Kolumna Sveta Panda na Slaviji
Komentari
18/05/2026
-12:24
Kada je Gistav Le Bon, u čuvenoj "Psihologiji gomile" pisao o tome da "gomila misli u slikama", a braća Limijer pariskoj publici pokazale kako slike mogu da se kreću, budu žive, do kraja XIX veka i onog trenutka u kojem je prvi put upotrebljen izraz "električna televizija", falilo je tačno pet godina.
I nikome nije padalo na pamet šta će, u sledećem i u onom veku posle, televizija da nam donese, šta da uzme, ali ni koliko će neke stvari ostati iste.
Pre svega gomila. I slike koje ona misli.
Nauka je odavno prihvatila Le Bonovu teoriju o "zajedničkoj halucinaciji", i mehanizmima koji je stvaraju, a televizija je u svemu tome našla svoju ulogu, i to, da sve bude još luđe, gotovo srednjevekovnu.
Naime, TV slike, same po sebi, ne proizvode halucinacije. One beleže stvari onakvim kakve jesu, ne dodajući im, niti oduzimajući bilo šta.
Tek montažom stižemo do haluciniranja u glavama gledalaca, a montaža je drevna stvar, mnogo starija od TV ekrana.
Ona je, u suštini, dezinformacija, kojom se, oduvek, neko služio da deformiše i unakazi istinu, ne bi li ostvario svoj cilj.
Povezane vesti
Jedan od najčuvenijih slučajeva montaže (dezinformacije), dogodio se 1099. godine, prilikom krstaške opsade Jerusalima, koja bi se Bog zna kako završila, da nije bilo jednog sveštenika koji je vojsci javio da je video lično Svetog Đorđa.
I tako ga je lepo opisao - visok mladić, smeđe kovrdžave kose, u belom oklopu na kojem je crveni krst - da je uskoro svaki vitez bio ubeđen da ga je i sam video, i krstaši su jurnuli na zidine čvrsto verujući da je pred njima veliki svetac lično.
Pokolj jerusalimskog stanovništva koji je potom usledio, osim što je opravdao krvavo crvenu boju Đorđevog krsta, najbolje je pokazao šta dezinformacija (montaža) i njome stvorena halucinacija mogu da učine, kada ih pustiš u gomilu.
Slične, montažom proizvedene halucinacije, manje ili više krvave, pojavljivale su se tokom čitave kasnije istorije, uzrokujući najrazličitije događaje, od masovnog međusobnog ujedanja među kaluđericama, preko "plesne kuge" (čitavi gradovi su danima besomučno igrali), do revolucija.
Ona čuvena, francuska, velikim delom je bila posledica upravo takvog mehanizma. Godinama ranije, Francuskom je kolala priča o tome da velikaši namerno sklanjaju i kriju žito, kako bi proizveli glad i pobili i seljake i nedovoljno bogate građane, a pratili su je sočni dodaci, poput onog da se planiraju velike lomače, na kojim će potlačeni biti spaljivani.
Televizija je, dakle, stupila na već pripremljen teren, baš i oni koji su došli posle nje (internet, društvene mreže).
Ono što je danas drukčije, jeste brzina kojom dezinformacije unakazuju slike, što ubrzava i povećava halucinacije.
Povezane vesti
Srbija, i sve što se u njoj dešavalo od novembra 2024. godine, gotovo je perfektan primer. Dezinformacija je stvorila halucinaciju, i ogromna gomila je godinu i po dana verovala da je sam Sveti Đorđe napravio plenume i da su studenti njegova sveta deca.
To što su, od samog početka, studentski zahtevi bili jasno protivzakoniti (tražili, između ostalog, uvid u dokazni materijal, i da jedni budu hapšeni, a drugi abolirani, i da tužilaštvo i sud rade kako im oni kažu), i što im je i organizacija bila nezakonita (nema plenuma u zakonima), i što su im i akcije bile i nezakonite i sadističke (blokiranje ulica, ili RTS), i što nikakav program nisu imali, i što su jasno patili od narcisoidnog poremećaja ličnosti, a pogotovo to što je, sve to zajedno, bilo jasno svakome ko je hteo da stvarno pogleda, sabere dva i dva - nije vredelo.
Halucinirali su, udruženi, i oni sa školom, i oni bez nje, i siromasi i dobro stojeći, i normalni i ludi, oni bez zuba i oni sa, lepi i ružni, visoki i kratki, pametni i glupi... dok su televizije i mreže udarnički radili na montaži slika, na dezinformacijama.
Što bi rekao Le Bon: "Neznalica, ili učenjak, čim se nađu u gomili, jednako ne umeju da posmatraju" (da vide).
Zato i danas ima onih koji veruju da je neko "pucao" iz zvučnog topa, na narod. I da je dete ubijeno u Valjevu. I da su desetine hiljada zatvorene, da je policijska represija bila ogromna, da su hiljade prebijane i mučene.
Što bi rekli, neko je, neko vreme, lagao sve ljude, i deo ljudi je poverovao, na neko vreme.
Onda se dogodilo ono što je odavno objasnio Elijas Kaneti, koji se takođe bavio gomilama ("Masa i moć"). Montaža/dezinformacija, kada krive sliku, rade to da bi izazvale emociju, a emocija onda završi posao (masakr u Jerusalimu, giljotina u Francuskoj revoluciji).
Problem je u tome što emocija, čak i kada se svaki dan pumpa, ne radi dugoročno.
I može Sveti Đorđe da se pojavi na Slaviji, ali ne svaki dan. Ima toliko trgova na svetu, koliko i montaža, ne može da postigne, bez obzira na svu svetost i sva raznorazna čuda.
I ljudi prestaju da ga vide. I montaže, dezinformacije, blede. Magla počinje da se diže, pokazujući svu pustoš u glavama i dušama onih koji su, sasvim dobrovoljno, halucinirali.
Pa sada imamo opoziciju, koja je progledala. I gomilu intelektualaca, koji su se setili da bi mogli malo i da razmisle. I javnih ličnosti koji konačno pitaju - šta hoće ti balavanderi.
Kada je reč o ciljevima koje su svi oni imali, otrežnjenje je došlo dosta kasno.
Šteta je napravljena, i to što sada jedan Dragan Đilas, ili jedan Dejan Ilić, ili Vidojković, glasno kukaju, ništa ne vredi.
Izbore su, kad god da oni budu, izgubili, baš zato što su podsticali halucinaciju, i sami pristali da budu njen deo, da javno haluciniraju.
I jedino što im preostaje je da, kada im neko sledeći put javi da je video Svetog Đorđa, ili bilo kakvo drugo čudo, istog oteraju u materinu, a ne bi falilo ni da ga opale motkom.
Pošto je studentski Memorandum, u kojem je Kosovo, isto što i studentski Edikt, u kojem su pande.
Čista halucinacija. U kojoj ste, sami, i vrlo rado, bili ubeđeni da je na pandama veliki crveni krst.
Prema tome, sada malo ćutite. I sačekajte, pošto bar televizije, uskoro više neće biti iste.
Komentari (0)