"Životima platili cenu klimatske krize koju nisu izazvali": Prva studija otkrila šta stoji iza katastrofe u Nepalu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Katastrofalne bujične poplave i klizišta koje su prošlog meseca odnele više od hiljadu života na granici Kine i Nepala, izazvane su urušavanjem glečera koji je oslabio usled klimatskih promena, pokazala je prva naučna studija o ovoj katastrofi.
Istraživači su utvrdili da su neposredno pre urušavanja glečera vladali neuobičajeno topli vremenski uslovi. Kolaps je pokrenuo lavinu od 110 miliona kubnih metara snega i leda koja se sručila u dolinu ispod. To je izazvalo bujične poplave gotovo nezapamćenih razmera, koje su bez upozorenja pogodile zajednice nizvodno.
"Zajednice u Nepalu plaćaju životima cenu krize koju pokreću emisije iz fosilnih goriva nastale hiljadama kilometara daleko", izjavila je za Guardian dr Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu, koji je sproveo istraživanje.
"Kada zagrevanje destabilizuje krov sveta, nijedna lokalna mera prilagođavanja ne može u potpunosti da zaštiti ugrožene ljude nizvodno od razaranja ovih razmera. Bez mnogo bržeg prelaska na ekonomiju sa nultim emisijama iz fosilnih goriva, neminovno ćemo u godinama koje dolaze viđati više katastrofa ovog obima."
Više od 1.300 poginulih, preko 5.000 nestalih
Više od 1.300 ljudi poginulo je, dok se više od 5.000 i dalje vodi kao nestalo nakon što se 26. avgusta sa planine Langtang Lirung odlomio ogroman viseći deo glečera i stenske mase površine približno 200.000 kvadratnih metara.
Tanjug/AP/Niranjan Shrestha
Masa se obrušila niz padinu oko 1.400 metara i udarila u dno doline takvom silinom da je događaj registrovan kao zemljotres. Pri tom su se velike količine leda pretvorile u vodu, stvarajući ledenu bujicu koja je niz reku jurila brzinama većim od 177 kilometara na čas.
Razorna mešavina vode, leda, kamenja i nanosa odnela je porodice, kuće, naselja, puteve, mostove i drugu infrastrukturu, ostavljajući preživele odsečene od sveta.
Povezane vesti
"Stenske lavine ove veličine izuzetno su retke, a procenjuje se da se događaju jednom u 1.000 do 10.000 godina. Ovaj događaj pokazuje da se granice prilagođavanja klimatskim promenama već dostižu", navodi se u studiji.
Klimatske promene nisu uzrokovale jedan događaj, već pogoršale više faktora
Ovo istraživanje razlikovalo se od prethodnih studija koje su Friderike Oto i njen tim iz organizacije World Weather Attribution (WWA), zajedničkog projekta Imperijal koledža i drugih klimatskih stručnjaka širom sveta, sprovodili ranije. U ovom slučaju uloga klimatskog sloma nije mogla da se pripiše jednom konkretnom vremenskom događaju.
AP Photo/Rajesh Kumar Singh
Umesto toga, istraživači su zaključili da je katastrofa rezultat složene krize u kojoj je više faktora pogoršano decenijama zagrevanja atmosfere usled zagađenja gasovima sa efektom staklene bašte.
Dr Ben Klark, istraživač ekstremnih vremenskih pojava i klimatskih promena na Imperijal koledžu, rekao je da su "otisci klimatskih promena" jasno vidljivi u dugoročnim promenama koje su se događale oko glečera pre njegovog katastrofalnog urušavanja.
Ključni nalazi studije
Među najvažnijim zaključcima istraživanja navode se sledeći podaci:
- U regionu gde je došlo do urušavanja, klimatski slom izazvao je zagrevanje od oko dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, dok je samo u julu i avgustu zabeleženo dodatno zagrevanje od oko 1,5 stepeni.
- Jul i avgust 2026. bili su najtopliji ikada zabeleženi u tom području, a temperature su u danima pred katastrofu dostizale i do pet stepeni iznad tridesetogodišnjeg proseka.
- Granica smrzavanja na Himalajima podigla se za oko 100 metara po deceniji od osamdesetih godina prošlog veka, dok više temperature i duži periodi otapanja slabe planinske padine oblikovane permafrostom.
- Povećanje temperature već je dovelo do značajnog povlačenja glečera, uklonivši stabilizujući led sa područja oko mesta urušavanja i povećavajući količinu vode nastale topljenjem.
- Zemljotres jačine 7,8 stepeni iz 2015. godine dodatno je doprineo destabilizaciji padine, iako njegov konkretan doprinos katastrofi iz avgusta nije mogao biti pouzdano potvrđen.
Klimatske promene kao faktor destabilizacije
Oto, Klark i tim WWA naglasili su da njihova studija ne proglašava klimatski slom direktnim i osnovnim uzrokom katastrofe. Umesto toga, klimatske promene treba posmatrati kao faktor koji je dodatno destabilizovao već postojeće geološke procese.
AP Photo/Rajesh Kumar Singh
"Utvrdili smo da klimatske promene transformišu visokoplaninsko okruženje i utiču na mnoge moguće pokretače ovog urušavanja", rekao je Klark.
Povezane vesti
Nepal traži pomoć od UN
Nepal je podneo zvaničan zahtev Fondu Ujedinjenih nacija za gubitke i štete za finansijsku pomoć radi saniranja razaranja izazvanih poplavom. Taj postupak zahteva dokazivanje veze između katastrofe i klimatske krize.
Ministar spoljnih poslova Nepala Šisir Kanal takođe je pozvao najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte, poput Kine i Indije, da se "probude" i prihvate zajedničku odgovornost za ovu katastrofu.
Madhab Upreti, viši tehnički savetnik Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, koji je deo WWA, izjavio je da samo snažno i brzo smanjenje globalnih emisija može početi da rešava "gubitke i štete sa kojima se suočavaju ranjive zajednice na prvoj liniji klimatske krize".
Povezane vesti
On je dodao: "Pored ljudske tragedije nezamislivih razmera, troškovi oporavka od ove katastrofe su ogromni. Za državu koja praktično nije doprinela stvaranju ovog problema, ovo dodatno naglašava potrebu za pravednim pristupom u pomoći zemljama koje su ranjive na klimatske promene da se nose sa posledicama koje same nisu izazvale."
Komentari (0)