Kolumna "So na ranu": Ptičja perspektiva

Meni je izgledalo da je Peter Mađar "bacio" prilično jasnu provokaciju kada je rekao da zna ko kumuje prijateljstvu Vučića, Orbana i Fica i da je onda Vučić na tu provokaciju odgovorio sa punim pravom. Ali, neeee. Iz "ptičje perspektive" cela stvar izgleda potpuno drugačije.

"Iz kakve ptičje perspektive?", pita me začuđeno ovaj moj, jer dok sam ja gledala dnevnik i one napete emisije na N1, on je čitao neku knjigu iz koje će posle da mi se pravi pametan.

"Pa, kako kakve, iz ptičje, brate, odozgo. Taj analitičar iz Hrvatske, on sve vidi iz ptičje perspektive, i zato sve vidi bolje, a mi iz Srbije ne vidimo ništa, jer smo dole, ispod njih. Ona novinarka Danica sa N1 sve je lepo objasnila. Rekla je: 'Kad se spustimo u Srbiju, čini mi se da vi iz te ptičje perspektive imate bolji pogled na stvari'. Onda je taj Hrvat klimnuo glavom, i rekao: 'Onaj vaš autoritarni vladar je spominjao prilično groteskno izjavu budućeg premijera Mađara koji je govorio o kumovskim odnosima između Orbana, Fica i Vučića i na to je izrazito nervozno reagirao, u svojoj pasivno agresivnoj maniri'. Eto", zaključila sam citiranje celovečernjeg programa.

Kad sam prvi put čula novinarku Danicu da moli nekog sagovornika iz Hrvatske da nam objasni stvari iz ptičje perspektive, mislila sam da sam pogrešno čula ili razumela. Ali, nisam. I dan posle izbora u Mađarskoj iskusna novinarka je opet imala sagovornika sa ptičjom perspektivom. Iz Hrvatske, naravno. To je jedan, onako, malo stariji čovek, javlja se iz Zagreba, iz svog stana, potpuno sed, nosi naočare, može biti da sa te visine i ne vidi najbolje, pomislila sam u jednom trenutku. Ali kad je on s te visine objasnio da nije problem samo Vučić, nego i mi Srbi, i da se politička kultura Srbije i Mađarske razlikuje, pa da nisu samo njihovi birači kulturniji od srpskih, nego je, bre, čak i Orban bolji od Vučića, i da je Vučić skoro pa gotov, jer, eno, jedva je pobedio u svim gradovima na lokalnim izborima, onda mi je postalo jasno da te stvari ne mogu da se vide izbliza. Nego samo iz ptičje perspektive.

"Savet, dajte nam neki savet, dok letite tako visoko", zavapila je iskusna novinarka, dobro možda sam dodala one poslednje četiri reči, ali ne više od toga, na šta progovori onaj visokoletač: "Mora se profesionalno voditi kampanja, mora da se preći cela država i mora se izbegavati otvaranje tema koje dele birače. Mada, to je previše očekivati da se može napraviti u Srbiji", zaključi pesimistično hrvatski visokoletač.

Iako mi nije bilo milo da priznam da se i s te visine vidi kakvi smo mi dole, morala sam da se složim sa njim već u narednom uključenju. Lideri "EU fajv", koalicije glupog imena, po mišljenju jednog od petorice, Dragana Đilasa, javili su se direktno iz Berlina, samo što ih je ovaj put nije bilo pet, nego samo četiri, jer niko iz stranke Mikija Aleksića nije bio sa njima, a niko nije rekao zašto, svi su se pravili kao da je to normalno, što izaziva sumnju da će glupo ime "EU fajv", uskoro možda zameniti još glupljim, "EU four". Umesto da obilaze sela i gradove po Srbiji, kako im je onaj Hrvat dobronamerno poručio, lideri pet partija koji na poslednje izbore nisu smeli da izađu pred birače pod svojim imenom, izbornu pobedu traže, posle Brisela i Pariza, i u Berlinu. EU fajv minus jedan, složno su zaključili da je Vučić prešao sve granice pristojnosti. Sva četvorica su horski poručili da je stvarno bezobrazluk što je Vučić onako reagovao pošto ga je Mađar isprozivao. Ko to ne vidi, onda mora da je negde nisko, u Srbiji na primer. A iz Nemačke se sve vidi jasno kao dan, pa je Zdravko Ponoš čak uočio da je Vučić "u svom prvom obraćanju Mađaru upotrebio rečnik kojim se obraća Piculi", a da je Mađar imao samo jedan "razuman zahtev" da se istraži ona akcija srpske vojske u Kanjiži.

A akcija u Kanjiži je, sumnja Ponoš, baš kao i Mađar, jedna obična Vučićeva "igranka" u koju je upleo vojsku i direktora VBA Đuru Jovanića, jer policiji, kažu, niko ne veruje. A da je i Đuro Jovanić jedan običan Vučićev poslušnik dokazuje čitava njegova karijera, o kojoj smo saznali od novinara Danasa, još jednog profesionalnog medija iz medijske grupe najprofesionalnijih medija u Srbiji, koji je Đuri iskopao iz biografije da se Đuro, o užasa, nije rodio kao direktor VBA. Đuro je, kako će se ispostaviti, od 2001. godine, kada je završio vojnu akademiju, pa narednih 17 godina dok nije došao na čelo VBA, obavljao razne poslove u vojsci, pa je u jednom trenutku čak bio i šef vojnog restorana u Subotici. A kada je SNS došao na vlast Đuro je, otkrio je novinar Danasa, munjevito napredovao kao niko nikada u vojsci i na kraju 2019. godine dobio čin general potpukovnika, od predsednika lično, sa kojim je, objašnjava nam novinar, posebno blizak i koji je najzaslužniji za Đurin brzi napredak.

Pih, pomislih u sebi, bliski, al' za malo. Pa, da je Đuro stvarno blizak sa Vučićem, ne bi Đuro čekao 19 godina da dođe na čelo VBA, nego bi kao Zdravko Ponoš za samo tri godine od savetnika u Ministarstvu odbrane postao general major, a onda i načelnik generalštaba. Sve zahvaljujući "njegovom" predsedniku Borisu Tadiću. E, to je bliskost, a ne Vučić i Đuro. Mislim, to meni tako izgleda iz ove žablje perspektive.

I mala digresija za kraj kao ilustracija ovog našeg autoritarnog sveta na koji se motri sa visina - ove skandalozne podatke o izvršitelju Vučićeve "igranke" iskopao je jedan od vodećih novinara dnevnog lista Danas, koji se isto kao Đuro iz VBA, nije rodio kao novinar, nego je do pre samo tri godine bio, ne, nije bio šef vojnog restorana, nego policajac. A iz policije je otišao jer je bio razočaran time što je policija politizovana. A da je politizovana shvatio je kada je degradiran pošto je kao policajac učestvovao u blokadama saobraćajnica i zaustavljanju izgradnje mosta. A degradiran je, ne dok je kao policajac javno ispoljavao svoje političke stavove i pružao podršku protestantima nastupajući kao njihovo obezbeđenje, već tek kada je došlo do sukoba protestanata i policije, a on je tom prilikom bio na strani protestanata. I onda je ta ispolitizovana policija odlučila da ga degradira, da ga iz "civilke" vrati u uniformu, a onda je on odlučio da da otkaz. I da postane novinar. Logično. A ne kao onaj Đuro, koji je od komandira voda za dvadesetak godinica postao prvi čovek vojne bezbednosti. Preko veze.