Kolumna "So na ranu": Astroturfing

Ne, niste poludeli. Ona lekarka koja je juče ujutro na N1 ozareno objavila istorijsku izbornu pobedu lekara nad režimom na isto tako istorijskim izborima u Lekarskoj komori Novog Sada, jeste vam poznata.

Poznata vam je zato što vam je, verovatno kao i meni, iskočila na društvenim mrežama, na snimku iz januara prošle godine gde, sa megafonom u rukama, ovaj put kao "roditelj“ đaka neke novosadske škole "podržava“ štrajk prosvetara i blokade škola.

Neki su je sigurno prepoznali kao lekara zaposlenog u Kliničkom centru Vojvodine.

A neki je znaju kao profesora Medicinskog fakulteta koji se pridružio onom spisku od 900 profesora koji su na samom početku studentskih blokada u januaru prošle godine podržali zaustavljanje rada fakulteta na kojima su zaposleni.

A najveći broj vas je verovatno zna kao onu lekarku koja je pratila studente na njihovom mučeničkom putu ka Strazburu u potrazi za pravdom, istinom i srećom, na kome im je aktivna lekarka vidala rane junačke i pred kamerama stručno utrljavala nekakvu mast na vrat jednog namučenog studenta.

Izvinite, zaboravila sam... ima sigurno mnogo onih koji su je sretali i u nekim privatnim ordinacijama u kojima, takođe, radi, kad završi sa mazanjem kremica do Strazbura, blokadama fakulteta, pacijentima u Kliničkom centru i kad obavi to oko štrajka prosvetara.

Ma, čekajte, zaboravila sam i to... ova naša lekarka kontroliše i izbore u lekarskoj komori. Bila je tamo do šest ujutro dok se lično nije uverila da je sve prebrojano kako treba i da je struka pobedila režim. Nadzirala je duže i bolje i od samog Cesida, čije kontrolore je lično hvatala po hodnicima na putu do toaleta.

Imala je, doduše, pomoć udruženja građana "Budni“ i "Kraj“, koji su izbore u lekarskoj komori nadzirali kao građani, kao što su to nedavno radili i na lokalnim izborima u Kuli, gde su se predstavljali kao "posmatračka misija“, ali o njima ćemo nešto kasnije.

Pa, koliko stvari radi ta jedna žena, pitate se?

Ne biste verovali – samo jednu.

To što radi ova jedna žena naziva se – "astroturfing“.

Priznajem da do ovih naših blokada nisam ni čula za astroturfing, ali sam pretpostavljala da sva ova koordinacija i sinhronizacija u rušenju sistema mora da ima i svoje ime, i sumnjala sam da su ga smislili Amerikanci.

Astroturfing je, možete lako i sami da pretražite po internetu, "kada se veštački stvara utisak široke podrške tako što ista osoba ili mala grupa nastupa kao više "različitih“ glasova (npr. kao roditelj, lekar, građanin)“.

Baš kao ova naša lekarka. To se definiše kao "stvaranje višestrukih identiteta u javnom diskursu“.

Astroturfing je, kaže dalje, "oblik manipulacije javnim mnjenjem gde se stvara lažni utisak da neka ideja, pokret ili proizvod ima široku podršku "običnih ljudi“, iako zapravo iza toga stoji organizovana grupa, kompanija ili politički akter“.

Naziv dolazi od "astroturf“ (veštačka trava) – kao suprotnost "grassroots“, što je naziv za prirodne, spontane pokrete odozdo. Imate na internetu i to da je pojam smislio neki senator iz Teksasa još 1980. godine kada je shvatio da mu pristiže gomila nekih "pisama građana“ i da je ubrzo shvatio da se radi o običnoj političkoj kampanji, ali ako vas zanima više o tome možete tražiti sami.

Ono što je zanimljivo jeste opis kako astroturfing izgleda u praksi. Kaže: "organizuju se "lažni građani“ koji javno podržavaju neku politiku, onda jedna ista osoba ili mali broj ljudi glumi više različitih glasova, zatim plaćeni komentatori ili botovi ostavljaju komentare po društvenim mrežama i na kraju stvaraju se "udruženja građana“ koja zapravo finansira neka interesna grupa“.

Cilj je, naglašava se, da se utiče na javnost ili donosioce odluka tako što izgleda kao da postoji masovna, spontana podrška, iako je u stvarnosti nema.

Zastrašujuće je ovo prepoznavanje, je l’ da?

