Rodić odgovorio Gavriloviću: "Odgovor nepovezanom licu"

Novinar i kolumnista Euronews Srbija Filip Rodić odgovorio je Zoranu Gavriloviću, izvršnom direktoru Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji je prethodno reagovao na njegovu kolumnu.

Rodićev odgovor prenosimo u celosti:

Moram priznati da Zoran Gavrilović ima izvanredan talenat da me zbuni. Evo, na primer, krajnje mi je zbunjujuće to što je svoj "analitički model" za "sistematsku procenu kvaliteta medijskog sadržaja i njegovog uticaja na demokratsku javnost" nazvao BEMS, što je, kako je napisao u odgovoru na moju kolumnu, skraćenica za "BIRODI Evaluator of Media Content". Za šta je, onda, slovo "S"? Za "content" bi trebalo da bude "C". Da li se sada ispostavlja da Gavrilović ne zna sva slova? Da li ga ovo kvalifikuje za naziv "sontent" po uzoru na ono "ćaci"? Da li bi od sada trebalo da ga zovemo Soran? 

Važnije pitanje, međutim, ovde jeste da li bi čoveku koji, očigledno, nije kadar ni da smisli skraćenicu kako treba, ima smisla verovati da je u stanju da napravi čitav "analitički model" za nešto što je tako ozbiljno kao što je "sistematska procena kvaliteta medijskog sadržaja i njegovog uticaja na demokratsku javnost". Da li je moguće da je takav čovek sam uspeo da obavi herkulovski posao pravljenja takvog "analitičkog modela"?  

Kaže on da je to BIRODI-jev model. BIRODI, kao ozbiljna firma, ima samo jednog zaposlenog – njega glavom i bradom – pa se onda postavlja pitanje da li je on to sam smislio, ili pomoću nekih saradnika koji su nezaposleni u BIRODI-ju jer on mora sam da se bori protiv dijabetesa. Ako je imao saradnike, zašto krije njihova imena? To je važna stvar za utvrđivanje relevantnosti dotičnog "analitičkog modela". 

Zbunjujuće je i što ceo deo Gavrilovićevog odgovora koji se odnosi na to što bi BEMS trebalo da bude, ni u jednom delu ne demantuje ono što sam ja o BEMS-u napisao u svojoj kolumni. Naprotiv, samo potvrđuje ono što sam i ja, sledeći njegov model rada, pomoću veštačke inteligencije naveo – da je reč o internom modelu, odnosno metodologiji koju koristi neka organizacija, da ne postoji univerzalno priznat indeks pod tim nazivom i da se tu radi o paušalnom modelu koji zavisi od ideološkog okvira autora te da "BEMS skor" više govori o onome ko meri, nego o onome što se meri.  

Ako je objektivan, da li je ovom svojom BEMS metodom analizirao rad, na primer, N1 ili samo Euronewsa? Koji je "skor" bio za N1? Ako je već u stanju da prebroji da je reč "blokader" u medijima pomenuta 35.000 puta, da li je prebrojavao koliko je puta upotrebljena reč "ćaci" i zašto nije? Je l’ to objektivnost i nepristrasnost?  

Da stvar bude zanimljivija, za deo njegovog odgovora koji se odnosi na famozni BEMS sam pitao ChatGPT da li je delo veštačke inteligencije ili čoveka i dobio odgovor: "Ovaj deo teksta je vrlo verovatno u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom (ili je čovek samo minimalno uredio AI nacrt). Ako bih morao da dam procenu: 80–90 odsto verovatnoće da je AI tekst".

Zanimljivo je i da je Zoran Gavrilović, odnosno veštačka inteligencija koju koristi umesto svoje, kada je o mojoj kolumni reč, sa termina "skor" prešao na termin "obračun", pa je u "obračunu" sa mojom kolumnom došao do rezultata, pardon, "skora" od 1,2. 

Na to mu mogu odgovoriti da smo FIMS (Filipov, Ivanov i Muharemov stetoskop) metodom ustanovili da je Gavrilovićev skor za nepismenost 100/100, za nestručnost 200/200, za laž 500/500 i da 1000/1000 ne zna da li se bori protiv korupcije ili dijabetesa. Sve ovo ukazuje da je njegovo delovanje visoko rizično, te da postoji velika opasnost da se olupa o zid čim nešto izusti ili napiše. I to smo uradili bez pomoći veštačke inteligencije, za ovako banalne stvari dovoljna nam je ova naša. Zašto bi metoda trojice ljudi bila manje relevantna od one s imenom jednog lica nepovezanog sa mnogo toga. Da ne nabrajam sa čime je sve Gavrilović, očito, nepovezan. 

Postavlja se pitanje i koliko je za analizu medija stručan i kadar neko ko nije u stanju da na internetu pronađe tekstove koji se odnose na njega i predmet su njegovog interesovanja. Zoran Gavrilović se, naime, svojevremeno žalio kako je RTS sproveo "(auto)cenzuru" tako što je sa svog sajta obrisao pojedine tekstove iz njegove polemike s Ivanom Radovanovićem, ali činjenica je da on samo nije bio dovoljno sposoban da ih pronađe. Za jedan od tih tekstova sam u svojoj inkriminisanoj kolumni već stavio link, a ovde i ovde su i druga dva za koja Gavrilović tvrdi da su obrisani. Jedan od primera ozbiljne nepovezanosti. 

Zbunjuje me i da neko ko druge ljude dehumanizuje oslovljavajući ih sa "ovo", što je Soran Gavrilović učinio u mom slučaju na Iksu, biva uvređen kada se postavi pitanje o njegovom zdravstvenom stanju i zbog toga preti tužbom. Štaviše, Gavrilović je na Iksu napisao kako ću "na sudu morati da dokazujem njegovu bolest". Iako se u mom tekstu, to je jasno svakom normalnom, radilo o opštepoznatoj i opšteprihvaćenoj metafori, biće mi zaista veliko zadovoljstvo da pred sudom (ne nameravam da se penjem na sud ili sudije) "dokazujem njegovu bolest", ali za to će nam biti neophodno stručno veštačenje za koje bi trebalo angažovati priznate psihijatrijske veštake, a ne neki izmišljeni "analitički model". Biće to veoma korisno, pre svega za samog Gavrilovića. Ovako, laički, imam osnovanu sumnju da se radi o kompleksu veličine i maniji gonjenja.

Toliko od mene u vezi sa ovim slučajem. Polemiku s ovim nepovezanim licem mogu da nastavim samo ako bude imalo želju da se sudimo. Ja pred sudom, a on na sudu.