Kolumna "So na ranu": Ni šest, ni sedam
Komentari
02/12/2025
-14:01
Ne, nisu naši. Njihovi su. Srećom. Nesreća je što su svi pomislili da su naši.
Elem, i u Bugarskoj od pre nekoliko dana hiljade ljudi u nekoliko gradova protestuje zbog predstojećeg uvođenja evra i straha od inflacije. Demonstracije su nasilne, protestanti gađaju policiju kamenicama, lome, pale, prevrću kontejnere, ma sve, što bi se reklo, "kako Bog zapoveda“ kad su demonstracije.
I u Bugarskoj, baš kao i kod nas, a nešto ranije u Gruziji, a pre toga u Ukrajini, hiljade ljudi na demonstracijama Generacije Z, kako ih zovu mediji, kao u transu skakuće i uzvikuje – ne, "Ko ne skače taj je ćaci“, kao kod nas – nego: "Ko ne skače taj je debeo!“.
Što debeo, pitate se sad vi.
Pa, debeo je neki tamošnji oligarh Deljan Peevski, koji navodno kontroliše vladu, a nalazi se pod američkim sankcijama zbog korupcije i izgleda kao veliki debeli plišani meda koga demonstranti, sa maskama na licu, nose na čelu kolone.
Jeste, nema ništa spontano ni slučajno u svom tom skakutanju i uzvikivanju besmislenih parola, ali, verovali ili ne, nije to ono što treba da vas brine. Ono što treba da vas zabrine je što se uporedo sa ovim našim revolucijama, tu pored nas uveliko odvija jedna mnogo opasnija revolucija koja nam se, kao što to obično biva, sada čini, bezazlena jer je tek uočavamo, iako upravo ona ovu našu "šarenu revoluciju“, što bi rekli Makedonci, čini potpuno bezazlenom.
Dakle, jeste li čuli za "šest-sedam“?
Povezane vesti
"Šest-sedam“, izgovoreno na engleskom "six-seven“ trenutno odjekuje u učionicama i hodnicima u školama širom sveta, i već neko vreme je omiljena uzrečica ili fraza onih koje mediji imenuju kao generacija Alfa, što mu dođu svi oni koji su rođeni poslednjih 20 godina. "Naša deca“.
Ako ste se sada pitali šta to znači, to je pouzdan znak da pripadate generacijama pre generacije Z, a "Z" su vam ovi što skaču i uzvikuju besmislene parole, a koji su rođeni u periodu od 1990. do 2010. godine.
Dakle, šta "six-seven" znači? Ne znači ama baš ništa. Koliko sam uspela da shvatim to im je neki mim, što je, kako piše na internetu "viralni sadržaj koji se širi među korisnicima“. Reč sadržaj u ovom slučaju shvatite što možete opuštenije. Hoću da kažem ne opterećujte se smislom.
Nešto kao kad slušate onog genija sa istraživačkom agencijom registrovanom u taštinom stanu zajedno sa firmom za ketering, koji je sve dok i N1 nije priznao pobedu naprednjaka na izborima u Negotinu, Mionici i Sečnju, tvrdio da vlast doživljava debakl. A kad se ispostavilo da su naprednjaci pobedili u sve tri opštine, stručnjak je objasnio da debakl vlasti ne znači i pobedu opozicije, nego to da je ovaj put vlast u samo jednoj od tri opštine u kojima je pobedila osvojila dvestotinak glasova više nego na prošlim izborima. Debakl. Dakle, tako nešto. Nema smisla, ali se širi internetom.
