je moguće dati najmlađim pacijentima", navela je ona.
Govoreći o aktivnostima koje su organizovane prethodnih dana, Ćulibrk je podsetila da je udruženje boravilo i u Novom Sadu, gde su građanima približili probleme sa kojima se suočavaju oboleli.
"Imali smo štand u jednom tržnom centru, razgovarali smo sa Novosađanima i upoznali mnoge ljude sa zapaljenskim bolestima creva koji do tada zaista ništa nisu znali o bolestima, ali smo razgovarali i sa pacijentima i našim članovima", rekla je Ćulibrk.
Najavila je i veliku konferenciju koja će biti održana 24. maja u hotelu Ziđin.
Povezane vesti
"Okupiće se lekari, farmaceuti, pacijenti, njihove porodice, prijatelji, kao i mediji, gde ćemo govoriti o svim izazovima sa kojima se svakodnevno suočavamo", istakla je ona.
Brković o borbi sa Kronovom bolešću: "To je bio mali pakao"
Nada Brković, članica udruženja pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom, podelila je svoje iskustvo borbe sa Kronovom bolešću i put do dijagnoze koji je trajao pune tri godine.
Kako je ispričala, prvi simptomi pojavili su se još kada je imala samo 10 godina, ali uprkos ozbiljnim tegobama, bolest dugo nije bila prepoznata.
"Put do dijagnoze se malo prolongirao, tačnije tri godine sam čekala na samu dijagnozu. U rodnom mestu nisu prepoznali moj problem, iako sam imala jako ozbiljne simptome, čak i vrlo vidljive", rekla je Brković.
Govoreći o simptomima, istakla je da su bili veoma izraženi i da je organizam slao ozbiljna upozorenja.
"Moji simptomi su pre svega bili manjak apetita, nisam imala nikakvu želju ni za hranom ni za pićem. Povraćala sam nakon svakog obroka, smršala sam sedam kilograma za mesec dana, što za dete od 10 godina zaista nije normalno", ispričala je ona.
Euronews Srbija
Dodala je da su i laboratorijski nalazi ukazivali na ozbiljno zdravstveno stanje.
"Bila sam jako bleda, rezultati krvi su pokazivali tešku anemiju, malokrvnost i zapaljenske procese. Analize stolice su ukazivale na ogromnu upalu“, navela je Brković.
Kako kaže, svakodnevica je bila izuzetno teška i bolna.
"Imala sam ogromne bolove u stomaku, stolica je bila veoma bolna, bilo je krvarenja i po 20 stolica dnevno. To je zaista bio mali pakao", rekla je ona.
Brković je naglasila da su njeni roditelji pokušavali da pronađu pomoć na različitim mestima, ali da rešenje dugo nije stizalo.
"Išla sam svuda, i kod privatnika i u državne ustanove, ali niko nije uspevao da prepozna bolest", rekla je ona.
Prekretnica se dogodila kada je stigla na Institut za majku i dete.
"Na svu sreću otišla sam na Institut za majku i dete. Tamo su odmah pretpostavili o čemu se radi, a nakon kolonoskopije ustanovili su da je u pitanju Kronova bolest", objasnila je Brković.
Iako je tada saznala da je reč o doživotnoj bolesti, kaže da joj je najvažnije bilo to što je konačno dobila odgovor i terapiju.
"Taj boravak od 20 dana na institutu pamtim kao svoju najlepšu hospitalizaciju. Iako su mi rekli da je bolest doživotna i da moram da pazim na ishranu, meni to nije bilo važno. Bila sam samo srećna što više nemam 20 stolica dnevno", zaključila je Brković.
Komentari (0)