Kolumna "So na ranu": Načelnica iz Kovina protiv Vučića

Jednom sam datum izbora saznala od tadašnje komšinice koja je radila u firmi tadašnje ljubavnice jednog veoma visokog, da ne kažem najvišeg, funkcionera tadašnje vladajuće stranke. Opšta novinarska jurnjava za datumom izbora završila se na kafi kod moje komšinice koja me je turpijajući nokte polu zainteresovano pitala, ne sluteći da ima ekskluzivu za kojom svi tragaju: "Je li, kakvi će to izbori da budu za Svetog Jovana?". Ispostavilo se da je političar svojoj ljubavnici obećavao da će se razvesti posle Svetog Jovana, čim se završe ti izbori, a onda se ova pohvalila svojim zaposlenima, a zaposlena pitala novinara. I nije je slagao. Za izbore. To je ujedno i sve što treba da znate o predizbornim obećanjima.

Posle 30 godina novinarske jurnjave za raznim datumima raznih izbora mogu samo da vam kažem da je sve to jeftina zabava za narod i tema za novine kad se nema ništa bolje. A stranke koje čekaju datum izbora da krenu u kampanju i čiji uspeh na izborima zavisi od toga da li će im glasači otići na more ili na skijanje, malo kad uđu u parlament, a pogotovo osvoje vlast. Na Vučićevom primeru njegovi protivnici su mogli da nauče da onaj ko je rešio da pobedi i osvoji vlast, a pogotovo onaj ko je rešio da je zadrži, nikada i ne izlazi iz kampanje, makar to trajalo i 14 godina, kao što traje. I to nije, kao što opozicija pokušava da predstavi i time opravda svoju neaktivnost, Vučićeva mana, već jedna od njegovih glavnih prednosti. Legitimno.

Kao što je otvaranje puteva i mostova, ko ima šta da otvara, sasvim legitimna stvar u svakoj kampanji, jer je upravo to minuli rad jedne vlasti na osnovu koga birači odlučuju da li je taj dovoljno dobro radio da bi mu oni ponovo dali glas. Ne postoji vlast koja se neće pohvaliti onim što je uradila dok je vršila vlast, jer je to poenta kampanje. I samo od toga zavisi da li će birači poverovati u njihova predizborna obećanja. Ko nema da se pohvali u kampanji ničim velikim, obično ide po seoskim štalama da mazi krave i optužuje one koji imaju da se nalaze u funkcionerskoj kampanji jer se hvale onim što su izgradili narodnim parama. Pa, da. To vlast radi. Raspolaže našim parama, a onda birači, na osnovu toga da li je ta vlast to dobro radila, glasaju za njih. Ili odluče da spakuju kofere i odu na more.

Nisu ovi izbori ništa drugačiji ni od jednih pre. Pa ni po prizivanju referendumske atmosfere kojom "demokrate" pokušavaju da animiraju birače. Kad bolje razmislim, i ne sećam se izbora na kojima "demokrate" kao glavni izborni adut nisu koristile strah od dolaska radikala na vlast. I to je legitimno. Ali "pali" samo dok radikali, ili bivši radikali, ne dođu na vlast. Onda plašenje više nije pametna taktika, jer birači više ne moraju da zamišljaju. Sad mogu da izmere. Od toga koliko dobro izvedu tu matematiku zavisiće i krajnji račun. I to ko će ga platiti. I to je takođe legitimno. Ono što je novina jeste da sada i radikali mogu da plaše birače povratkom demokrata na vlast. Dakle, sve ste već videli, niste mali, i kao i uvek, i u životu nemate veće neprijatelje ni protivnike od samih sebe. Ni vi, ni oni.