Doduše i olakšavajuće, jer, ne, niste umislili da se na onim viber roditeljskim grupama preko kojih je prošle godine organizovan i sproveden štrajk u školama po Srbiji pojavljuju jedni isti ljudi, obično aktivisti nekih organizacija, kao što je Kreni-promeni, na primer. Organizacije kao Kreni-promeni su zbog raznih peticija koje su organizovali, a koje često nisu imale veze sa politikom, uspele da naprave veliku i dragocenu bazu podataka i kontakata koju su, i to je dokazano, a o tome ste obavešteni baš preko Euronjuza, zloupotrebili prilikom pokušaja da se internacionalizuje pitanje "zvučnog topa“ navodno upotrebljenog tokom protesta 15. marta. Kao što nam je otkrio Euronjuz, na spisku imena sebe su pronalazili ljudi koji nisu potpisali ovu peticiju, pa čak i oni koji nikada nisu potpisivali nikakvu njihovu peticiju.

Prošle godine sam, kao svedok linča koji su tokom štrajka prosvetara pretrpeli neki roditelji koje lično znam, ušla u više roditeljskih viber grupa u koje su me "puštali“ brojni poznanici revoltirani, ali i uplašeni količinom agresije koju su emitovali malobrojni, ali glasni, "roditelji“ koji su "pružali podršku štrajku“ i koji su, skoro bez izuzetka, bili aktivisti nekakvih političkih grupacija. Uverila sam se kako funkcioniše ono što sada znam da se zove astroturfing. U novobeogradskim blokovima koordinaciju i sinhronizaciju nekoliko viber grupa sprovodio je javnosti poznati aktivista koji je sa aktivistima Kreni-promeni, i preko raznih fejsbuk grupa na Novom Beogradu, davao instrukcije aktivistima "roditeljima“ kada i gde da organizuju okupljanja i zastrašivanje onih koji su se protivili blokadama škola. Agresivnim nastupom, mali broj aktivista, uglavnom istih u više različitih grupa, u tišini je uspevao da drži i po nekoliko stotina roditelja koji su bili članovi grupe. Kako prolaze oni koji se suprotstave zastrašujućem jednoumlju i nasilju koje se sprovodilo na tim grupama, uverila sam se na svom primeru, jer sam vrlo brzo bila izbačena iz nekoliko grupa pošto sam ih upozorila da ne treba da šire lažne vesti na njima.

Pa zborovi građana. Ne, njih nisu smislili Amerikanci, njih su blokaderi iskopirali direktno iz nacizma, sve sa onim odlascima na adrese nekih političara gde su im pod prozorom pretili, urlali i zastrašivali ih navođenjem svih grozota koje će im tek raditi. Zborovi građana organizovani teritorijalno, bez imena, i bez odgovornosti, samo "građani“, što implicira da predstavljaju sve građane, samoproglašeni sprovodioci pravde, često sumnjivog psihičkog statusa, pa čak i danas, sebe vide kao šerife iz kraja. Imala sam prilike da gledam jedan takav skup u Zemunu. Par desetina njih okupljenih kod zgrade opštine, predvođeni nekom dečurlijom, instruirani da mašu rukama uvis kada se slažu sa iznetim predlozima. Neslaganje se u tim grupama ne toleriše. Nisam bila jedina koja ih je posmatrala i svakako ne jedina kojoj je bilo neprijatno da gleda tu kolektivnu regresiju. Što bi rekla deca – baš krindž.

Kada su organizatori sveg ovog sada jednoipogodišnjeg divljanja shvatili da studentski pokret nema podršku građana koja bi dovela do smene vlasti, astroturfingom se „prešaltovalo“ na ostale grupe. Dobili smo tako proteste „poljoprivrednika“, pa „farmaceuta“, pa "ajtijevaca“, pa "umetnika“, "advokata“, "sudija“, "tužilaca“, "prevoznika“, sada "lekara“, "novinara“, sami nastavite niz. Navodnike stavljam zato što, baš kao u definiciji astroturfinga, ni jedan od ovih protesta, iako je na njima bilo i dosta onih koji jesu predstavnici ovih grupacija i jesu nezadovoljni, ali ni jedan, koliko ja znam, nije nastao spontano niti iz same te grupe. Protesti ovih svih "grupa građana“ nastaju obično uz podsticaj i pritisak spolja, uz korišćenje unutrašnjih okolnosti, ambicija i sukoba za podbunjivanje onoga što se sve češće naziva samo "struka“.

Dobar primer su upravo ovi izbori u lekarskoj komori. Da se razumemo, i kao novinar znam da lekarska komora nije služila decenijama ničemu osim davanju nekakvih licenci i naplaćivanju članarina, možda udomljavanju pojedinaca, pa lekari imaju sve razloge da se pobune protiv takve komore. Ali, kako to da im se to nije desilo nikada do sada, ni kada je trebalo da reaguju zbog brojnih lekarskih grešaka, smrti pacijenata, korupcije u zdravstvu, urušavanja kvaliteta zdravstvenih usluga, ma, iz milion razloga zbog kojih je vredelo pobuniti se kao lekar kome je stalo do profesije i do pacijenata. Kako to da do šest ujutro nisu dreždali pred komorom i ministarstvom kada je otpušten doktor Borko Josifovski, nekada direktor Hitne pomoći u Beogradu koji je upozoravao da pojedini lekari puštaju pacijente da umru da bi ih „prodali“ privatnim grobarima za 200 evra, i koji je zbog toga pre ravno dve decenije „proteran“ iz državnog zdravstva, a jedno vreme čak i iz zemlje.

