Kolumna "Kad fazani lete": Kako su srpski mediji Siniši Karanu pridržali pivo
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Fraza “Pridrži mi pivo” (u engleskom originalu “Hold My Beer”) popularisana je kroz kulturu internetskih mimova. Koristi se kao komična najava pre nego što neko učini nešto neobično iracionalno i blesavo. Prema većini tumačenja, ideja je da akcija intenzivno neoprezna i bezobzirna zahteva upotrebu obe ruke, a ako je jedna zauzeta držanjem piva to se ne može sprovesti kako treba.
Mediji nekad nisu baš služili simboličkom “pridržavanju piva”. Naprotiv, smisao je bio u tome da mediji ukazuju na to da neke osobe od kojih se to ne bi očekivalo prave nepromišljene poteze. Nažalost, ta vremena su čini se nepovratno prošla.
Dobra ilustracija toga o čemu ovde želim da govorim dogodila se krajem prošlog meseca. 27. jula, naime obeležena je godišnjica velikog ustaškog zločina nad srpskim stanovništvom u bihaćkom kraju, u mestu Garevice. O tome je bilo dosta medijskih izveštaja, onaj “Politikin” koji ovde citiramo samo je jedan od njih: “Parastosom, liturgijom i polaganjem venaca i cveća kod spomenika u Spomen-parku u Garavicama kod Bihaća obeleženo je 85 godina od masovnog stradanja srpskog naroda u jednom od najtežih zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata Polaganjem venaca i cveća kod spomenika u Spomen-parku u Garavicama kod Bihaća obeleženo je 85 godina od ustaškog zločina nad više od 12.000 Srba, među kojima je bio veliki broj dece. (...)Vence su položili predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić, izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH Maja Gačić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir i vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić. U ime Republike Srbije venac je položio generalni konzul Srbije u Mostaru Vaso Gujić”.
U nastavku teksta široko se citiraju i parafraziraju prigodne izjave funkcionera i uglednika. Jedan od pomenutih je i predsednik Republike Srpske. Evo kako “Politika” sumira važan segment njegove poruke: “Karan je naveo da su zločini nad Srbima predugo bili prećutkivani i uklapani u opštu priču o žrtvama fašizma, bez jasnog imenovanja žrtava i počinilaca”. Na ovom tragu, u drugim medijima stvar se sumira apodiktično u aksiom da su “vlasti tadašnje Jugoslavije prikrivale masovne pokolje i ubistva Srba”. Pojedini su u tom kontekstu pominjali i “engleske obaveštajne izvore”?!
Neko sa osnovnim znanjem o mehanizmima kulture sećanja u socijalističkim zemljama mogao bi da polemiše s Karanom kazavši da je u socijalizmu mnogo više gajen kult junaštva nego kult žrtve, da su se slavili ustanci i otpor više nego je čuvana uspomena na zločine, kao i da se zločini nad Jevrejima dugo nisu “frejmovali” u ključu holokausta, pa u istočnoevropskim zemljama uglavnom nisu posmatrani drukčije u odnosu na zločine nad drugim civilima, da je ustanak u Varšavskom getu smatran važnijim simbolom od Aušvica, i tako dalje, i tome slično. To ne bi bila pogrešna pozicija. Samo što je ovde nepotrebna. Vratimo se na Karanov iskaz onako kako ga je navela “Politika”; dakle, u sklopu obeležavanja zločina u Garevicama, Karan poručuje da su “zločini nad Srbima predugo bili prećutkivani i uklapani u opštu priču o žrtvama fašizma, bez jasnog imenovanja žrtava i počinilaca”.
Čisto preglednosti radi, rastavimo iskaz na sastavne delove: 1) zločini su prećutkivani dugo, 2) žrtve nisu imenovane jasno, 3) počinioci takođe nisu imenovani jasno.. Konsultujmo zatim istorijske činjenice, opština Bihać, SR Bosna i Hercegovina zvanično komemoriraju zločin u Garevicama spomenikom podignutim i svečano otvorenim 1949, samo četiri godine, dakle, nakon kraja Drugog svetskog rata i oslobođenja. Ne bih rekao da su četiri godine tu predug period. To, dakle, pod jedan. Šta piše na spomeniku? Nešto opšte? Neka simplifikacija o “žrtvama fašizma”? Da vidimo. Ovo je natpis sa spomenika podignutog 1949: “Sa trajnom uspomenom na dvanaest hiljada nevino i zverski ubijenih Srba od strane ustaških zlikovaca”. Ko su žrtve? Ubijeni Srbi. Ko su počinioci? Ustaški zlikovci. Jesu li žrtve imenovane jasno? Jesu. To je pod dva. Ko su počinioci? Ustaški zločinci? Jesu li počinioci imenovani jasno? Jesu. To je pod tri. Da i ne komentarišemo da nema manipulacije brojevima, da se zločini opisuju kao zverski, a žrtve kao nevine, da se priziva trajna uspomena.
I ja čak ne mislim da je Siniša Karan ovde svesno išao u laž i manipulaciju. Čovek se samo uklopio u atmosferu koju su stvorili “lompari i lompari uveoci” o Jugoslaviji, tobože utemeljenoj s namerom da se Srbi ugaze, ponize i unište. On ili ko mu je već pisao govor samo se trudio da celomudreno i kićeno formuliše te odvratne orvelovske izmišljotine koje cirkulišu po javnom prostoru kao smrdljivo đubre u orbiti šovinističke gravitacije. I da se razumemo, nije sve ovo samo srpski specijalitet. I Bošnjaci i Hrvati i Albanci s Kosova uživaju u narativima o zlim Jugoslovenima i komunistima koji su predugo prikrivali zločine nad njihovim narodima te nisu jasno označavali žrtve i počinioce. Samo što niko od tih postjugoslovenskih vlasti nije tako brzo odao počast svojim žrtvama iz ratova devedesetih, niti je tako jasno odredio žrtve i počinioce bez manipulisanja brojevima. Njihovim intelektualnim vedetama na svim stranama to, međutim, ne smeta da svako malo ne traže da im neko pridrži pivo da bi mogli o toj Jugoslaviji da izgovore što je moguće veću budalaštinu i glupost, “po domaćim nastranostima, kako bi kazao drug Krleža Miroslav.
Povezane vesti
Komentari (0)