Kolumna "Dekonstrukcija": Možete li da zamislite gore (novinarstvo)?
Komentari
16/04/2026
-13:03
Sećate li se vrlo kontroverzne priče iz 2005. o lažnoj ponudi tada najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića Brankici Stanković za intervju? Stankovićevoj je tada bilo sumnjivo što Karadžić hoće da dâ intervju baš njoj, kako je sama rekla naknadno objašnjavajući ovu zbrku. Ona koja ima najviše moguće mišljenje o sebi i svojoj emisiji sumnja u sebe i svoju ekskluzivnost?
Da bi ustanovila o čemu se radi, obratila se svojim izvorima iz obaveštajnih službi, rekla je. Sad zamislite nekog uglednog američkog novinara, na primer Džona Milera sa Ej-Bi-Si njuza, koji dobija ponudu za intervju od Osame bin Ladena i obraća se Ciji? Te stvari se, ipak, rade malo drugačije.
Uostalom, ako su Miler, Robert Fisk iz britanskog "Independenta" (intervjuisao ga je čak tri puta) ili pakistanski novinar Hamid Mir (takođe tri intervjua) imali hrabrosti da se upute kroz avganistanske klance i točila da se sretnu s najvećim svetskim teroristom, zašto Stankovićeva ne bi imala hrabrosti da ode do Kučeva?
Karadžićeva ponuda bila je lažna ali Stankovićeva nije izbegla brukanje u medijskoj zajednici zbog ovog "tužakanja".
Nešto više od 20 godina kasnije imamo sličnu situaciju u kojoj "profesionalni" novinari odbijaju ekskluzivnost sličnih razmera upravo pozivajući se na svoj "profesionalizam", kao i mogućnost da imaju medijski "hit" jer – neće se njima drugi samopozivati u emisiju, pa makar to bili i jedan predsednik i jedan evroposlanik. Inače, evroposlanici im ne izbijaju iz programa, a predsednike nešto baš i nemaju.
Priča je sledeća: Generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci, u maniru hrabrog krojača koji je jednim udarcem eliminisao sedam autokrata, poziva preko društvenih mreža predsednika Srbije Aleksandra Vučića na televizijski duel ("Dosta je monologa, gospodine Vučiću, dođite na N1 i suočite se sa pravom debatom".) tačno u poslepodne (u 12.10) kod N1 korala; Vučić na ovo prvo odgovara da je on "više puta jasno istakao da je spreman za otvoren dijalog sa onima koji imaju drugačije mišljenje, i to baš na N1 televiziji", ali da "do sada nije dobio poziv za takvu emisiju na N1"; Zatim Vučić diže ulog i izjavljuje da "s oduševljenjem" prihvata poziv na debatu "baš na N1" i da očekuje da će ih ova televizija pozvati; Na koncu, N1 odbija ovu "medijsku bombu" saopštavajući da oni "kao nezavisna i profesionalna informativna redakcija, sami biraju goste i teme, zbog čega je neprihvatljivo samopozivanje i međusobno pozivanje dvojice funkcionera u program te televizije".
Zamislite, javi im se zlikovac poput rahmetli Osame bin Ladena (Aleksandar Vučić je, naravno, gori od njega), ponudi im intervju i oni ga odbiju, jer ne može on sam da se poziva i da im skrnavi "nezavisnost", "profesionalnost" i "objektivnost".
Povezane vesti
Je l' možete vi da zamislite gore, što bi rekla Olja Bećković na sestrinskoj Novoj S (o ovome detaljnije malo kasnije)? Ja, zaista, ne mogu. Čak ni kada uzmem u obzir kroz kakvog su toplog zeca ranije prolazile opozicione novinarske zvezde poput Milana Miće Ćulibrka, tada glavnog i odgovornog urednika NIN-a (Vesna Mališić je još bila politički komesar u senci), kada je uradio intervju s Vučićem, ili Brankice Stanković na koju se obrušila čitava opoziciona javnost i pre nego što je intervju urađen i pre nego što je mogla da vidi kako ju je Vučić ugazio (nije stigla da se raspita kod obaveštajne zajednice ni koju je školu završila).
Ovaj topli zec ne bi nikako smeo da bude opravdanje za izbegavanje prvorazrednog medijsko-političkog događaja, što bi debata Vučića i Gocija nesumnjivo bila. Realno, išlo bi se kod komšija da se gleda N1, ko ga nema. Ali "principi" su "principi" čak i kada su pod navodnicima.
Ovakav novinarski fijasko neki bi mogli da opravdaju novom, izdajničkom strukturom na medijima Junajted grupe koju predvodi ozloglašeni ubica medijskih sloboda i načela Brent Sadler, kojeg je srpska vlast dovela u ovu privatnu firmu baš da bi je diskreditovao i uklonio kao pretnju prorežimskom medijskom jednoumlju.
Ali tu imamo problem – za odbijanje debate su čak i osvedočeni borci za medijske slobode, profesionalizam, objektivnost, nezavisnost i ostalo, stari kadrovi Junajted medije poput direktora vesti na Novoj S Slobodana Georgieva (Naravno DA NIKO ne može da se samopoziva u program koji uređuju profesionalni novinari. Bravo i očekivano za N1 Srbija) ili urednika na N1 Dušana Mlađenovića (Niko ne može da se samopozove na N1. Ni evroposlanik, ni predsednik. Niko ne može po želji da zakazuje sebi debate na N1. Ako tako rade druge televizije, N1 ne radi). Učesnice N1 letnjih škola da i ne pitamo.
Tu imamo dve mogućnosti - ili su gromade poput Georgieva i Mlađenovića poklekle pred Sadlerom pa sada njegovu uređivačku politiku prihvataju kao svoju i za nju se bore kao što su se do juče borili za onu Dragana Šolaka i Aleksandre Subotić, ili je ovo izvorno njihova uređivačka politika. Ne znam šta je od ova dva gore, ali imam utisak da je u pitanju ovo drugo.
Vratimo se sad na ono Bećkovićkino pitanje "je l' možete vi da zamislite gore" postavljeno jednoj gledateljki Utiska nedelje koja je pitala za garancije da pod novom "studentsko-plenumaško-zboraškom" vlašću ne bi bilo gore nego što je sada. Čini mi se da je ovim definitivno srušena premisa o tome kako "nema glupih pitanja nego samo glupih odgovora", jer ovo zaista jeste glupo pitanje koje pokazuje zaslepljenost mržnjom prema aktuelnim srpskim vlastima u punom sjaju.
Možete li da zamislite Pojas Gaze? Ukrajinu? U krajnjoj liniji, kako to iskusni Zoran Ćirjaković kaže, nepodnošljivu težinu življenja u pojedinim afričkim državama? Da ne idemo toliko daleko, nego da pogledamo u svoje dvorište - možete li da zamislite 1992, 1993, 1999, ili neku drugu godinu u Srbiji? U krajnjoj liniji, 2005, 2008, 2012, 2015? Može li gore od ovoga? Ma ne može, ne garantujem vam.
Povezane vesti
Komentari (0)