Astronauti Artemis II se pripremaju za najopasniji trenutak misije koji ranije nije testiran
Komentari
08/04/2026
-10:20
Astronauti u NASA-inoj misiji na Mesec udaljili su se od Zemlje više nego bilo koji ljudi u istoriji, ali najopasniji deo njihovog putovanja tek predstoji.
Kapsula Orion treba da ponovo uđe u Zemljinu atmosferu koristeći putanju koja nikada ranije nije testirana, kao i toplotni štit koji je u prošlosti zakazao. Ako sve bude teklo po planu, kapsula će u petak u 17:07 po istočnoameričkom vremenu (22:07 po britanskom) sleteti u more kod obale Kalifornije.
Za četvoročlanu posadu misije Artemis II, povratak kroz atmosferu predstavlja trenutak u kojem nema prostora za grešku, dok privode kraju svoje desetodnevno putovanje dugo 1,13 miliona kilometara oko Meseca i nazad.
Kapsula dimenzija oko 4,5 puta 2,7 metara ući će u atmosferu donjim delom napred, brzinom od skoro 40.000 kilometara na čas, što znači da će astronauti putovati oko 11 kilometara u sekundi. Takva brzina kroz gas izaziva ekstremno trenje i pritisak, pa će se vazduh oko Oriona zagrejati na više od 2.760 stepeni Celzijusa.
Bezbednost astronauta Kristine Koh, Džeremija Hansena, Rida Vajsmana i Viktora Glovera zavisi isključivo od toplotnog štita njihove letelice.
Tanjug AP/NASA via AP
Od tog pakla štiti ih samo sloj debeo oko 7,5 centimetara, napravljen od silikatnih vlakana i epoksidne smole, smešten u strukturi nalik saću od stakloplastike. Materijal je osmišljen tako da se kontrolisano raspada, atom po atom, odvodeći toplotu dalje od kapsule.
Problematičan toplotni štit
Nažalost, tokom testiranja bez posade u misiji Artemis I 2022. godine, raspadanje materijala nije bilo kontrolisano: delovi su se odvajali na više od 100 mesta, a pojedini veliki zavrtnji delimično su se istopili.
Povezane vesti
NASA-ina istraga pokazala je da su se gasovi, koji su trebalo da izlaze iz materijala, zadržavali unutar njega, stvarajući pritisak i pukotine koje su dovele do otpadanja "ugljenisanih delova", ostavljajući za sobom trag krhotina.
Amit Kšatrija iz NASA-inog programa "Od Meseca do Marsa" priznao je da nisu očekivali da će se "delovi odvajati od letelice". Materijal toplotnog štita, poznat kao Avcoat, naknadno je redizajniran kako bi bio propusniji i omogućio gasovima da izlaze.
Međutim, unapređena verzija nije stigla da bude ugrađena u misiju Artemis II, pa se astronauti oslanjaju na staru verziju.
Štaviše, štit na Orionu sada je čak manje propustan od onog koji je zakazao tokom Artemis I, piše The Telegraph.
NASA tvrdi da je opsežna istraga pokazala da trenutni štit može da zaštiti posadu, a podaci sa testnog leta ukazuju da bi temperatura u kapsuli ostala podnošljiva čak i sa nedostajućim delovima materijala.
Nova, neproverena putanja
Kako bi smanjila rizik, NASA je promenila plan ulaska u atmosferu. Cilj je da Orion provede manje vremena izložen ekstremnim temperaturama.
Tanjug AP/NASA via AP
Tokom misije Artemis I, kapsula je kratko zaranjala u gornje slojeve atmosfere pre nego što bi se ponovo odbila nazad, poput kamena koji odskoči od vode. Time su smanjena opterećenja i preciznije određeno mesto sletanja.
Povezane vesti
Za Artemis II, gde su u pitanju ljudski životi, NASA je odustala od te strategije. Umesto toga, kapsula će ući direktno, brže i pod strmijim uglom, kako bi se skratilo vreme izlaganja ekstremnoj toploti.
Problem je što ova nova putanja nikada ranije nije testirana. NASA se oslanja na kompjuterske simulacije, a ne na stvarne letove, kako bi dokazala da će sve funkcionisati.
Još 2022. godine, Džeremi VanderKam iz projekta Orion priznao je da testne laboratorije ne mogu da reprodukuju kombinaciju toplote, pritiska i sila koje letelica trpi pri ulasku u atmosferu.
Povezane vesti
Dodatni rizici
Izveštaj NASA-inog kancelarijskog nadzora iz prošle godine upozorio je da nepredviđeno ponašanje Avcoat materijala predstavlja rizik da toplotni štit neće dovoljno zaštititi kapsulu i posadu.
Stručnjak za toplotne štitove Čarls Kamarda, bivši astronaut i direktor inženjeringa u Džonson svemirskom centru, upozorio je da NASA koristi "pogrešan način razmišljanja" sličan onom koji je doveo do katastrofa spejs-šatlova "Čelendžer" i "Kolumbija".
On je naveo da nova putanja ulaska "nije dovoljna da eliminiše rizik".
Tanjug/AP/NASA
Kada kapsula uđe u atmosferu, čak 11 padobrana moraće da se otvori u tačno određenom redosledu kako bi usporili letelicu na manje od 32 kilometra na čas.
Postoji i zabrinutost da bi delovi toplotnog štita mogli da oštete padobrane, što bi onemogućilo bezbedno sletanje.
Šesnaest najnapetijih minuta
Od trenutka ulaska u atmosferu do spuštanja u okean proći će oko 16 izuzetno napetih minuta, najverovatnije iznad Tihog okeana kod obale Kalifornije, blizu San Dijega.
Pilot misije Viktor Glover ranije je rekao da se najviše raduje upravo tom trenutku.
"Ljudi misle da se šalim kada kažem da jedva čekam spuštanje u okean, ali to nije zato što želim da se misija završi. Ako taj deo ne uspe, sve ostalo staje", rekao je.
"To znači da naše porodice mogu da odahnu, ali i da smo uspešno predali štafetu za buduće misije".
Komentari (0)