Da se vratimo, sad, našem fenomenu "šest-sedam“. Stvari funkcionišu ovako: kada god bi nastavnik rekao, na primer, da se okrene stranica 67 u knjizi, đaci bi skočili i počeli glasno i ritmično ponavljaju kao u rep pesmi: "Siks seven, siks seven“. Kada god se pomene neka kombinacija ova dva broja, deca kao po komandi uzvikuju "siks, seven“, a nekada to čine i bez ikakvog povoda. Nastavnici širom sveta govore o ovoj pojavi kao o pandemiji, kao o virusu koji je potpuno obuzeo čitave generacije. Niko ne zna šta to znači, a prošlo je neko vreme dok su se oni koji traže smisao u stvarima, osmelili da priznaju da ne znači apsolutno ništa.
Liči na nešto? Ili ste već zaboravili? Sećate li se još se onog besmislenog pešačenja "naše dece“ koje je pratilo još luđe oduševljenje njihovih roditelja, vidanje žuljevitih rana ovih „herojskih podviga“, deljenja medalja, plakanja i patetisanja? Da su nam ranije deca rekla za ovaj "siks seven“, možda bismo imali i ime za tu masovno prihvaćenu besmislicu – Siks-seven marševi, na primer.
Pa, šta je to što nagoni te mlade ljude, a i one starije, da rade besmislene stvari?
Povezane vesti
Mi stariji bi kao iz topa odgovorili – ljubav.
Stručnjaci kažu potreba za pripadanjem.
Dakle, jasno je da govorimo o istoj stvari.
"Siks-seven“ je taj tajni ritual, šifra, kod, lozinka, zovite kako hoćete, ona stvar koja one koji je znaju čini pripadnicima neke grupe, a oni izvan te grupe koji ne znaju i ne shvataju šifru, čine da članovi te grupe osećaju povezanost. Da imaju osećaj zajedništva. Da pripadaju nekome. Za nas je to bila porodica, država, za neke je to bila i danas je partija, za neke crkva, za neke vojska, za neke čak i sekta, a za neke, eto "šest-sedam“.
Sećate se onih slavskih gozbi na ulicama prilikom dočeka učesnika tih besmislenih šetnji? Sećate li se oduševljenja dece zajedničkim obrocima, zajedničkim spavanjem na podu, zajedničkim putovanjem, zajedništvom?
Podsetilo me je to na oduševljenje dece iz moje porodice susretom sa braćom i sestrama na svadbi na koju smo ih jedva naterali da pođu sa nama. Dosadno porodično okupljanje, kako su mladi očekivali, pretvorilo se u dirljivi susret braće i sestara koji se se do juče mimoilazili na ulici jer se nisu znali. Povezali su se. U porodicu.
Ovu ljudsku potrebu za pripadanjem koriste posebno korporativni sistemi u čijoj osnovi je razmena korporativne sigurnosti i pripadanja za bespogovornu poslušnost i lojalnost zaposlenog. Slično je, naravno, i sa političkim partijama.
A šta je čovek spreman da uradi da bi se osećao da pripada negde i nečemu najbolje govori upravo ona užasna kafanska tuča u Mionici, gde su se, kako nam je to objasnio novinar opozicionog "Danasa“, zbog čarke oko politike pobile dve grupe ljudi i u potpunom haosu demolirali kafanu, u scenama za koje normalan čovek misli da se mogu videti samo na filmu. Ta kafana je inače poznata upravo po scenama iz filma koji se bavio istim ovim srpskim političkim podelama, samo njenim počecima od pre osam decenija.
Baš zbog toga što ova kafanska tuča nije počela prošlog vikenda ili prošle godine, moraćemo, ako mislimo da opstanemo, da budemo blaži prema generacijama koje se u globalnom izostanku smisla okreću besmislu sa nadom da tamo mogu pronaći nešto čemu će pripadati. Zato ne smemo biti strogi oprema njima. Jer, današnjica im daje malo prostora da uzmu šareno platno i naprave od njega nacionalnu zastavu ili da nacrtaju sliku koja će nam stajati iznad glava i zvati se grb. Nisu oni tuđi, naši su. I baš kao pre osam decenija neko hoće da nam ih ukrade.
Komentari (0)