Najjači zvuk ikada zabeležen na Zemlji: Eksplozija koja je tri puta obišla planetu

Zemlja je bučno mesto, a taj rekord postavljen je 20. maja 1883. godine, tokom događaja koji je bio toliko zaglušujući da se čuo na udaljenosti od čak 4.800 kilometara.

Najjači zvukovi u istoriji nisu uvek bili proizvod prirode, ali oni najekstremniji jesu. Najsnažnija buka koju je čovek ikada proizveo zabeležena je 30. oktobra 1961. godine, kada je Sovjetski Savez detonirao "Car-bombu", najveću nuklearnu bombu ikada testiranu.

Ova bomba bila je oko 3.800 puta moćnija od bombe "Mali dečak" koju su SAD bacile na Hirošimu krajem Drugog svetskog rata. Prilikom detonacije, proizvela je buku od oko 224 decibela (dB). Da bismo razumeli razmeru, zvuk ljudskog disanja iznosi oko 10 dB, dok električna bušilica proizvodi buku od oko 95 dB.

Zanimljivo je da najjači zvuk koji je proizveo sam čovek (bez pomoći tehnologije) pripada jednoj učiteljici iz Belfasta. Ona je 1994. godine uzviknula reč "quiet" (tišina) jačinom od 121,7 dB, kako bi demonstrirala svoju neobičnu sposobnost.

Ipak, to ne znači da je "Car-bomba" bila samo duplo jača od ove učiteljice. Decibeli se mere logaritamskom, a ne linearnom skalom. To znači da ako je nešto za 20 dB jače od drugog zvuka, ono je zapravo 100 puta snažnije. Ako je razlika 60 dB, taj zvuk je milion puta jači.

Dva glavna "kandidata" i apsolutni pobednik

Credit: FERDI AWED / AFP / Profimedia

Kada tražimo apsolutni rekord, okrećemo se prirodnim katastrofama. Dva glavna kandidata su Tunguska eksplozija, najveći zabeleženi udar u istoriji, i erupcija vulkana Krakatoa. 

U Sibiru je 30. juna 1908. godine, iznad reke Podkamenaja Tunguska, došlo do džinovske eksplozije procenjene snage između 10 i 20 megatona, što je hiljadama puta jače od Hirošime. Mnogi su ubeđeni da je za eksploziju bio odgovoran asteroid ili kometa. Osim što je sravnila šumu veličine Londona, eksplozija se čula kao topovska paljba na udaljenosti od 1.000 kilometara. Ljudi koji su bili udaljeni čak 60 kilometara padali su sa nogu od udarnog talasa. Procenjuje se da je zvuk Tunguske dostigao 300 dB.

Međutim, titula najjačeg zvuka ipak pripada katastrofalnoj erupciji Krakatoe iz 1883. godine. Ova eksplozija bila je toliko moćna da je promenila boju meseca i sunca na nebu, a snaga joj je bila jednaka bombi od 200 megatona. Život je izgubilo oko 60.000 ljudi.

Zvuk je bio toliko silovit da je naneo trajna oštećenja sluha ljudima u ogromnom radijusu. Čak i na udaljenosti od 160 kilometara, jačina je iznosila 172 dB. Kapetan britanskog broda RMS Norham Castle, koji se u tom trenutku nalazio na 64 kilometra od vulkana, zapisao je u svoj dnevnik: "Eksplozije su toliko silovite da su bubne opne više od polovine moje posade pukle. Moje poslednje misli su uz moju voljenu ženu. Ubeđen sam da je Sudnji dan stigao".

Ovaj zvuk je zapravo prevazišao samu definiciju zvuka i postao udarni talas koji je obišao zemljinu kuglu tri puta pre nego što je konačno utihnuo. Smatra se da je na samom izvoru dostigao neverovatnih 310 dB. Da bismo to stavili u kontekst, to je oko 50 kvadriliona puta jače od najglasnijeg zabeleženog fiziološkog zvuka (ispuštanja gasova) koji je navodno izmeren u Mičigenu 1970-ih i iznosio je 118,1 dB.