Može li cena kvadrata da udari u plafon: Koji deo Beograda bi mogao da postane posebno atraktivan i zašto
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Cene nekretnina godinama rastu, ali pitanje koje sve češće postavlja je gde je granica. Pitanje kada će cena kvadrata u Beogradu dostići svoj maksimum sve češće se postavlja među kupcima koji razmišljaju o kupovini stana, ali i onima koji se pitaju da li je trenutak za prodaju. Cene nekretnina u Beogradu i dalje imaju prostor za rast, a tržište se, prema oceni posrednika u prometu nekretnina Ervin Pašanović, trenutno može opisati kao stabilno, likvidno i rastuće.
Iako se ne očekuje da se ponovi ekstremna stopa rasta iz prethodnih godina, pad cena u skorijem periodu nije scenario koji je verovatan.
"Niko ne može sa sigurnošću i pouzdano da kaže šta će se dešavati. Možemo samo da napravimo analizu na osnovu istorijskih podataka“, kaže Pašanović za Euronews Srbija i dodaje da je tržište u dobrom stanju i da će cene ići na gore.
On navodi da se prilikom procene budućih kretanja koriste fundamentalna i tehnička analiza.
Fundamentalna uzima u obzir ekonomsku situaciju, geopolitičke rizike i moguće nepredviđene događaje, dok tehnička analiza posmatra istorijske podatke i trendove.
A oba pristupa, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, trenutno ukazuju na isto - tržište je stabilno i raste.
"Ukoliko ne bude nekih nepredviđenih događanja, odnosno geopolitičkih ili ekonomskih trzavica, tržište ide gore", ocenjuje Pašanović.
Povezane vesti
Potražnja veća od ponude
Jedan od ključnih razloga za takvu prognozu vidi u odnosu ponude i potražnje.
Tanjug/Amir Hamzagić
Prema njegovim navodima, u Beogradu se godišnje izgradi između 4.000 i 6.000 novih stanova, dok su potrebe tržišta višestruko veće - oko 20.000 stambenih jedinica.
"Trenutno je tražnja takva da sve što se ponudi se apsorbuje. Posebno pričamo o novogradnji", kaže Pašanović.
On kaže da danas u najvećoj meri stanove kupuju građani koji rešavaju stambeno pitanje, dok je investiciona kupovina zastupljena u manjoj meri.
Strani kupci, prema njegovim rečima, čine manje od dva odsto kupaca.
Pašanović kaže da je pitanje visine cena relativno, navodeći da Beograd ima ekstremno skupe lokacije, ali i delove grada u kojima se kvadrat može pronaći po znatno nižoj ceni.
Dok se u najskupljim delovima grada mogu postići cene od oko 12.000 evra po kvadratu, takve nekretnine predstavljaju ekstrem i čine mali deo ukupnog tržišta.
Povezane vesti
Istovremeno, u širem Beogradu moguće je pronaći starogradnju za oko 1.800 evra po kvadratu, dok se novogradnja može naći i za oko 2.500 evra.
"Ljudi uglavnom gledaju Vračar, Stari grad, jedan deo Novog Beograda, i onda kažu - cene su previsoke. Okej, ali u Mirijevu, Borči, Ovči, Krnjači, Vidikovcu, Rakovici, Žarkovu, Ledinama, Surčinu, to je već cena oko 2.000 do 2.500 evra. Svi će sad reći da je to povoljna cena", rekao je Pašanović.
"Cene nekretnina u celom svetu uvek rastu"
Postavlja se pitanje da li su pojedini delovi Beograda već dostigli maksimum kada je reč o ceni kvadrata.
"Apsolutno nije moguće. Cene nekretnina u celom svetu uvek rastu", navodi Pašanović.
Prema njegovom objašnjenju, cene kvadata permanentno idu na gore, barem za stopu inflacije.
Fabrice Michaudeau / Panthermedia / Profimedia
Pojedini delovi gradova, međutim, mogu rasti znatno brže od tog nivoa.
Kao primer navodi sopstvenu kupovinu stana na Novom Beogradu. Pre 11 godina kupio je stan od 67 kvadrata u Bloku 21 za 85.000 evra. Danas, prema njegovoj proceni, takav stan vredi oko 280.000 evra.
Uz potencijalni prihod od izdavanja tokom tog perioda, ukupna vrednost investicije, kako navodi, mogla bi da dostigne oko 350.000 evra.
Ipak, Pašanović ne očekuje da se takav tempo rasta nastavi.
"To je zaista bio visok rast nekretnina. Ja ne verujem da će tolika stopa biti i u nastavku. Ali još uvek je Beograd rastuće tržište", navodi on.
Koje bi lokacije potencijalno mogle da postanu atraktivne
Rast cena, prema njegovim rečima, nije rezervisan samo za Beograd.
Kao primere Pašanović navodi Vranje, Kragujevac, Niš, Novi Sad, Suboticu i Pančevo.
Razlike između pojedinih gradova i naselja postoje, ali je širi trend, kako on ocenjuje, rast vrednosti nekretnina.
"Sada krenu da padaju, to je mrtvo tržište. Nije stvar da će biti povoljnije nekretnine, nego niko neće da kupuje tu. Tu onda nema prodaje", objašnjava Pašanović.
Budući razvoj infrastrukture mogao bi dodatno da promeni mapu cena u Beogradu.
Pašanović kao primer izdvaja Čukaricu, koja bi, prema njegovom mišljenju, mogla da postane posebno atraktivna ukoliko metro i druga infrastruktura dodatno poboljšaju povezanost tog dela grada sa centrom.
"Kad se završi metro, mislim da će Čukarica biti ekstremno skupo naselje", dodje on.
Sličan proces već se, kako navodi, dogodio u delovima koji su nekada smatrani periferijom.
Novi Beograd je, podseća on, nekada bio praktično izolovan prostor sa svega nekoliko izgrađenih zgrada, dok je kasnije postao jedan od najtraženijih delova grada.
Kao primere transformacije navodi i Zemun, Surčin i Ledine, gde razvoj infrastrukture, Ekspa i novih sadržaja menja percepciju atraktivnosti lokacije.
Komentari (0)