Nisam videla da je doktorka koja je juče do šest ujutro kontrolisala prebrojavanje glasova u komori, bila tako aktivna kada je trebalo sprečiti progon doktorke Bojane Bokorov iz Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici koja je ukazala da pacijenti umiru jer se mesta za zračenje prodaju za par hiljada evra stranim državljanima. Doktorku Bokorov su isterali i sa fakulteta na kome je predavala i ni jedan profesor nije rekao ni reč, a kamoli blokirao fakultet. Ili... ma mogla bih da nabrajam koliko hoćete, ali znate i sami.

Sad znate i da su neki koji se predstavljaju kao novinari, o čemu je na ovom mestu pisao pre nedelju, dve Filip Rodić, to nisu. Dakle, astroturfing. U ovom vrtlogu informacija verovatno je mnogima promaklo da su dvojica aktivista nekakvih levičarskih ekstremističkih organizacija, od kojih su neke optužene za rušenje državnog poretka, zbog čega se neke njihove kolege nalaze i u bekstvu, da su ta dvojica astroturfing metodom od aktivista postali – novinari. Neko se setio da im pre par meseci otvori nekakve fantomske portale, da ih nazove novinarima i da ih pošalje da se tuku sa aktivistima suprotne strane u mestima u kojima su se održavali lokalni izbori. I kada dobiju batine, razna "udruženja novinara“ (ovo ne može nikako drugačije nego pod navodnike) sazovu "profesionalne“ novinare, koji jako dobro znaju, baš kao i mi obični novinari , da ona dvojica nisu nikakvi novinari, nego politički aktivisti i to ekstremističkih manira, da uživo prenesu "gušenje medijskih sloboda u Srbiji“. Da se razumemo, niko ne spori da su prebijeni, samo da nisu novinari. Ali, onda u javnost izađe vlasnik baze napada na novinare, glavom i bradom Veran Matić, čovek koji je još pre više od 15 godina shvatio da će „baze“ napada na novinare biti unosan projektni biznis i ubaci ovu dvojicu u svoju bazu napada kao osamsto i neke i stvar je rešena. Njih dvojica i Veran, u izveštajima raznih agencija i ambasada postaju, prostim množenjem uloga, čitava vojska. Astroturfing.

To sa novinarima slično je kao sa onim našim udruženjima posmatrača istorijskih izbora u lekarskoj komori s početka priče. Udruženja građana „Budni“ i „Kraj“, osnovana su tek pre nekoliko meseci, čine ih članovi raznih zborova građana, a u javnosti se pompezno predstavljaju kao „posmatračke misije“. Možda se sećate, to su oni koji su „posmatrali“ izbore u Kuli gde su zabeleženi i najveći neredi na proteklim lokalnim izborima.

„Budne“, prema podacima iz registra firmi, vodi Hana Ljiljak, zastupnik ovog udruženja, zaposlena na Radio-televiziji Vojvodine, ali i zastupnik neke PR agencije Indigo, kao i suvlasnica preduzeća Planet Rock, koje se vezuje za neki muzički festival u Novom Sadu koji je organizovan 2013. godine. Hana Ljiljak se pominje kao bliska saradnica Srđana Kovačevića, advokata, jedno vreme i zastupnika jedne firme Dragana Đilasa, inače pravnog zastupnika liste „Mladi Kula“, one u čije ime je tokom izbora govorio neki član „mladih“ od pedesetak godina koji je dan posle gubitka izbora i dalje tvrdio da su oni pobedili. To su „Budni“. Je l’ pratite?

A udruženje „Kraj“ je osnovano pre godinu dana u Novom Sadu, pod punim nazivom „Komšije reaguju“, aktiviraju se, javljaju. Zastupnik je izvesni Mihajlo Šinković, koji je u javnosti predstavljan i kao član „Budnih“ i kao član novosadskih zborova, a nije predstavljen, ali jeste i suvlasnik još dve firme koje se bave negom i održavanjem tela i trgovinom na malo i preko interneta. Taj član novosadskih zborova građana je, inače, iz Subotice, a u medijima ga pominju i kao učesnika nekakvih gerilskih akcija kojima je koordinirao advokat Kovačević. Studirao je, kažu novine, medicinu i veterinu, ali odustao.

Pa, to je to. Sve vreme razmišljam kakve veze ovi ljudi imaju sa lekarskom komorom i zašto oni nadgledaju izbore u lekarskoj komori.

Eto, nađosmo ga. Pa, oni su hteli su da postanu lekari. Ali su, sticajem okolnosti, ostali samo – pacijenti.