Američka vojska optužena da koristi poplave kao oružje u Somaliji: Žene i deca zarobljeni na putu El Ninja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izvori koji prate situaciju na jugu Somalije optužuju američku vojsku da bi vojnom kampanjom protiv islamističke grupe Al Šabab mogla da potiskuje civile ka područjima ugroženim poplavama. Stanovnici grada Džilib tvrde da zbog vazdušnih udara napuštaju domove i približavaju se reci Džuba, čije izlivanje predstavlja dodatnu opasnost. Istraživač Džetro Norman upozorava na mogućnost zloupotrebe podataka o poplavnim područjima, dok američka komanda odbacuje tvrdnje da koristi vremenske prilike kao oružje.
Prema svedočenjima koja je prikupio "The Guardian", stanovnici Džilibа i okolnih sela suočavaju se sa ponovljenim vazdušnim udarima, nestašicom hrane i pretnjom od poplava uoči kišne sezone. Džilib se nalazi na teritoriji pod kontrolom Al Šababa, oružane grupe koja se godinama bori protiv somalijskih vlasti i njihovih međunarodnih partnera.
U središtu optužbi je tvrdnja da se vojna kampanja odvija u trenutku kada stanovništvo Somalije zbog očekivanih obilnih padavina ima sve manje mogućnosti da pronađe bezbedno utočište. Izvor koji prati poplavno područje reke Džuba rekao je da vazdušni udari primoravaju ljude da se kreću ka niskim predelima uz reku, izloženim izlivanju vode.
"Vazdušni udari primoravaju ljude da se približe reci. Reč je o izuzetno agresivnoj ofanzivi koja koristi El Ninjo kao oružje rata kako bi stanovništvo potisnula u područja ugrožena poplavama", rekao je izvor.
Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene kao dokaz da američka vojska namerno koristi poplave za ugrožavanje civila. Američka komanda za Afriku (AFRICOM) odbacila je takve optužbe, navodeći da su njene operacije usmerene na vojne ciljeve i da se preduzimaju mere za zaštitu civilnog stanovništva.
Svedočenja stanovnika o vazdušnim udarima
Stanovnici Džilibа navode da su napadi postali deo svakodnevice i da je sve teže pronaći bezbedno mesto za boravak. Kaini Ali, majka šestoro dece, rekla je da se njena kuća nalazi svega pet metara od reke Džuba i da je već bila ugrožena nadolazećom vodom.
"Dronovi dolaze stalno. Neprestano ih čujemo. Ubijaju životinje i civile. Grad je veliki, ali razaranja su svuda", rekla je Ali.
Unsplash/Kaleb Kendall
Ašo Omar iz sela Malenda, u blizini Džilibа, opisala je sličnu situaciju. Prema njenim rečima, vazdušni udari otežavaju kretanje stanovništva i primoravaju ljude da se približe obalama reke.
"Napadi su svuda i teško je kretati se. Mnogo ljudi je poginulo", rekla je Omar.
Drugi stanovnici govorili su o uništenim kućama i telima poginulih na ulicama. Farhan Ahmed, koji je napustio Džilib prethodnog meseca, rekao je da su se vazdušni udari dešavali svakodnevno. Fadumo Abdi tvrdi da su u napadima uglavnom stradali civili.
Zbog ograničenog pristupa području, nije moguće nezavisno proveriti sve navode o broju napada i civilnim žrtvama.
Prema podacima koje prenosi "The Guardian", američki javni izveštaji evidentirali su jedan vazdušni udar u Džilibiju tokom avgusta i šest tokom septembra, dok su stanovnici opisivali mnogo učestalije napade. Američka komanda navela je da ne objavljuje pojedine operativne detalje iz bezbednosnih razloga, ali je odbacila tvrdnje da vodi neprijavljenu evidenciju udara.
List prenosi i da je Međunarodni komitet Crvenog krsta u Kismaju ove godine zbrinuo 205 pacijenata sa povredama povezanim sa oružjem, što je 43 odsto više nego prethodne godine. Taj podatak ukazuje na povećano opterećenje zdravstvenih službi, ali ne utvrđuje odgovornost za povrede.
