Voćka koja spaja nemoguće: Da li je josta "zlatna koka" srpskih voćnjaka ili samo hobi za baštovane?

Kako potraga za zdravom hranom postaje imperativ u modernom svetu, tako i jedna neobična biljka tiho pronalazi put do srpskih oranica. Reč je o josti, neobičnom hibridu crne ribizle i ogrozda, koji je nastao nakon decenija selekcionog rada u Nemačkoj. Cilj je bio jasan: stvoriti biljku koja ima najbolje od oba roditelja - aromu ribizle i otpornost ogrozda, ali bez njegovih trnova.

Iako u teoriji zvuči kao savršen izbor za svakog poljoprivrednika, realnost na terenu u Srbiji pokazuje da je josta voćka kontrasta - izuzetno laka za uzgoj, a neočekivano teška za prodaju.

Najveći adut joste je njena skromnost. Za razliku od malina koje zahtevaju vojsku berača i stalnu pažnju, josta je gotovo "samostalna". Grm raste do dva metra, izuzetno je otporan na niske temperature i retko ga napadaju bolesti koje obično desetkuju zasade ribizle.

Za ekološke proizvođače u Srbiji, ovo je ostvarenje sna. Pošto nema bodlje, berba je znatno lakša nego kod ogrozda, a potreba za hemijskom zaštitom je minimalna. Biljka počinje da rađa već u drugoj godini, dok u punom rodu može dati i nekoliko kilograma po grmu. Ipak, iskusni proizvođači, poput Zlatana Đurića iz Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice, upozoravaju da je plod sitan i da se sporo bere, što zahteva strpljenje.

Visoka cena, ali gde su kupci?

Ako pogledate cene u inostranstvu ili u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, josta deluje kao rudnik zlata. Kilogram svežih plodova u regionu može dostići cenu od 6 do 12 evra (oko 700 do 1.500 dinara). Međutim, ovde nastaje problem koji muči domaće voćare.

Srpsko tržište još uvek ne prepoznaje jostu. Đurić svedoči o paradoksu: iako je biljka "nenormalno" rodna i zdrava, kupci na pijacama je često zaobilaze jer ne znaju šta je u pitanju.

"Moj prijatelj godinama pokušava da je proda na pijaci i neće niko", iskren je Đurić u izjavi za Euronews Srbija, dodajući da je josta fantastična za sopstvene potrebe i zdravlje porodice, ali da kao biznis model zahteva unapred osiguranog kupca ili preradu.

Credit: McPhoto/Rolf Mueller / Alamy / Profimedia

Prava vrednost joste u Srbiji ne leži u prodaji na gajbice, već u preradi. Zbog svoje intenzivne tamne boje, visokog sadržaja vitamina C i antocijana, josta je idealna za:

• Džemove i marmelade: Imaju specifičan, bogat ukus koji se ne može porediti sa klasičnim voćem.
• Sirupe i likere: Zbog kiselkasto-slatke arome, pića od joste su pravi delikates.
• Vino: Josta daje vino intenzivne boje i specifičnog bukea.

Zamrzavanje je takođe opcija, jer plod ne gubi nutritivnu vrednost, što omogućava prodaju tokom cele godine kroz zdrave šejkove i voćne prelive.

Da li saditi jostu u Srbiji?

Odgovor zavisi od vaših ambicija. Ako planirate hektare pod jostom bez plana kome ćete prodati plod, rizik je ogroman. Međutim, za mala poljoprivredna gazdinstva koja žele da ponude unikatan, ekološki proizvod (poput premium džema od joste), ova biljka je izvanredna prilika.

Josta je u Srbiji trenutno "niche" proizvod - rezervisana za one koji razumeju trendove zdrave ishrane i imaju strpljenja da edukuju svoje kupce.