Šta ako poslodavac ne isplati platu: Kome se obratiti i kako do svog novca
Komentari02/05/2026
-09:47
Iako se prvomajski praznici često povezuju sa boravkom u prirodi i roštiljanjem, ovaj dan trebalo bi i da nas podseti na borbu koju su radnici imali za svoja prava. U praksi, i danas su najčešće povrede prava zaposlenih one koje se tiču neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnog odnosa. Takođe, često se javljaju i situacije nepotpunog obračuna zarade, pa čak i izostanka isplate prekovremenog rada, kao i neisplaćivanje bonusa i drugih ugovorenih naknada.
Kako je za Euronews Srbija objasnila Tamara Radojčić, advokat, najčešće se u praksi dešava da poslodavac kasni sa isplatama zarade ili da ih često uopšte i ne isplati. Pored toga, kako dodaje, često se dešava da je zaposleni prijavljen na minimalac, a da ostatak zarade prima "na crno, na ruke".
"Zarada je naknada za vreme koje ste vi proveli na poslu i vaš radni učinak. I ona podrazumeva osnovnu zaradu, koliko je vaša plata. Takođe može da podrazumeva i uvećanu zaradu ukoliko ste bili u nekom posebnom režimu, na primer noćni rad, rad u smenama, rad za vreme praznika i slično, i ostale neke bonuse koje poslodavac može da isplaćuje ukoliko je predviđeno. Poslodavac je dužan da isplati zaradu najmanje jednom mesečno. Poslodavac je dužan tom prilikom i da dostavi i obračunski listić prilikom isplate, da se vidi na osnovu čega je obračunata plata, da uplati poreze i doprinose, i da na tom obračunskom listiću mora da piše koliki je iznos neto plate", rekla je ona.
Predviđeno je, kako dodaje, da poslodavac dostavlja taj obračunski listić upravo kada je i zarada, mada se često dešava da on ne bude dostavljen.
Kako objašnjava Radojčić, ukoliko zarada ne bude isplaćena ili ukoliko ne bude dostavljen obračunski listić, zaposleni bi to trebalo da prijavi inspekciji rada ili da eventualno angažuje advokata, ali pre svega da se obrati samom poslodavcu sa pitanjem o razlozima za kašnjenje.
Kada je reč o obračunskom listiću koji ima svojstvo verodostojne isprave, Radojčić kaže da je to veoma značajno.
"Zakon o radu je zapravo unapredio položaj zaposlenih samim tim što obračunski listić predstavlja verodostojnu ispravu i to znači da samo na osnovu tog obračunskog listića vi možete da pokrenete postupak prinudne naplate vaših neisplaćenih potraživanja, a bez da prethodno vodite parnični postupak u kome bi uopšte utvrđivali potraživanja. Znači, odmah možete da pokrenete postupak izvršenja. Sad obračunski list predstavlja verodostojnu ispravu i na osnovu nje može da se pokrene prinudni postupak. Ranije ste morali da tužite poslodavce za neisplaćene zarade, sada ukoliko vam je dostavio obračunski listić možete odmah da pokrenete postupak za izvršenje", rekla je ona.
Povezane vesti
Kada je reč o proceduri kada se zaposleni obrati advokatu, Radojčić ističe da je uobičajeno da advokat prvo napiše opomenu pred utuženje kako bi se spor rešio eventualno mirnim putem.
"Ukoliko to nije moguće, u zavisnosti od konkretne situacije, advokat ili piše predlog za izvršenje ukoliko imate kod sebe obračunski list koji predstavlja verodostojnu ispravu ili ukoliko nemate, onda biste morali tužbom da se obratite sudu. Nakon toga, hajde da kažemo, sud donosi rešenje o izvršenju i izvršitelj sprovodi naplatu potraživanja na celokupnoj imovini poslodavca, pre svega blokadom računa, a onda i ostale imovine ukoliko ima", rekla je ona.
Kako kaže, neki poslodavci kasne sa isplatama zarade zato što su nelikvidni, računi su im u blokadi, pred stečajem su i u tim situacijama oni ne mogu faktički da isplate zarade, a postoje i poslodavci koji jednostavno hoće da izbegnu obavezu plaćanja i kod njih je vrlo lakše uraditi postupak izvršenja.
"U principu uvek je prvo bolje pokušati mirnim putem i Zakon o radu predviđa, hajde da kažemo, tu neku medijaciju ukoliko postoji mogućnost. Ukoliko nije moguća nikakva medijacija, onda je najbolje obratiti se advokatu ili eventualno inspekciji rada kako bi se takva situacija rešila", rekla je ona.
Komentari (0)