Kolumna "So na ranu": Popravka polomljenog prozora
Komentari
12/05/2026
-09:52
Ima jedna zgrada u centru Zemuna, na Avijatičarskom trgu, malo pre raskrsnice sa Glavnom ulicom, čija je fasada tamnosiva od visokog prizemlja naviše, a u prizemlju skoro svaki dan je druge boje. Najčešće bele. Zbog čega sam pretpostavila da mora da je bela farba najjeftinija. Svakog jutra na putu do posla već nekoliko godina sa navijačkim nestrpljenjem čekam prolazak pored te zgrade da vidim ko je tog dana pobedio. Da vidim da li su stanari te zgrade stigli pre jutra da prefarbaju grafite kojima neko redovno uništava ulično lice njihove kuće.
Komšijske fasade, naravno, niko ne dira. Jer komšije nisu ni probale da prefarbaju grafite koji na njima stoje godinama. Samo stanari ove jedne zgrade. Poslednjih meseci, rekla bih da stanari vode u ovom malom uličnom ratu. Odavno nisam ujutro u prolazu zatekla žvrljotine od prethodne noći, iako se ponekad vidi da je zgrada sveže ofarbana. Doduše, sve ređe i ređe.
Dugo se uzdržavam da ne uđem u zgradu da upoznam njene uporne stanare. Htela sam da ih pitam, ali sam odustala jer mi se svidelo da mislim da je to neki njihov inat, zašto ne farbaju fasadu u crno jer je sprej kojim su grafiti ispisani uvek crn i izbija ispod sveže bele fasade. Valjda je i crni sprej među jeftinijima, jer se vidi da autori grafita ne ulažu ni novac, ni talenat u svoju "uličnu umetnost“ i za sobom ostavljaju tek ružne žvrljotine da pokažu upornim stanarima da su i oni jednako uporni i da nisu odustali od namere da gazduju ulicom. Priznajem da sam, ne jednom, glasno pitala i zašto ih nekome ne prijave i zašto ne probaju da nateraju nadležne da ih nađu i kazne.
Ali, ipak, najviše volim da mislim da su "moji“ stanari rešili da ulične huligane ne kažnjavaju nego da ih vaspitavaju. Koliko god to dugo trajalo i koštalo. Kao da su to njihova, a ne neka tuđa deca.
To je sve bilo ujutro. Sve to, ta moja patetika sa decom i vaspitavanjem i te stvari, popustila me je do popodneva. Popodne je bilo skroz drugo.
Po podne sam prošla pored desetina kuća i zgrada na Novom Beogradu na kojima je ogromnim slovima plavim sprejom neko ispisao "Blokaderi ustaše“.
Reći ću samo da je taj prizor rekordno brzo od mene napravio još jedan dokaz tačnosti nekog davnašnjeg sociološkog istraživanja koje je pokazalo da se u zajednicama u kojima ima grafita koje niko ne uklanja povećava agresija. Tačno je, majke mi, povećava se.
Povezane vesti
Ta studija, u kojoj su osim sociologa i psihologa, učestvovali i njujorški policajci, nazvana je "Polomljeni prozor", jer je ispitivala ponašanje ljudi u zajednicama u kojima niko ne popravlja polomljene prozore i ne uklanja grafite. Ispostavilo se da po pravilu tamo gde niko u kratkom roku ne popravi jedan polomljen pozor, vrlo brzo se pojave i drugi. Isto je sa grafitima. A onda u takvim naseljima ubrzo se beleži porast agresivnog ponašanja, a onda i porast stope kriminala. Podstaknuti ovom studijom, u nekom američkom gradiću napravili su eksperiment u kome su u jednoj polovini grada čistili i popravljali nered i hapsili one koji krše zakon, a u drugom sve to nisu. Broj poziva policiji bio je za 20 posto manji iz onog dela koji je držao red. U sličnom eksperimentu u Holandiji ispostavilo se da su na lokaciji gde se dozvoljavalo ispisivanje grafita pre svega povećala stopa kriminala. Zato se problem, zaključili su istraživači, mora rešavati brzo, dok je polomljen samo jedan prozor ili ispisan jedan grafit. Da taj polomljen prozor i grafit ne bi postali poruka.
