Kolumna "Dekonstrukcija": Autošovinistička rehabilitacija pojma "autošovinizam"
Komentari
23/04/2026
-11:34
Srpski novinar i publicista Zoran Ćirjaković izvojevao je potpuno neočekivanu pobedu - "Peščanik" je prihvatio i počeo da koristi njegov termin "autošovinizam". I to, verovali ili ne, u pozitivnom smislu.
Do sada su autori na ovom sajtu ovaj termin odbacivali ne samo kao uvredljiv već i kao dokaz svoje ispravnosti u proglašavanju srpskog naroda ontološki fašističkim, naroda koji je neophodno kulturno (ali i drugačije) "dekontaminirati" sledeći liniju svojih duhovnih roditelja Radomira Konstantinovića i Latinke Perović.
Na primer, pre samo nekoliko godina, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Mark Lošonc pisao je da je autošovinizam "puka floskula koja služi moralno i politički neprihvatljivoj kolaboraciji", te da "njegova upotreba predstavlja moralnu katastrofu jer podrazumeva očiglednu svest o nekim emancipatorskim idejama, ali ih instrumentalizuje u svoju korist", što je "neoprostiva perverzija". Vladimir Gligorov je pak tvrdio da je taj pojam toliko "besmislen" da je o tome "beskorisno govoriti".
Sada, međutim, suočeni valjda sa činjenicom da je postao opšteprihvaćen i da je u širokoj upotrebi kada treba opisati antinarodno i antidržavno delovanje, prelaze u fazu njegovog prihvatanja i pretvaranja u nešto dobro i pozitivno što treba slediti, a za to koriste - Izrael i Jevreje.
Na ovom sajtu može se pročitati "prevod" kolumne izraelskog novinara Gideona Levija, objavljene u listu "Harec" pod naslovom "Nije svaki jevrejski kritičar Izraela samomrzeći 'Jevrejin iz dijaspore' - ponekad su samo u pravu" (Not Every Jewish Critic of Israel Is a Self-hating 'Diaspora Jew' – Sometimes They're Just Right). Već je i naslov na "Peščaniku" skraćen u "Autošovinisti su u pravu", što je em puko uredničko pojednostavljivanje em ozbiljan falsifikat koji čitaocu daje pogrešan utisak o onome što je Levi želeo da poruči, čime je i on na neki način "dekontaminiran". (Kada smo kod "dekontaminacije", prevodilac ovog teksta za "Peščanik" je Luna Đorđević, PR Centra za kulturnu dekontaminaciju).
Prvo, postavlja se pitanje zbog čega se termin "samomrzeći Jevrejin" pretvara u "autošovinizam". Ovaj pojam je, kao Ćirjaković "autošovinizam", 1930. izmislio jevrejsko-nemački filozof Teodor Lesing iz potrebe da opiše fenomen stida prema svom poreklu koji je uočio među jevrejskim intelektualcima u Nemačkoj u vreme uspona nacista (njegova knjiga "Jevrejska samomržnja" – "Der Jüdische Selbsthass" – napisana je tri godine pre no što je Adolf Hitler postao kancelar).
Pojam je vrlo precizan, jasan i prihvaćen u srpskom jeziku, te nema jezičke potrebe da se pretvara, odnosno "prevodi" u sličan, ali ipak drugačiji i više od 70 godina mlađi "autošovinizam".
Povezane vesti
Za početak, svaki autošovinista je samomrzeći, ali nije svaki samomrzeći - autošovinista. Samomrzeći Jevrejin ne misli da svaki Jevrejin treba da bude zbrisan s lica zemlje. Može da misli da Izrael kao država treba da nestane, ali ne i svi Jevreji. U našem autošovinizmu ideja da su Srbi "ubilačka stoka koja treba da nestane" je vrlo visoko kotirana.
Suštinska razlika između ova dva je da je u slučaju "jevrejske samomržnje" reč o identitetskom problemu pojedinca u uslovima spoljnog pritiska, sa delimičnim ograđivanjem i usvajanjem pojedinih negativnih predstava, a ne o totalnom demonizovanju sopstvenog naroda kao takvog, što je slučaj sa srpskim "autošovinizmom" koji prelazi u radikalnu generalizaciju. Zato se ne mogu izjednačavati, iako deluju vrlo slično.
Ovo je i te kako jasno kada se uzme u obzir kontekst u kom Levi koristi ovaj pojam u svom tekstu - tu se ne radi o samomržnji prema kojoj su Jevreji "krezubi", "neobrazovani", "necivilizovani", "zatucani" i ostalo, nego je samomržnja kritika jedne politike i jednog obrasca ponašanja, pa makar oni bili dominantni u tom društvu. Posebno se ne pominje "neadekvatna fizionomija" - kratke noge, niska čela… Ne pominju se ni jevrejska deca koja nose genocidni gen svojih roditelja.
Levi u svom tekstu pravi razliku: "Jevrejski studenti na Harvardu znaju šta su genocid i huškanje na rat i svojim očima su videli kako ih Izrael sprovodi. Oni se odriču zemlje sa kojom ih drugi poistovećuju". Odriču se zemlje, ne svoje istorije, tradicije, porekla, nacionalnosti, nego države, odnosno aktuelne državne politike. I to pod spoljašnjim pritiskom ("s kojom ih drugi poistovećuju").
Drugo, nije Levi napisao da su "samomrzeći Jevreji", odnosno "autošovinisti" apsolutno u pravu, nego se ogradio rečju - "ponekad". Ne "uvek", ne čak ni "često" nego samo "ponekad", što je više izuzetak no pravilo. Levi jasno stavlja stvari na svoje mesto.
Treće, on nije napisao da su "samomrzeći Jevreji" ponekad u pravu nego - kritičari izraelske politike. Između ta dva je velika razlika.
Postoji još jedan falsifikovani deo u ovom tekstu/prevodu i to već u prvoj rečenici koja na "Peščaniku" glasi: "Izraelci nisu svesni pravih razmera globalne kampanje bojkota Izraela". Izbačena je reč "klevetanje". Ne samo bojkota već i klevetanja Izraela, čime autor ističe da se protiv njegove zemlje, iako joj svašta zamera, vodi i akcija blaćenja, što kada je o Srbiji reč, bilo da se radi o vremenu ratova iz devedesetih, bilo o kasnijim napadima, nikada iz usta naših autošovinista nismo čuli. Sve ružno što je rečeno ili napisano o Srbiji i Srbima bilo je - "istina".
Povezane vesti
Još jedna velika razlika između onoga što Levi piše o "samomrzećim Jevrejima" i naših autošovinista - on kaže da je "nedopustivo ignorisanje izraelskih žrtava u napadu Hamasa 7. oktobra 2023". Kada ste čuli od Srba autošovinista ovako nešto? Oni uporno rade ono što Levi smatra nedopustivim.
On, takođe, konstatuje "preteranu mržnju prema Izraelu". Ovde nikada ništa izrečeno na račun Srbije nije bilo "preterana mržnja". Mada teško da bi se moglo reći da bilo koja mržnja nije preterana. To mu nekako dođe pleonazam.
Ali zašto se "Peščanik" bavi ovim pitanjem? Čini mi se da se radi o opravdavanju, legitimizaciji, normalizaciji nečega što je u svojoj suštini nenormalno, a to je upravo autošovinizam. Za to se koristi drastičan primer koji bi se lako mogao razumeti i izazvati empatiju. Jer, zaista, ono što država Izrael radi na Bliskom istoku jeste za osudu. Možda je svesno, a možda i podsvesno, ali deluje da bi poruka ovoga trebalo da bude "vidite, autošovinizam nije ekskluzivno srpska stvar, ima toga čak i među Jevrejima i oni su u pravu kada su autošovinisti zbog neporecivih zločina svoje države, pa bi trebalo i mi da budemo autošovinisti".
Možda bi se moglo reći da je Levi "samomrzeći Jevrejin", iako realno nije, ali nikako se ne može reći da je "autošovinista". Za razliku od "Peščanika" koji je i jedno i drugo.
Komentari (0)