Jezivo upozorenje: Priroda je dva dana ranije najavila katastrofu u Nepalu, a niko nije obratio pažnju

Dok broj žrtava razornih poplava u Nepalu i Tibetu premašuje 1.100, stručnjaci su otkrili zlokobna upozorenja koja su ukazivala na to da je katastrofa neizbežna.

Prošle srede, ogromna masa leda, snega i kamenja sručila se kroz planinske doline na granici Tibeta i Nepala.

Naučnici sada procenjuju da je katastrofu izazvalo urušavanje glečera, zbog čega je komad leda širok između 1.000 i 1.300 metara pao u dolinu. Stručnjaci sada tvrde da su senzori zabeležili uslove koji pogoduju urušavanju čak dva dana pre smrtonosnog događaja.

Oni ističu da se region Himalaja zagreva brže od globalnog proseka, što destabilizuje ledene formacije koje bi pod normalnim uslovima ostale sigurne i stabilne.

Dr Hamiš Pričard, glaciolog iz Britanske antarktičke službe, izjavio je da je postavio senzore za temperaturu u i pored jednog jezera, na nadmorskoj visini od 5.100 metara, oko 10 kilometara od glečera.

On je otkrio da je prošle srede - na dan katastrofalne poplave, temperatura jezera bila najviša zabeležena tokom cele godine, dok je dva dana ranije zabeležena najviša temperatura tla u poslednje dve godine.

"Ove visoke temperature verovatno su oslabile sneg, napunile pukotine vodom i izazvale otapanje veza između leda i stena koje drže glečere na mestu", izjavio je on za "Dejli mejl".

U početku su naučnici sumnjali da su poplave izazvane zemljotresom jačine 5,2 stepena po Rihterovoj skali, koji je zabeležen 26. avgusta. Međutim, kasnije je utvrđeno da je seizmički događaj zapravo bio udar ogromne mase glečera o planinu Langtang-Lirung. To je izazvalo urušavanje leda i stena koje su se survale niz padinu planine, mešajući se sa sedimentima preostalim od prethodnih poplava, što je izazvalo privremeno začepljenje reke Lende Kola. Tako se privremeno formiralo veliko jezero, koje se zatim izlilo i oslobodilo katastrofalnu količinu vode.

Do sada je potvrđeno da je u Nepalu poginulo više od 1.200 osoba, dok je još 16 izgubilo život na Tibetu. Više od 4.000 ljudi se i dalje vodi kao nestalo u Nepalu, a 500 na Tibetu.

Dok se nastavljaju operacije potrage i oporavka, naučnici sada bolje razumeju uslove koji su poplave učinili verovatnijim.

"Ovo se dogodilo usred sezone monsuna, kada u regionu padaju obilne snežne i kišne padavine, što je vrhunac sezone za lavine. Jake kiše su sigurno natopile zemlju vodom i napunile reke nizvodno, stvarajući uslove za ovakvu katastrofu. A takvi uslovi postaju mnogo verovatniji zbog klimatskih promena, koje uzrokuju brzo povlačenje glečera na Himalajima", izjavio je dr Pričard. 

Tanjug/AP/Niranjan Shrestha

Teren u severnom delu Nepala je izuzetno strm, što ga čini posebno osetljivim na klizišta, odrone stena i urušavanje zaleđenih padina. Kada se glečeri kreću preko strmih padina, oni se lome i formiraju strukture poznate kao seraci, odnosno strme i nestabilne blokove leda. Klimatske promene sada prete da dodatno destabilizuju ove već opasne uslove.

Glečeri počivaju na sloju trajno smrznutog tla, poznatom kao permafrost, koji pomaže u održavanju njihove stabilnosti. Kako temperature rastu, delovi ovog trajno smrznutog tla počinju da se tope, oslobađajući stene i blato, što stvara ozbiljan rizik od katastrofalnih odrona. U Nepalu, to znači da slična klizišta, urušavanja glečera i poplave postaju sve češća pojava.

U aprilu 2015. godine, zemljotres je izazvao veliku lavinu na južnoj strani iste planine, Langtang-Lirung, koja je uništila selo Langtang i odnela brojne živote.

Tanjug/AP/Niranjan Shrestha

Profesorka Marija Šahgedanova, klimatolog sa Univerziteta u Redingu, izjavila je: "Glečer koji se urušio povukao se za oko 450 metara između 1990. i 2020. godine, što je potencijalno smanjilo mehaničku podršku koju je glečer pružao stenovitoj podlozi ispod njega".

Od početka Industrijske revolucije, prosečna globalna temperatura porasla je za 1,4°C, ali ovaj porast nije ravnomeran širom planete. Himalaji se zagrevaju mnogo brže od globalnog proseka, što dovodi do ubrzanog topljenja glečera.

Najnovija sveobuhvatna procena glečera, koja je koristila satelitske podatke od 1976. do 2024. godine, pokazala je da su stope topljenja porasle gotovo svuda na Zemlji, sa izuzetkom Islanda. U regionu Visoke planinske Azije, koji uključuje i Himalaje, brzina topljenja u protekloj deceniji bila je za 25 odsto viša u odnosu na dugoročni prosek.

Tanjug/AP/Niranjan Shrestha

Povećano topljenje povećava verovatnoću urušavanja seraka, destabilizuje permafrost i dovodi do stvaranja velikih jezera u podnožju glečera. Ova lednička jezera zadržavaju krhke prirodne brane, sastavljene od sedimenata koji su se nakupili u prethodnim poplavama. Ove brane mogu iznenada popustiti, uzrokujući katastrofalne poplave.

Profesor Hju Sinkler sa Univerziteta u Edinburgu dodaje: "Nijedan pojedinačni događaj ne može se pripisati isključivo klimatskim promenama, ali trend je zabrinjavajući. Topljenje leda dovodi do urušavanja visokih ledničkih dolina na Himalajima, i verovatno je da će se to ubrzati sa rastom globalne temperature".