Trampova "energetska nezavisnost" postala noćna mora čitavog sveta: Gde je nestalo obećanje o jeftinoj energiji?

Kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću 2025. godine, "energetska dominacija" postala je kamen temeljac njegove politike. Međutim, nepopularni rat sa Iranom i visoki troškovi goriva pretvorili su energetiku u ogromnu slabost uoči izbora na polovini mandata.

Ironično, upravo je uloga SAD kao najvećeg svetskog proizvođača nafte i prirodnog gasa omogućila Trampu da teži ciljevima spoljne politike koji su se pokazali izuzetno skupim. Ono što je počelo kao težnja za energetskom nezavisnošću, preraslo je u doktrinu "energetske dominacije", koja sada sve više liči na opasnu oholost, piše grčki Kathimerini.

Uspon američke naftne i gasne imperije

Eksploatacija uljnih škriljaca pretvorila je SAD u najvećeg globalnog proizvođača prirodnog gasa i nafte, dajući Vašingtonu neviđen uticaj u svetu. Američka proizvodnja sirove nafte skočila je sa oko 5,5 miliona barela dnevno u 2010. godini na skoro 14 miliona barela dnevno danas, čineći oko petine svetskih zaliha. Pored toga, Amerika kontroliše više od četvrtine globalnog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).

Nijedna država u istoriji nije imala tako dominantnu poziciju u svetskom energetskom sistemu. Tramp je ovu prednost pretvorio u zvaničnu vladinu doktrinu - proglašavajući vanredno stanje u energetici, ograničavajući razvoj obnovljivih izvora energije i koristeći izvoz kao moćno sredstvo pritiska.

Vrhunac ovakve politike usledio je početkom godine uspostavljanjem kontrole nad naftnim rezervama Venecuele.

Rat sa Iranom i nepredviđeni preokret na tržištu

AP Photo/Vahid Salemi

Trampova odluka da se krajem februara upusti u rat sa Iranom potpuno je poremetila dotadašnju ravnotežu. Iako je administracija verovala da će SAD biti zaštićene od globalnog skoka cena, zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je ogroman šok na energetskom tržištu. Cena nafte tipa Brent lansirana je na 118 dolara u martu, i od tada se uporno drži na nivou od oko 110 dolara po barelu.

Posledice su ubrzo stigle do američkih građana. Cene benzina na pumpama u SAD premašile su 4,60 dolara po galonu u maju, što je najviši nivo od 2022. godine, dok je dizel u septembru dostigao apsolutni rekord od 6,50 dolara po galonu, usled smanjenih globalnih kapaciteta za preradu.

U očajničkom pokušaju da obuzda cene, vlada je čak morala da pribegne dogovoru o nabavci dizela iz Rusije.

Visoka cena loše procene

Tanjug AP/Mark Schiefelbein

Tramp je najverovatnije bio ohrabren da započne sukob sa Iranom - potez koji su svi njegovi prethodnici pažljivo izbegavali, upravo iz uverenja da američka energetska nezavisnost čini bliskoistočnu vojnu avanturu manje rizičnom.

Ipak, ovaj sukob je duboko, a možda i trajno, potkopao Trampovo glavno obećanje: da će američka energetska dominacija garantovati niske cene i ekonomsku sigurnost kod kuće. Još jednom se pokazalo da arogancija i preterano samopouzdanje u geopolitici mogu biti izuzetno opasni.

Bonus video: