Šta donose izbori u Izraelu? Netanjahuov blok u prednosti, ali Ajzenkotova koalicija bliža formiranju vlade
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U utorak 27. oktobra održani su parlamentarni izbori u Izraelu, koji su se odvijali usled specifičnih međunarodnih i unutrašnjih okolnosti. Glavna bitka vodila se između koalicije vladajućih desno orijentisanih stranaka na čelu sa partijom Likud, aktuelnog premijera Bendžamina Netanjahua, i opozicione koalicije predvođene generalom Gadijem Ajzenkotom, bivšim načelnikom generalštaba IDF-a i vođom stranke Jašar.
Ono što je obeležilo čitavu kampanju jeste pitanje odgovornosti za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Gadi Ajzenkot je zahtevao osnivanje nezavisne državne komisije vezane za ovaj događaj, umesto vladinog tela koje je nameravao da postavi Netanjahu. Od porodica žrtava napada Hamsa osnovan je "Oktobarski savet" čije su pristalice zajedno sa članovima stranke Jašar na čelu sa Ajzenkotom održale veliki skup 24. oktobra protiv sadašnje vlade. Bio je to protest na kome je u Tel Avivu učestvovalo više od 100.000 ljudi sa glavnim parolama da je izvesna smena vlasti, te da se oni ne slažu sa delovanjem krajnje desničarske vlade.
Istrživanja javnog mnjenja u toku godine
Velika zainteresovanost brojnih agencija za istraživanje javnog mnjenja i izraelske štampe vladala je oko popularnosti političkih partija. Na početku rata sa Iranom, Jerusalem post je objavio anketu koja pokazuje da popularnost Benjamina Netanjahua i njegovog kabineta ne beleži rast, ali je još uvek najjača u zemlji. Istraživanja sprovedena sredinom godine donela su promenu obzirom da je sve veći deo populacije video kao budućeg premijera Gadija Ajzenkota, umesto dotadašnjeg lidera opozicije Naftalija Beneta, bivšeg šefa izraelske vlade, koji na izborima izlazi u "Koaliciji Zajedno“ sa Jairom Lapidom (stranka "Ješ Atid-Ima Budućnosti").
Tanjug AP/Jewel Samad/Pool Photo via A
Ogroman potres javnog mnjenja izazvala je vest lista "Haretc“ od 8. septembra, koja je prenela interesantnu vest da je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, Muhamed bin Zajed, je upozorio Netanjahua predstojeći napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine, ali je on navodno ignorisao te vesti. Bura u javnosti nastala nakon plasiranja ovih informacija uticala je da istraživanje lista "Mariv“ objavi da opozicija ima većinu u Knesetu, odnosno da bi osvojila 61 poslaničko mesto ako bi se tada sproveli izbori. Kasnije ankete u toku septembra i oktobra meseca smanjile su razliku između opozicije koja se kretala od 55 do 58 mandata, i vladajuće garniture čija se popularnost merila od 50 do 53 mandata.
Pokušaj Netanjahua da napadne Iran i sukob sa bezbednosnim elementom
Nedelju koja je prethodila izborima obeležilo je pisanje štampe da premijer Netanjahu insistira da se sprovedu novi napadi na Iran. Prvi je tu preneo Kanal 13, objašnjavajući da je to dovelo Netanjahua u sukob sa načelnikom generalštaba IDF-a, Ejalom Zamirom. Navodno se spor preneo na Mosad, gde je šef ove agencije Roman Gofman podržao udare na Iran, dok se ostatak agencije protivio. Iako je vest o sukobu demantovana iz kabineta izraelskog premijera, ne sme se zanemariti namera aktuelnog predsednika izraelske vlade da započne novu seriju eskalacije sa Iranom. Pojedini listovi na zapadu preneli su takve informacije naglašavajući da se od plana Netanjahua odustalo tek kad se Tramp usprotivio predlogu.
Svetskoj javnosti odavno je poznat spor Netanjahua sa bezbednosnim aparatom koji traje duže vreme. Tri dana pre izbora IDF je zbog postojanja militantnih grupa okupirao grad Hebron na Zapadnoj obali, opkolivši ga gvozdenim kapijama (blokiran), uz zauzimanje svih zgrada civilnih institucija i Ibrahimi džamije. Natpisi u štampi govorili su da Zamir nije odobrio ove akcije te da se može očekivati njegova smena ako Netanjahu formira novu vladu. Pojedini analitičari su tada procenjivali da akcija može uticati na pad podrške vladajuće koalicije zbog toga što su procurele vesti da se aktuelni premijer trudio da spreči IDF da proglasi kraj operacije, iako je ona bila okončana.