Logika političkog aktivizma sa čijim posledicama živimo poslednjih godinu i po dana nameće nam zaključak da su i ovi poslednji grafiti protiv "blokadera“ očekivani odgovor pristalica i aktivista vladajuće stranke na lepljenje nalepnica "Studenti pobeđuju“, koje je s te strane promovisano kao najgenijalnija predizborna akcija ikada. A onog ko nije bio rođen kada su drugi, isti takvi "genijalci“, iscrtavali po zidovima pesnice umesto šaka i lepili nalepnice na kojima je pisalo "Gotov je“ umesto "Studenti pobeđuju“, prethodno isprobane u nekoj od zemalja Latinske Amerike, lako je ubediti da je baš on smislio kako da najbolje iznervira vlast, iako nerviranje zbog izlepljenih liftova i zgrada, na žalost, više pogađa stanare tih zgrada, nego vlast. Dokaz su stanari one "moje“ zgrade u Zemunu.
Ako su ovi grafiti odgovor naprednjaka na studentske nalepnice, onda ova akcija konkuriše da sa trona najkontraproduktivnije političke akcije svrgne ono glupo naprednjačko iscrtavanje srednjeg prsta po dvorištima škola kao odgovor na blokadersko crtanje crvenih šaka.
Pa da li zaista neko misli da će onaj kome ste danas išarali fasadu, makar se slagao sa svakom ispisanom reči, sutra "šarnuti“ vaš broj na glasačkom listiću? Ovo nije retorsko pitanje. Ali, vratićemo se tome, tek pošto malo osvežimo pamćenje.
Sećate li se kako je pre dvadesetak godina u jednoj skrivenoj kameri režimskog Pinka (režimskog i tada i sada, a verovatno i ubuduće) jedan od vođa onoga što i danas zovemo petooktobarskom revolucijom, priznao da je taj "spontani" prevrat finansiran spolja novcem koji je u zemlju unošen krišom u putnim torbama. Od kada je ovo krivično delo ubačeno preko Pinka u zabavni program, tajno unošenje para kojim je pre više od četvrt veka finansirana smena vlasti postalo je samo još jedna anegdota koja se danas prepričava bez ustezanja i sa nostalgijom. A onda je to postalo onaj jedan polomljeni prozor koji niko ne popravlja. Poruka. Da je sve to dozvoljeno.
A danas čak i to da ovi novi revolucionari autorski štite svoje revolucionarne akcije kakva je bila ona studentska vožnja bicikala do Strazbura, ili Brisela, ne znam više. Neka studentkinja posvađala se sa svojim kolegama jer je probala da se upiše kao vlasnik autorskih prava nad ovom besmislenom akcijom, zbog čega su je drugari revolucionari ekspresno izbacili iz revolucije i vratili kući o sopstvenom trošku. Donacije su rezervisane samo za one poslušne i odane plenumima koji će odlučiti i ko će se obogatiti na ovoj revoluciji, kao što su se obogatile otporaške studentske vođe na onoj prethodnoj.
Dakle, to što smo sve ovo jednom već prošli, kako vidimo, ne čini nas imunima na ovu vrstu manipulacije.
Povezane vesti
Da se pitamo sada ponovo: Da li zaista neko misli da će onaj kome ste danas išarali fasadu, makar se slagao sa svakom ispisanom reči, sutra "šarnuti“ vaš broj na glasačkom listiću? Ma naravno da ne misli. Ali, misli da će onim grafitom koji se ne briše i nalepnicom koja se ne uklanja, dovoljno probuditi bes u vama da vam se borba za vlast učini vašom borbom. A bar bi do sada trebalo da smo naučili da to nije naša borba. To je samo još jedan naš izbor. Možda i pogrešan. Zato izbore imate na svake četiri godine.
Komentari (0)