"Još uvek vozim, ali ne hodam": Slaviša Savić kroz ličnu tragediju menja svest mladih vozača

Gotovo da ne prođe dan a da javnost u Srbiji ne dočeka vest o teškoj saobraćajnoj nezgodi sa tragičnim ishodima. Iza svake statistike stoje uništeni životi, a u borbi za veću bezbednost na putevima najjače oružje su upravo priče onih koji su preživeli. Jednu takvu priču deli Slaviša Savić, sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga i pokretač edukativnog programa "Još uvek vozim, ali ne hodam". On danas iz kolica prenosi svoje najteže iskustvo kako bi spasio živote mladih vozača.

Sve je počelo pre 33 godine, kada je Savić kao tinejdžer doneo odluke koje su mu trajno promenile život. Želja za dokazivanjem u društvu pretvorila se u najtežu životnu lekciju.

"Kao mlad čovek željan dokazivanja, brzine i adrenalina, uradio sam stvari koje su me dovele u situaciju da moj život više ne bude ono što sam planirao. Okupili smo se te večeri da odemo u diskoteku. U jednom momentu potrkao sam se sa drugom. Zbog prevelike brzine i neiskustva, prišao sam ivici puta. Auto je preleteo kolovoz i prevrnuo se u kanalu. Od nas petorice, trojica nas je ispala iz vozila jer nismo imali vezan pojas", objašnjava Savić.

Savić naglašava da mu je u tim prvim trenucima najvažnije bilo da sazna šta se desilo sa njegovim prijateljima.

"Bilo je povreda, ali su posle mesec-dva sanirane. Niko od mojih drugara nije imao trajne posledice moje neodgovornosti. Ja sam i danas sa njima u kontaktu. Na neki način je i pravedno što sam jedini bio odgovoran za to što se desilo i što sam izvukao najdeblji kraj".

Borba sa realnošću i ponovno pronalaženje smisla

Gubitak mogućnosti da hoda sa nepunih 18 godina doneo je periode očaja i preispitivanja. Rehabilitacija je bila dugotrajna, a suočavanje sa jednostavnim svakodnevnim preprekama izuzetno bolno.

"U prvom momentu to su bile suze, to je bilo proklinjanje dana kada sam seo u automobil. Kada iz stanja gde vam je samo nebo granica dođete u situaciju da ne možete ući u kafić zbog dva stepenika ili da ne možete sami da se obučete, čovek preispituje da li uopšte vredi i zbog čega postoji", iskren je Savić.

Ipak, uz pomoć porodice, supruge i udruživanja sa ljudima koji imaju slične probleme, Slaviša je uspeo da izgradi kvalitetan i ispunjen život.

"Prošao sam fizičku i psihičku rehabilitaciju. Danas imam porodicu, posao, radim ono što volim. Pored invalidnosti, živim ispunjen život i želim da pružim doprinos celom društvu".

Euronews Srbija

Slaviša Savić danas ponovo upravlja automobilom koji je prilagođen njegovim potrebama, a svoju energiju usmerava na tribine širom Srbije. Program "Još uvek vozim" u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i Savezom paraplegičara i kvadriplegičara Srbije ima jasnu viziju – usaditi svest o odgovornosti kod tinejdžera.

Glavne poruke koje Slaviša pokušava da prenese mladim vozačima:

Brzina nije dokaz: Mladost ne sme biti opravdanje za rizično ponašanje u saobraćaju.

Pojas je obavezan: Korišćenje pojasa direktno spasava život pri prevrtanju vozila.

Saobraćaj nije igra: Nepoštovanje propisa ostavlja trajne posledice kako na pojedinca, tako i na njegovu porodicu i okolinu.

"Ono što želim mladima da kažem jeste da su saobraćaj i saobraćajne nesreće koje se dešavaju izuzetno ozbiljna stvar. Moja priča je lični primer. Želim da im pokažem koje su to greške koje sam ja počinio doprinele trajnoj invalidnosti koju nosim već decenijama", poručuje Savić mladim vozačima.

Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu.