Kolumna "So na ranu": Tužna priča o dedi i unuci

E, pa neće moći tako.

Sad je ovo mnogo više od "kafanskog blama", kako je celu stvar nazvao predsednik države. I mnogo više od privatne stvari, kako u svom jučerašnjem saopštenju pokušava da je predstavi N1, isti onaj koji je informaciju o poreklu njihove novinarke pre godinu dana ubacio u javni prostor, a ne nekakvi zli tabloidi, kako to N1 sada spinuje. Preko tabloida je ova manipulacija N1 sada, posle godinu dana, samo razotkrivena. Na kraju, sad je ovo mnogo više i od laži jedne osobe, jer razotkriva sistem izgrađen na manipulacijama koji je ovaj medij stavio u službu velikog kapitala i politike. Tačno je, nije to jedini medij u Srbiji koji služi velikom kapitalu i političim interesima, ali je jedini koji se instalira kao medij po kome se prave novinarski standard i meri sloboda govora i nivo demokratije u Srbiji.

Dakle, nemam pojma da li je akademik Nikola Hajdin deda novinarke N1 Žakline Tatalović i nije me ni briga. Ali me je briga to što N1 manipuliše ovom (dez)informacijom pokušavajući da je predstavi kao još jedan napad na novinare u Srbiji od onih 300, 400 koliko ih je do sada "nakupio" Veran Matić u svojim bazama koje treba da predstave Srbiju kao nekakvu novinarsku klanicu, valjda.

Prvih dana pošto se saznalo da je sin Nikole Hajdina, još pre godinu dana, demantovao da je novinarka Žaklina unuka njegovog oca, i sama sam uporno pokušavala da nađem neko racionalno objašnjenje za celu ovu zbrku. Nisam sputavala maštu, priznajem. Mislila sam, šta ako je Žaklina, možda, "vanbračna" unuka akademika Nikole, da tako kažem. Kad sam čula da su njena i njegova familija poreklom iz dva susedna sela iz Like, pomislila sam, Nikola jeste bio akademik, ali je bio i čovek, možda je zgrešio i iz te greške došlo do Žakline. Upregla sam sve svoje predrasude da dokažem da je Žaklina Nikolina unuka, pa sam čak svojoj okolini pokušavala da ukažem na činjenicu da je Rade, Nikolin sin, državljanin Švajcarske, a znamo kako ti zapadnjaci gledaju sve kroz novac, pa možda čovek neće da deli nasledstvo sa nekom tamo našom Žaklinom, nego hoće da obezbedi svoja tri sina, jedine Nikoline unuke, kako sam tvrdi u svom demantiju. Mislila sam da će mi malo pomoći i Žaklina onim svojim tvitom gde je rekla da je Nikola brat njene babe, ali je sve moje napore da spojim dedu i unuku, potpuno "sahranila" zvanična biografija akademika Nikole u kojoj stoji da nije imao sestara, nego samo brata. Ma, imala sam još nekoliko zanimljivih scenarija u kojima je Žaklina na kraju govorila istinu, ali svaki od njih je pao u vodu kada sam pročitala da je N1, dan pošto im je Nikolin sin tražio da uklone neistinitu informaciju, istu - uklonio sa sajta. Taj potez N1 je "ubio" moju Žake.

Znači, mene puškom niko ne bi naterao da uklonim sa svog sajta informaciju za koju znam da je istinita, a koju sam, naravno, objavila tek pošto sam je proverila. To što je N1 uklonio prilog u kome je sporna informacija izrečena, najjači je dokaz protiv novinarke Tatalović. Istinita informacija se ne uklanja ni pod pretnjama, a pogotovo ne tada, to vam govorim iz iskustva.

To što je N1 pre godinu dana, u tišini, bez reči, bez izvinjenja ili objašnjenja, uklonio sporni prilog, neoboriv je dokaz da ni oni ne veruju da je njihova novinarka govorila istinu. A to što sada u saopštenju, posle godinu dana, tvrde da im je novinarka dostavila dokumentaciju kojom dokazuje rodbinske veze sa akademikom, otkriva da ni oni ne govore istinu.

Jer, zašto bi neko ko ima dokaze da njihova novinarka govori istinu uopšte uklanjao sporni prilog i time optužio svoju novinarku? Ili, ako su do tih dokaza došli tek sada, zašto ih sada ne prikažu javnosti, jer pitanje da li je novinarka Žaklina Tatalović lagala da joj je akademik Hajdin deda, više nije privatna stvar. To je prestalo da bude privatna stvar još pre godinu dana kada je uredništvo ove televizije odlučilo da iskoristi ovu (dez)informaciju da bi uz upotrebu patetike izmanipulisalo gledaoce koji je trebalo da poveruju Danici Vučenić i Žaklini Tatalović da je to što Žaklina izveštava sa protesta sa Mosta slobode u Novom Sadu koji je projektovao njen "deda", sudbinska stvar, te da je, valjda, i ceo taj studentski protest kome je ova manipulacija trebalo da posluži, jedna sudbinska stvar koju kao društvo ne možemo da izbegnemo.

