Kolumna Zapata i njegova deca
Komentari
25/05/2026
-08:27
Posle svega, ako, kao svaki pošten kelner, podvučemo crtu, evo šta smo imali na meniju, bez bakšiša (on je deljen kasnije, dok je kafana razbijana).
Dakle, najpre mnogo gostiju (cifru neka svako odabere prema nahođenju i željama, svakako je što veća, to žalosnija), koji su ponovo skakutali vičući "Ko ne skače taj je Ćaci", dokazujući, po ko zna koji put, da je vrednost gomile ekvivalentna njenom najglupljem članu.
Stoga računam da će na sledećem mitingu biti održano i takmičenje - ko može najduže da skače i viče "Ko ne skače..." i da će pobedniku da pripadne lepa nagrada, a ostalima utešne, u vidu programa od sedam tačaka za radnike, što opet znači da će svaki učesnik da dobije minimalac usklađen sa inflacijom (biće je u studentskoj državi?! Ne!), regres i topli obrok.
Dalje, imali smo studentkinju, dosta uzbuđenu, koja je lepo naučila da svaki put kada pominje nadstrešnicu, žrtve i šesnaest minuta tišine, ima da spusti glas, skroz do patosa i duboke tihe tuge (morao sam da pojačavam ton par puta, ništa je nisam čuo), dok, kada pominje korupciju, mafiju i studentsku pobedu, ima da se dere, kao da je deru, zbog čega sam, pak, više puta morao da stiskam onaj minus na mestu na kojem na daljinskom piše "volume". Crno dete, zapamtio sam je kao reklame na Pinku. I po iznenada povišenom tonu, i po trajanju van svakog smisla, i po tome što sam promenio kanal. Ne dajte deci (pogotovo ne ženskoj), Testorex, ima da odlepe, skroz.
No, vratio sam se. I video da smo posle toga imali, redom, profesorku zabrinutu za kulturu, akademika zabrinutog za Jasenovac, tužiteljku zabrinutu za sebe, kratki prekid zbog lekara sa književnim ambicijama (nesrećni onaj Čehov, i ne zna šta je uradio), pa povratak zabrinutosti kroz još par zabrinutih i odmah zaboravljenih, pa obaveznog glumca, i, na kraju, još jednog studenta, sve sa Emilijanom Zapatom, ruku pod ruku, revoluciju pod revoluciju.
I šta da vam kažem, mladom studentu ne želim da završi kao Zapata, ali mu želim da ostvari sve što i Zapata, divni, meksički, neobrazovani i raspusni ćaci. Istoričari i dalje ne mogu tačno da kažu da li je više ljudi opljačkao, ili oslobodio, ali se svi slažu oko najvažnijeg: na revolucionarnom putu posejao je šesnaestoro dece, sa devet žena.
Mašala. Tri puta više, i dece, i žena, nego ja, nisam valjda bio dovoljno revolucionaran.
Povezane vesti
Ali student će da bude. Revolucionar, pravi. Nadasve plodan. I iskreno mu to želim. Pa neka mu minimalac, regres i topli obrok pomognu. Da reši sve to. Sa šesnaestoro dece, i devet žena. I još da mu skaču po ceo dana po kući i viču "Ko ne skače...".
Šalu na stranu, zaista je i tragično i farsično to ponavljanje jednih te istih mitinga, jednih te istih poruka, jedne te iste praznine, jednog te istog "Ko ne skače...", a pogotovo jednog te istog pristajanja elitne gomile na sve to, baš kao i na ponovljeno finale sa pevanjem i razbijanjem, koje se posle opravdava tvrdnjama da je, eto, neko izveo policiju na ulicu, pa je, eto, ta policija provocirala, pa se, eto, i takve stvari onda dese, logično i nadasve pravično.
A najgore je to što nikada, nigde, toliki broj onih koji tvrde da su intelektualno dominantni, krem de la krem, evolucijski izgrađena viša vrsta, nije toliko vremena, svog i našeg, protraćio na propagiranje nečeg toliko šupljeg i ispraznog, i istovremeno totalitarnog, kao što je ova studentska pobuna, u kojoj se reč "žrtva" izgovara tiho, a "korupcija" glasno, kao u loše režiranoj predstavi.
I nikada se nije toliko igralo na one najniže strasti, na želju za osvetom, linčom, kao u Srbiji u poslednjih godinu i po dana.
Zato je i nastavak Slavije bio toliko očigledan. Studenti su, na mrežama, objavili niz video poruka u kojima razne javne ličnost (od glumaca do folk pevača i sportista), oduševljeno govore (pačići mali), da studenti pobeđuju.
Ispod tih poruka podrške studenti su postavili i pitanje: "Da li da objavimo imena poznatih ličnosti koje su se pravile lude na ideju da pošalju snimak Studenti pobeđuju?".
Napaljena gomila na mrežama je oduševljeno odgovorila: Da, objavite!
Povezane vesti
I sada svi čekaju spisak onih koji su se usudili da ne podrže "našu decu", "mladost", "pravdu", "istinu"... pa da im se na...bu majke majčine.
Fenomenalno. Kulturna revolucija jedan kroz jedan, i sadizmom nadojeni klinci, pa da svi skačemo po ceo dan, uz minimalac, regres i topli obrok (ovo poslednje se ukida ako ne skačeš).
Neko stvarno želi to? Neko zaista misli da neku zemlju, bilo koju, treba da vode studenti? I njihovi timovi stručnjaka (istih onih stručnjaka koji su ih naučili šta imaju da govore glasno, a šta ispotiha, i radnicima ponudili regres i topli obrok)?
Sudeći po Slaviji, ima i takvih. I voleo bih da im, za početak, neko pokloni jednu livadu, golemu, pa neka tamo probaju da sprovedu svoj eksperiment.
Posle neka nam jave kako im je bilo. Ili i ne moraju. Većinu, hvala Bogu, ništa od toga ipak ne zanima. Slagalica je i u subotu bila najgledanija.
Sve zajedno, da završimo priču, o jednom te istom, a šupljem i praznom, možemo da kažemo:
Eto, to smo imali.
Pa vi sledeći put bar probajte da razmislite: Slavija, ili "Mala Slavija"? Topli obrok, ili teletina ispod sača? Studentkinja sa greškom u tonu, ili društvo koje možeš da lepo čuješ?
Ja sam odavno izabrao, a vi kako hoćete.
Samo nemojte posle da se žalite. Kada vas pozovu da snimite sami sebe, kako ih podržavate. I objasne vam da, ako nemate vremena, ili volje, idete na spisak, nepodobnih.
Komentari (0)