Zašto je El Ninjo važan za optužbe
El Ninjo je klimatski fenomen koji utiče na temperaturu površinskih voda u Tihom okeanu i može da promeni obrasce padavina širom sveta. U istočnoj Africi njegov uticaj, u kombinaciji sa drugim klimatskim faktorima, može da poveća rizik od obilnih kiša i poplava.
Pixabay
Upravo očekivane poplave predstavljaju osnovu za zabrinutost da bi stanovništvo koje beži od sukoba moglo da se nađe u posebno opasnom položaju.
Džilib se nalazi u niskom području sliva reke Džuba, gde obilne padavine mogu da izazovu izlivanje vode i poplave poljoprivrednih površina i naselja. Ako stanovnici zbog sukoba izgube mogućnost da se kreću ka bezbednijim područjima, posledice bi mogle da budu ozbiljnije.
Džetro Norman, viši istraživač Danskog instituta za međunarodne studije, rekao je da bi korišćenje podataka o poplavnim područjima za nanošenje štete stanovništvu predstavljalo suprotnost njihovoj humanitarnoj svrsi.
Njegova ocena odnosi se na rizik da se informacije koje se koriste za procenu opasnosti i zaštitu civila upotrebe u kontekstu koji povećava njihovu izloženost opasnosti. Međutim, ni ta ocena sama po sebi ne potvrđuje da je takva strategija zaista primenjena u Somaliji.
Američka komanda za Afriku odbacila je mogućnost da se poplave koriste kao sredstvo ratovanja.
"AFRICOM ne cilja civile, ne sprovodi operacije sa ciljem raseljavanja civilnog stanovništva i ne koristi vremenske prilike ili poplave kao metod ratovanja", naveo je portparol komande.
Dodao je da se napadi usmeravaju na legitimne vojne ciljeve i da se preduzimaju mere za smanjenje štete po civile.
Upozorenja na poplave i posledice po stanovništvo
Rizik od poplava nije ograničen na Džilib. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je 1. septembra 2026. da prognozirane padavine tokom kišne sezone povećavaju opasnost od ozbiljnih poplava u Somaliji.
Posebno su ugroženi slivovi reka Džuba i Šabel, gde obilne padavine mogu da unište useve, oštete kuće i prekinu putne pravce. U područjima pogođenim sukobima takve posledice dodatno otežavaju evakuaciju i dostavljanje humanitarne pomoći.
Tokom velikih poplava 2023. godine, više od 1,2 miliona ljudi u Somaliji bilo je raseljeno. Poplave su potopile velike površine poljoprivrednog zemljišta, a mnoga domaćinstva ostala su bez useva i stoke.
Tanjug/AP/Farah Abdi Warsameh
Stanovnici sela u okolini Džilibа već prijavljuju štetu. Halimo Abdikadir iz sela Kamsuma rekla je da je voda tokom prethodnih poplava uništila njen dom i ostavila blato nakon povlačenja. Arbeij Famu iz sela Ahmed Jare navela je da su njeni usevi kukuruza i sirka već pod vodom.
"U Džilibiju su poplave već velike", rekla je sedamdesetogodišnja Famu.
FAO upozorava da je priprema za poplave od ključnog značaja, posebno u područjima u kojima su stanovništvo i poljoprivreda već pogođeni sukobima i prethodnim klimatskim nepogodama.
Više od pet miliona ljudi suočeno sa krizom nedostatka hrane
Opasnost od poplava dolazi u trenutku kada se Somalija već suočava sa ozbiljnom prehrambenom krizom. Sukobi, visoke cene hrane, posledice suša i smanjenje humanitarne pomoći ograničavaju pristup osnovnim namirnicama i zdravstvenoj zaštiti.
Prema analizi međunarodnog sistema za praćenje prehrambene bezbednosti IPC, objavljenoj 23. septembra 2026, oko 5,1 milion ljudi u Somaliji suočavao se sa akutnom nesigurnošću u snabdevanju hranom tokom perioda od jula do septembra. Od tog broja, približno 1,4 miliona ljudi bilo je u kategoriji hitne prehrambene situacije.