Nisam sigurna šta je uvredljivije za srpske birače, da li to što opozicija tvrdi da je većina njih, naravno ona većina koja glasa za naprednjačku vlast, potkupljiva, pokvarena i koristoljubiva ili da je ostatak biračkog spiska, onaj koji ne glasa za vlast, glup taman toliko da ih možete ubediti da glasaju za nekog ko im pre dolaska na vlast obećava da neće raditi ono što radi vlast samo dok ne dođu na vlast. Ne znam za vas, ali ja sam tako razumela onu poruku opozicije, posle dogovora sa svojim "koalicionim partnerima" iz Brisela, Berlina, Pariza i Strazbura, da teška pitanja, kao što su Kosovo, ulazak u EU, sankcije Rusiji ili kopanje litijuma, na primer, ne treba nikako otvarati pre izbora. Zašto ne, pitate se? Pa, ja ne uspevam da vidim ni jedan drugi razlog osim onog da se biračkom telu na koje opozicija računa, odgovori opozicije (tu računam i studente i registrovane stranke sleva i zdesna) na ova ključna pitanja neće dopasti.

Na poslednjem, ujedno i prvom, sastanku opozicije, tačnije jednog njenog dela, onog naklonjenog EU, koja traga za faktorom ujedinjenja, jer to "faktor Vučić" očigledno više nije, kako čujemo od pojedinih stranačkih lidera, nije se razgovaralo o zajedničkom predsedničkom kandidatu, nije se razgovaralo o važnim pitanjima za zemlju, nije se razgovaralo o mogućim koalicijama, i nije se razgovaralo o još koječemu. Pa, o čemu se onda razgovaralo? Kako sada stvari stoje samo o tome o čemu ne treba da se razgovara dok se ne dođe na vlast. A onda će videti šta će. O tom, potom.

Da bi došli do momenta u kome će otkriti svoje prave namere, opozicija, pogotovo ova proevropska, prvo mora da dođe na vlast, objašnjavaju nam. Jer, kako nam poručuju, nisu sigurni da bi većina glasala za njih ako kažu šta stvarno misle. Ne, ne karikiram.

Dakle, od birača se traži da zanemare sve svoje ideologije, da prevaziđu sve svoje razlike, da potisnu sva svoja očekivanja i glasaju za one koji u isto vreme ne mogu, zarad zajedničkog interesa, da zanemare svoje ideologije, prevaziđu svoje razlike i potisnu svoje ambicije. Zvuči blesavo?

Ili... Od birača se očekuje da daju blanko podršku onima koji u isto vreme neće da daju blanko podršku listama koje, opet prave oni koji na tim listama ne žele one od kojih očekuju blanko podršku. Još luđe, je l’ da?

Čekajte, ima i ovo. Opozicione stranke od vlasti traže da se skloni, čak i ako ta vlast za 14 godina još nije izgubila ni jedne izbore na koje je izašla, da bi vlast zauzeli oni koji ne žele da se sklone u stranu kada se to traži od njih jer poslednjih 14 godina nisu uspeli da osvoje ni jedne izbore.

Ali, najluđe mi je bilo ovo. Lider ekološkog pokreta, onaj koji je do juče pretio Vučiću sa dva miliona ljudi na ulicama ukoliko krene da kopa litijum, objasnio nam je da je kopanje litijuma za opoziciju pitanje koje će rešavati posle izbora jer je kopanje litijuma prioritet Evropske unije. Pre izbora, dakle, o kopanju litijuma treba govoriti samo u kontekstu da Vučić ne može da kopa litijum. Zato što je kopanje litijuma prioritet Evropske unije i zato što Vučić više brine o interesima EU nego o interesima Srbije. Skoro kao palindrom. Isto nenormalno zvuči s koje god strane da ga čitate.

Dakle, posle svega ovoga, nameće se jedan jedini zaključak. Vučića u ovom trenutku, čak i da niko živ iz opozicije ni od studenata ne ode na more, a Vučićevi svi odu, na sledećim izborima može da pobedi jedna jedina osoba u Srbiji. Ma, kakav Đokić, nije on. Vučića pobeđuje samo ona načelnica opštinske uprave iz Kovina što je u nedelju zatvorila čitavu ulicu kad je pravila ćerki svadbu da bi svatovi imali gde da parkiraju svoje automobile.