Ruku na srce, već tada je bilo sumnjivo, ceo taj patetični scenario, Žaklinine poruke sa mosta koje joj je u amanet ostavio deda, prisećanje "unuke" na mudre "dedine" reči da političari ne vole intelektualce i tome slično, pa onda to kako ona nikome nije htela da kaže da je "unuka" čoveka koji je izgradio Most slobode na kome se studenti bore za slobodu, i kako je, onda, Danica Vučenić saznala za vezu "deda-unuka" i kako je sa uredništvom odlučila da obraduje Žaklinu poslavši je da izveštava sa "dedinog" mosta, a onda su ona i Danica, sa nežnim osmesima i na ivici suza, saopštile da, kao profesionalci, neće više da zloupotrebljavaju program i vraćaju se izveštavanju, a za privatizaciju se izvinjavaju, stvarno se izvinjavaju. Falila je, doduše, neka muzika u pozadini, Amerikanci bi i to odradili, ali franšiza još nije ušla u štos, ima vremena naučiće.

Ono što izgleda nema nade da nauče jeste da se već objavljena pogrešna informacija ne može menjati i ispravljati, ni u digitalnom prostoru, iako se to tamo može uraditi lako i prilično "bezbolno", bez da se čitaocima izvinite i da ih obavestite da ste objavili neistinitu informaciju i da ste tu grešku ispravili. Nije to znao ni prethodni, smenjeni prvi čovek N1, Igor Božić, koji je bio "glavni" u vreme kada je skinut prilog u kome je Žaklina promovisana kao unuka akademika. Bez ijedne reči objašnjenja i bez obaveštavanja da je to od njih tražio stvarni sin akademika koji tvrdi da su objavili neistinu. Ništa.

Isti zanatski potpis ima i novopostavljeni prvi čovek N1 Branislav Šovljanski (tako ih predstavljaju jer nemaju glavne urednike, a nemaju jer time izbegavaju odgovornost za objavljeno po našem zakonu).

A od tog Šovljanskog smo saznali da on čak, izgleda, i ne shvata u čemu je problem kada bez obaveštenja i priznanja greške, pogotovo u digitalnom izdanju, izmenite neku vest, kao što je on uradio neko veče sa izjavom Ane Brnabić. Šovljanski se genijalno dosetio da izmišljenu izjavu Ane Brnabić, zbog koje su je ceo dan napadali u svom programu, uveče jednostavno izmeni, bez reči izvinjenja. Čuj, izvinjenja! Šovljanski je, po principu "Oprostiće ti Đura što te je tukao", tražio od Brnabićke da se ona izvini N1.

"Izmena na našem portalu stoji od 22.48. Baš zato što je to taj naš profesionalizam. Samo je potrebno da neko, ko o tome čitav dan piše, i pročita. E, sad, da li neko ne zna da čita, nije naša stvar. Ništa manje od Ane Brnabić očekujemo izvinjenje za sve uvrede izrečene u Skupštini o N1". Kraj citata.

Pa, nisu ovi ljuti profesionalci poklekli ni u većim nevoljama od ove, kao onda kada je ona njihova novinarka uživo u programu, dok su se iza njenih leđa videli maskirani ljudi koji pale i lome prostorije naprednjaka u Novom Sadu, govorila kako su protesti mirni i nenasilni, pa neće ni zbog jedne izmišljene Brnabićkine izjave. Dokazali su da ne podležu pritisku ni kada se otkrije da su izmislili da je u Valjevu u avgustu prošle godine policija do smrti prebila 16-godišnjeg dečaka, iako je ta informacija mogla da dovede do eskalacije nasilja sa pravim žrtvama. Tu malu tajnu N1 je Jelena Obućina čuvala, skoro koliko i N1 Žaklininu porodičnu tajnu, i tek je pre neki dan u nekom podkastu, priznala da je ova lažna vest bila jedna od većih grešaka ovih ljutih profesionalaca.

"To je to dete koje sad Vučić stalno pominje", objasnila je Obućina ukratko o kojoj se laži radi, zaboravljajući da su posle te lažne vesti optuživali svakoga ko je od njih očekivao da se izvine za plasiranje dezinformacije, ne samo Vučića, da im podmeću i manipulišu jer služe, kome drugom, nego režimu. Nije Obućina zaboravila, doduše, da svu krivicu za ovu grešku svali na reportera  koji je uživo plasirao neproverenu informaciju koju je, kako kaže, "od nekoga čuo".

A onda je Obućina voditelju podkasta ekskluzivno otkrila šta ona, u stvari, misli sve ovo vreme: "A ja zapravo mislim da je to jedna divna podmetačina državne bezbednosti koja je došla do tog novinara vrlo ciljano".

Onda je Obućina učkiljila onim sitnim okicama u voditelja, i objasnila kako ta zavera protiv N1 funkcioniše. Ako sam dobro razumela, a ne garantujem, čini se da je državna bezbednost došla ciljano do njihovog lakovernog novinara da mu podmetne informaciju o ubijenom dečaku, da je on bez provere plasira u program, da bi je onda, njegovi urednici bez provere preneli dalje, a sve to da bi DB informacijom o policijskom ubistvu zamaskirala da je policija tukla protestante na ulicama, što smo videli na TV-u. Malo je konfuzno to Obućina objasnila, ali suština je da ih DB pokvarenjaci navlače da prenose lažne vesti, sve sa ciljem da bi kasnije mogli da kažu: "Aha, N1 laže".

A, svi znamo da N1 to nikad ne bi.

Jer, kako su to rekli onomad u još jednom svom saopštenju, oni saznanja svog novinara iz Valjeva izrečena u programu, nikada nisu potvrdili. Jer je, valjda, ono što njihov novinar iznosi u programu ovog medija, privatna stvar tog novinara. Baš kao i Žaklinin deda. Šta oni, uostalom, imaju sa tim ako njihovi novinari lažu u programu.