Za period od oktobra do decembra IPC predviđa da bi broj ljudi suočenih sa krizom ili još težim uslovima mogao da poraste na 5,4 miliona. Među faktorima rizika navode se očekivane poplave, posledice sukoba i visoke cene hrane.
Prema istoj analizi, oko 1,92 miliona dece uzrasta od šest meseci do pet godina moglo bi da bude pogođeno akutnom neuhranjenošću u periodu od jula 2026. do juna 2027. godine.
Ove procene odnose se na Somaliju u celini i ne predstavljaju zasebnu procenu za Džilib i okolna naselja.
Nedostatak čamaca otežava evakuaciju
Lokalni zvaničnici upozoravaju da stanovništvo nije dovoljno pripremljeno za moguće velike poplave. Ali Adan Ali, komesar za raseljena lica u saveznoj državi Džubaland, rekao je da nedostatak čamaca predstavlja jedan od najvećih problema.
Tanjug/AP/Farah Abdi Warsameh
Bez njih bi hiljade ljudi na istočnoj strani reke Džuba mogle da ostanu odsečene od pomoći, bez mogućnosti da stignu do Kismaja, grada na ušću reke. Prema njegovim rečima, tokom poplava 2023. godine oko 19.000 ljudi bilo je nedelju dana zarobljeno bez hrane.
"Ponestaje nam vremena", upozorio je Ali.
Stanovnici okolnih sela navode da su zaštitni nasipi nedovoljni, dok pripreme za moguće izlivanje reke još nisu završene. Za domaćinstva koja zavise od poljoprivrede i stočarstva, gubitak useva i životinja značio bi i dodatno smanjenje dostupnosti hrane.
Deca stižu u bolnice u teškom stanju
Ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti dodatno ugrožava stanovništvo na jugu zemlje. Prema svedočenjima deca iz područja pod kontrolom Al Šababa stižu u bolnicu u Kismaju u teškom stanju zbog neuhranjenosti i dehidratacije.
Zakaria Mohamed, glavni medicinski tehničar u bolnici koju podržava Međunarodni komitet Crvenog krsta, upozorio je da pojedina deca stižu toliko iscrpljena da im zdravstveni radnici ne mogu pomoći.
Ksavo Nakdor ispričala je da je sa četrnaestomesečnom ćerkom pobegla iz Džamamea kako bi joj obezbedila lečenje. Prema njenim rečima, pripadnici Al Šababa sprečavali su je da dete odvede u zdravstvenu ustanovu, pa je noću krenula na put i tri dana pešačila sa devojčicom na leđima, noseći samo flašu vode.
Drugog dana dete je izgubilo svest. Kada su stigle u bolnicu, devojčica je imala 4,1 kilogram. Tri dana kasnije njena težina porasla je na 4,4 kilograma.
Slučaj ukazuje na rizike sa kojima se suočavaju porodice koje zbog sukoba ne mogu pravovremeno da dođu do zdravstvene zaštite.
Humanitarna kriza i dalje se produbljuje
Stanovnici južne Somalije suočavaju se sa kombinacijom bezbednosnih i klimatskih rizika: vazdušni udari ograničavaju kretanje, poplave ugrožavaju domove i poljoprivredu, a nestašica hrane i otežan pristup lečenju dodatno povećavaju ranjivost stanovništva.
Upozorenja FAO i IPC ukazuju na potrebu za hitnom pripremom za poplave, evakuacijom ugroženih stanovnika i dostavljanjem hrane, čiste vode i lekova.
Istovremeno, optužbe da bi američka vojna kampanja mogla da izloži civile poplavama ostaju ozbiljne, ali nepotvrđene. Dok američka komanda odbacuje tvrdnje da vremenske prilike koristi kao oružje, svedočenja stanovnika i upozorenja stručnjaka ukazuju na potrebu da se rizici po civile pažljivo prate i da se omogući nezavisna provera posledica vojnih operacija.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)