Bez blokade fondova EU iz Plana rasta: Zečević za Euronews Srbija objašnjava šta će sve uticati na isplatu sredstava

Nakon pojašnjenja iz Evropske komisije, fondovi EU i iz Plana rasta za Srbiju nisu blokirani. Međutim, pred Vladom naše zemlje ostaju zahtevi koji se tiču seta pravosudnih i izbornih zakona, kao i oni stari koji se tiču usklađivanja spoljne politike sa politikom Evropske unije. Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže za Euronews Srbija da je stav Evropske komsije kao kolektivnog organa da formalno sredstva nisu blokirana, ali da neće biti isplaćivana sve dok se ne implementiraju preporuke Venecijanske komisije.

On objašnjava da bi Evropska komisija donosi odluku o puštanju sredstava u zavisnosti od napretka na evropskom putu, navodeći da se ona obično donosi negde na polovini godine.

"Mi smo još uvek u nekom međuprostoru. Zvanično, mi nismo izgubili sredstva, zvanično ne znači da ih nikada nećemo dobiti. Rok je ova godina — ako ove godine ne povučemo sredstva ona idu drugim državama sa Zapadnog Balkana. Očigledno je da postoji jedan ambijent u Evropskoj komisiji koji govori o tome da je došlo do nazadovanja kad je reč o pravosuđu, a to je jedan od suštinskih elemenata ulaska u  EU, po njihovom gledištu i da je neophodno da se usvoje stavovi Venecijanske komisije. Pri tome, nisma siguran da je to dovoljno", rekao je on.

Zečević navodi da u EU imaju čitav niz tačaka koje traže od Vlade Srbije, a da su tu, između ostalog, preporuke ODIHR-a.

"Vlada (Srbije) ide u susret, pa kaže - usvojićemo izmene zakona o izborima u skladu sa preporukama ODIHR-a. Postoje tu još neke druge stvari - funkcionisanje demokratije, da li će ti izbori koji se najavljuju ove godine biti slobodni, da li će svi učestvovati, kako će da se odvija izborni proces. Sve će to imati uticaja na isplatu tih sredstava", pojašnjava Zečević.

Izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja je najavila da sredstva neće biti isplaćena dok se ne usvoje preporuke Venecijanske komisije u vezi sa zakonima o pravosuđu za Zečevića su i neka vrsta pritiska na Vladu. 

Euronews Srbija

"Oni neće da prekidaju sa Vladom Srbije u potpunosti jer Srbija je, kao što je Marta Kos i rekla,  važna zemlja, najveća u tom paketu Zapadnog Balkana, ali nezadovoljni su određenim stvarima ovde i traže da se te stvari vrate unazad, odnosno da se primene preporuke Venecijanske komisije, što u perspektivi može da predstavlja problem za tu arhitekturu vlasti u Srbiji. To nije samo pravno nego i političko", smatra Zečević.

Kakva je evropska budućnost Srbije?

Osim preporuka Venecijanska komisija o pravosudnim zakonima i ODIHR-a u vezi sa izborima, odavno je na stolu i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU, odnosno pitanje uvođenja sankcija Rusiji. 

"To je uvek prisutno kada je reč o našem putu ka članstvu. Međutim, to nezadovoljstvo je kulminiralo u Evropi, u Briselu, u Evropskoj komisiji sa donošenjem Mrdićevih zakona. To je kap koja je prelila čašu, a onda slede druge zamerke - kakva je situacija u medijima, preporuke ODIHR.-a u vezi sa izborima, izbor članova i predsednika REM", rekao je Zečević.

On dodaje da su to neki stari zahtevi koji su još uvek tu na stolu, uključujući usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Vlada Srbije želi da amortizuje priču usvajajući preporuke Venecijanske komisije, navodno menjajući zakone u skladu sa zahtevima ODIHR-a. Šta je sad tu pitanje? To smo već videli u nekim ranijim periodima, pa opet nije došlo do tog usaglašavanja između EK i Vlade Srbije kada je reč o stanju u Srbiji", rekao je on.

Zečević je rekao da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3, ali da je tu reč o političkoj blokadi zbog stanja u zemlji.

On je naveo da su evrointegracije Srbije blokirane početkom 2022. godine, između ostalog, i zbog rata u Ukrajini.

Posle toga Evropska komisija i Evropski parlament stiču utisak da Srbija ide u nekom autoritarnom pravcu, a da oni takvu državu neće da podržavaju na putu ka članstvu.

"To je jedna senka koja sada stoji nad nama", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

On smatra da Srbija bez ulaska u EU ne može dinamično da se razvija i ne može da stvori ambijent poverenja u srpsku privredu. 

"Treći segment su građani koji će biti pogođeni svim tim u svakodnevnom životu. Vidim jednu senku i opasnost koja se nadvlada nad Srbijom, koja je posledica mnogih stvari", naveo je Zečević.