Srbin napravio poljoprivredno čudo u Africi: Neverovatna priča o čoveku koji je ozeleneo pustinju u Namibiji

Jedno od najsušnijih područja na planeti pretvoreno je u poljoprivrednu silu, koja godišnje proizvodi hiljade tona grožđa kojim snabdeva evropske supermarkete.

Ono što je pre samo nekoliko decenija bila jedna od najjalovijih zona na planeti, danas je transformisano u svetsku silu u proizvodnji stonog grožđa. U dolini Ausenker, pored reke Oranje u južnom delu Namibije, na hiljadama hektara svake godine se proizvodi rano grožđe koje tokom zime među prvima stiže u evropske supermarkete.

Ključ ovog uspeha leži u neobičnoj kombinaciji: temperaturama koje mogu premašiti 50°C, izuzetno niskoj vlažnosti vazduha i naprednim sistemima za navodnjavanje kap po kap, koji se snabdevaju vodom iz reke Oranje.

Zahvaljujući ovakvim uslovima, proizvođači mogu da beru grožđe između novembra i januara, nekoliko nedelja pre ostalih konkurenata sa južne hemisfere.

Ova neverovatna transformacija počela je osamdesetih godina prošlog veka, kada je srpski biznismen Dušan Vasiljević pokrenuo prve komercijalne plantaže na staroj farmi koju je kupio u regionu gde retko padne više od 20 do 50 milimetara kiše godišnje. Danas ova dolina generiše oko 70 odsto nacionalne proizvodnje i postala je jedan od glavnih ekonomskih pokretača Namibije.

Koliki je zapravo uticaj ovog projekta na lokalnu zajednicu, najbolje ilustruje podatak da plantaže u dolini Ausenker danas zapošljavaju i do 15.000 sezonskih radnika tokom perioda berbe, čime se direktno smanjuje nezaposlenost u ovom siromašnom regionu. Prema podacima Namibijskog agronomskog odbora (NAB), dolina Ausenker je postala najveći pojedinačni poslodavac u poljoprivrednom sektoru Namibije, a država planira dalja ulaganja u infrastrukturu i stanovanje za radnike.

Prognoze za 2026. godinu predviđaju proizvodnju od blizu 35.300 tona stonog grožđa, što Namibiju svrstava među vodeće svetske izvoznike ovog proizvoda. Pored toga, Namibija ima značajan udeo u ranom izvozu iz južne Afrike, što predstavlja stratešku prednost na međunarodnim tržištima.

Kako je Vasiljević prepoznao priliku?

Dušan Vasiljević, rođeni Jugosloven, prvobitno je bio trgovac voćem koji je osnovao sopstvenu trgovačku kompaniju u Johanesburgu. Kao usamljeni preduzetnik sa nepogrešivim osećajem za hortikulturu i globalna tržišta, primetio je jedinstvenu priliku: blaga klima u Namibiji bila je savršena za uzgoj stonog grožđa namenjenog evropskom tržištu, i to u onim mesecima (novembar i decembar) kada drugi svetski proizvođači ne mogu da ga uzgajaju zbog opasnosti od mraza.

Svoju viziju počeo je da ostvaruje 1988. godine, kada je kupio propalu farmu povrća Ausenker na obali reke Oranje. Na tom zemljištu, okruženom pustinjom gde padne manje od 50 milimetara kiše godišnje, započeo je poljoprivrednu revoluciju praktično od nule.

Vasiljević u početku nije bio uzgajivač grožđa, pa se suočio sa ogromnim preprekama. Da bi vinova loza dala prvi rod, potrebno je čekati tri godine. U tom periodu, pumpe za navodnjavanje su se kvarile i morale su biti zamenjene po visokim cenama. Da stvar bude teža, njegovi početni partneri izgubili su veru u ovaj rizičan projekat, pa je Vasiljević morao da ih isplati, piše na sajtu Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove (SAIIA).

Pošto su južnoafričke banke odbile da mu daju kredit zbog loše istorije prethodnog vlasnika farme, morao je sam da pronalazi finansije u stranim valutama, što je bio izuzetno skup potez usled pada vrednosti južnoafričkog randa devedesetih godina.

"Bilo je teško. Ljudi su mislili da sam lud. Vladalo je mišljenje da je jednostavno nemoguće uzgajati grožđe na tom mestu. Nije bilo infrastrukture, ni komercijalnih banaka raspoloženih za kredite", prisetio se Vasiljević u jednom intervjuu.

Credit: migstock / Alamy / Profimedia

Da bi održao farmu u životu dok loza ne sazri, Vasiljević je uzgajao povrće poput paradajza, dinja i lubenica za južnoafričko tržište. Oslanjao se isključivo na svoj neizmerni optimizam i inat.

Njegovo znanje o tržištu i kontakti su se na kraju višestruko isplatili. Samostalno, uprkos svim izgledima, pokrenuo je i izgradio industriju proizvodnje i izvoza stonog grožđa u ovoj sušnoj zemlji. Dobra cena grožđa na evropskom tržištu omogućila mu je da restrukturira dugove i počne sa sadnjom novih vinograda.

Evropa kao glavna destinacija

Evropa je glavna destinacija za namibijsko grožđe. Zemlje poput Holandije, Nemačke i Velike Britanije apsorbuju najveći deo proizvodnje, mada se izvoz širi i na Bliski istok, ostatak Afrike i Aziju. Lanac snabdevanja oslanja se na luke Volvis Bej, Kejptaun i Durban, odakle voće putuje u kontejnerima sa kontrolisanom temperaturom (hladnjačama) kako bi se očuvao vrhunski kvalitet.

Uspeh namibijskog grožđa ne objašnjava se samo klimom. Proizvođači su investirali u vrhunske sorte bez koštica, kao što su Autumn Crisp, Cotton Candy ili Arra, koje su izuzetno tražene u međunarodnim trgovinskim lancima.