Kako je protekao izborni dan?
Ono što je takođe obeležilo izborni dan jeste rekordno velika izlaznost stanovništva koja je dostigla 77,7%, što je povećanje od 7,1 % u odnosu na prethodni izborni ciklus 2022. godine. Tome su znatno doprinele izjave pojedinih političkih lidera, pre svega Ajzenkota, koji se trudio da nametne stav kako je reč o sudbonosnim izborima za budućnost zemlje, najvažnijim od nastanka Izraela 1948. godine.
Tanjug AP/Oded Balilty, File
Izborni rezultati
Prvi preliminarni rezultati govorili su da Netanjahuov blok osvaja 50 mesta naspram 52 mandata koji pripadaju Azenkotovom taboru stranaka. Međutim, nakon 50 % obrađenih glasova izvesno je da je Likud još uvek najveća partija u Izraelu obzirom da je osvojila oko 27 mandata. Zajedno sa glavnim koalicionim partnerima oni drže oko 55 mesta u Knesetu (Šaz: 7-8; Otzma Jehudit: oko 6; Verski cionizam: oko 6; Ujedinjena Tora Judaizam: oko 6), što je nedovoljno za formiranje vlade.
Sa druge strane, Ajzenkotova stranka Jašar je dobila oko 21 poslanika, ali je ukupna snaga koalicije pala sa početnih 52-53 mandata, na oko 49-50 mesta (Zajedno: oko 12; Izrael Bejteneu: oko 7; Demokrate: oko 9). Kada se tome pridoda oko 10 mesta arapske Zajedničke liste i oko 7-8 poslanika koje je osvojila arapska partija Raam, dobija se potpuna slika izraelskog Kneseta od 120 poslanika. Poznavaoce prilika iznenađuje rekordno visok rezultat arapskih partija, pošto su im sve predizborne ankete davale znatno manje.
Raspored mandata koji je u početnoj fazi dao prednost opoziciji doveo je do slavlja u prostorijama stranke Jašar u Tel Avivu. Ajzenkot je obećao preko društvene mreže X da će smeniti sadašnju vladu, ukazujući da "ako su ovo konačni rezultati, ovo je pobeda odgovorne cionističke većine“. Pozvao je Netanjahua da se povuče, obećavajući da će kreirati vladu "posvećenu univerzalnoj vojnoj obavezi", kritikujući korišćenje IDF-a u političke svrhe (plan o napadu na Iran i okupacija Hebrona).
Ključ vlade kod arapskih partija
Treba imati u vidu da je lider partije Raam, Mansur Abas, krajem avgusta odbio da se udruži sa arapskim strankama u Zajedničkoj koaliciji. On očigledno tada tražio prostor da dobije više, obzirom da je slično postupio 2021. godine kada je podržao tadašnju vladajuću koaliciju Benet-Lapid, a zauzvrat dobio garanciju građanskih prava za Arape. No međutim, Abasova sadašnja podrška neće moći da obezbedi većinu od 61 poslanika, jer velika Ajzenkotova koalicija ima oko 50 mesta plus oko 7-8 mesta partije Raam. Ako želi da formira vladu Ajzenkot će morati da postigne dogovor i sa predstavnicima arapske Zajedničke koalicije koja je osvojila 10 poslaničkih mesta.
Ajzenkot novi premijer ako postigne dogovor i ubedi koalicione partnere
Abas je izjavio da su mu se posle objavljivanja rezultata obratili ljudi iz oba tabora. No ipak, on je predočio da postoji spremnost da se podrži Ajzenkotova vlada samo ako je takva koalicija održiva. Ovakva uzdržanost dolazi zato što pojedine članice opozicionog bloka isključuju mogućnost formiranja kabineta sa arapskim strankama (Zajedno i Izrael Bejteneu). To će ostaviti prostora za trgovinu taboru oko Netanjahua, koji će verovatno pokušati da oformi većinu, iako je dao izjavu kako je vlada sa arapskim partijama „sramota i sramota“, te da je koalicija sa njima zabranjena. U slučaju neuspeha Ajzenkota da promeni mišljenje svojih partnera i ostanka na snazi obećanja Netanjahua u vezi saradnje sa arapskim strankama, Izrael će u takvom scenariju izaći na nove izbore.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)