Tiha okupacija grčkih mora: Više od 65 stranih vrsta "krstari" obalama, naučnici poslali alarmantno upozorenje
Komentari
07/06/2026
-09:57
Grčka mora menjaju se brzinom koja se do nedavno smatrala nezamislivom. Porast temperature, klimatske promene i sve intenzivnija pomorska povezanost otvorili su put desetinama stranih vrsta da nasele grčke obale, postepeno transformišući morske ekosisteme Mediterana.
Ovaj fenomen izaziva ozbiljnu zabrinutost u naučnoj zajednici, jer njegove posledice ne pogađaju samo biodiverzitet, već i ribarstvo, ekonomiju i svakodnevni život priobalnih zajednica.
Tim povodom, portal protothema.gr razgovarao je sa Notom Peristeraki, biologom-ihtiologom sa Instituta za biološke resurse i unutrašnje vode (ELKETHE). Ona je analizirala najznačajnije promene u grčkim vodama, vrste koje su se nastanile poslednjih godina i izazove koje one donose.
Više od 65 stranih vrsta naselilo grčke vode
profimedia
Upitana o ključnim vrstama koje su se pojavile i razlikama u odnosu na period od pre 20-30 godina, dr Peristeraki naglašava da su promene ogromne.
"Više od 65 stranih vrsta riba, ali i drugih organizama koji se hvataju u ribarske mreže, sada je trajno nastanjeno u našim morima. Među njima, poslednjih godina u južnim predelima posebno su brojni četvorozupka (naročito dve toksične vrste), riba paun (lav), tri vrste stranih trlja, dve vrste mramornica (tzv. nemački ribari), strani lučevi, kao i različite vrste rakova, škampa i lignji", navodi Peristeraki.
Prema njenim rečima, većina ovih vrsta stigla je u poslednjih 15 godina, a njihova populacija neprestano raste.
"Većina dolazi iz Crvenog mora kroz Suecki kanal. Nazivamo ih 'lesepsijskim migrantima', po inženjeru Lesepsu koji je projektovao kanal 1869. godine. To su tropske vrste kojima pogoduju porast temperature i saliniteta Mediterana uzrokovani klimatskim promenama"
Povezane vesti
Kako stranci potiskuju domaće vrste?
profimedia
Invazivne ribe utiču na ekosistem tako što se brzo razmnožavaju i istiskuju autohtone vrste kroz borbu za hranu i stanište.
"Ove vrste su superiorniji ekološki konkurenti jer se lako prilagođavaju različitim uslovima, brzo se razmnožavaju i nemaju prirodnih neprijatelja u našim vodama. Kada njihova populacija poraste, broj domaćih vrsta opada. Posebno su štetni četvorozupka i riba paun, koji su agresivni predatori, ali i biljojedi poput mramornica koji 'opustoše' morsko dno, uništavajući staništa drugih organizama", objašnjava Peristeraki.
Ona dodaje da ove vrste predstavljaju pretnju i u zaštićenim morskim područjima gde je ribolov zabranjen, jer se tamo mogu razmnožavati bez ikakve kontrole, zbog čega je neophodna hitna naučna strategija i mere selektivnog izlova.
Domaće hobotnice i trlje u opasnosti
Unsplash
Iako nedostaje preciznih studija o svakoj vrsti ponaosob, primećen je pad populacije kod domaćih trlja, hobotnica i škarpina u oblastima gde dominiraju invazivne vrste. Ipak, dr Peristeraki napominje da i sam porast temperature vode negativno utiče na autohtone vrste koje vole hladniju vodu, te da je potrebno istražiti i potencijalne parazite koje "stranci" donose.
Najveća ekspanzija tropskih vrsta beleži se oko Krita i južnog Dodekaneza, ali se one polako šire i ka severu. Statistike sa Krita pokazuju da udeo stranih vrsta u ribarskom ulovu raste iz godine u godinu, kako po količini, tako i po raznovrsnosti.
"Trenutno smo svedoci procesa koji je u toku. Moramo pojačati istraživanja, ali i uvesti ove nove vrste u našu ishranu. Većina njih je jestiva, veoma ukusna i visoke nutritivne vrednosti. Konzumacija je jedan od najboljih načina da usporimo njihovo širenje", zaključuje dr Peristeraki u razgovoru za "Proto thema".
Komentari (0)