Kolumna "So na ranu": Usklađenost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nije ovo prva smena vlasti kojoj svedočim. Ali mi je prvi put da gledam gubitak države.
Izbori u Srbiji, oni zbog kojih se u našu malu "diktaturu" sjatilo više posmatrača nego što istorija može da zapamti, bili su pravi praznik demokratije. Konačno smo izabrali ono što treba da bi OEBS, nepuna dva sata od proglašenja izbornih rezultata objavio da su izborni uslovi u Srbiji sasvim zadovoljavajući, da su izbori sprovedeni baš kako treba, da RIK radi ne može bolje, ni tim biračkim spiskovima izgleda ništa ne fali, niko ne krade, ne kupuje glasove, a i građani, brate, konačno glasaju kako treba. Onih 260 nepravilnosti o kojima je celi dan izveštavala Crta, bile bi nepravilnosti da ste pogrešno birali, a ovako su čista pravilnost. Eto, je l' to bilo teško? To samo da vidite kako će lako ići i ta stvar sa Kosovom. Kada prihvatite realnost i uspostavite dobrosusedske odnose sa svojom rođenom zemljom, onda će se ta poglavlja otvarati sama od sebe, a klasteri će se isto tako lako zatvarati, evropski put će širom biti otvoren, možda prestignemo i Crnogorce, ko zna, a kad nam Sarajevo i Banja Luka postanu isto, kao što reče da će biti onaj profesor psihologije sa Filozofskog, Tošković Oliver beše, za nas će samo nebo biti granica. Sad kad smo se rešili onog diktatora koji je izbore priznao malo brže i lakše nego što smo to obično navikli u diktaturi, ostaje nam da uživamo u čarima lustracije, uličnih progona, upadima u privatne posede, čišćenju medija, rušenja svega što je u diktaturi izgrađeno, odricanju od dedovine i prijatelja, i sticanju novih evropskih vrednosti. Aferim.
Od momenta kada sam u nedelju ujutro ugledala Vučićevo snuždeno lice u onom redu za glasanje, više nisam imala ni tračak sumnje kako će se završiti to veče. Jer, kada stvari nikako ne izgledaju logično, onda budite sigurni da iza onoga u šta gledate, stoji nešto što ne vidite, jer vam ono što gledate zaklanja ono što bi trebalo da vidite da biste progledali. Ne znam bolje da objasnim. Hoću da kažem, nikako nije logično da posle mesec dana onako intenzivne kampanje kakvu je Vučić vodio, tokom koje je promenio atmosferu i svojim pristalicama povratio prostor na političkom poligonu, ali i na gradskim trgovima koji su im oduzeti pre dve godine, ključna tri dana pred izbore odeš na spavanje, prepustiš protivnicima celo igralište, ne smetaš ni kada tvoj protivnik bez zadrške i vrlo koordinisano sa onima koji zbog toga treba da ih kažnjavaju, krši predizbornu tišinu, ne reaguješ ni mrštenjem kada ti napadaju stranačke prostorije i ljude i dopuštaš da izgleda kao da su stvari završene i da si se predao pre kraja bitke. Nije logično ni da nijedna agencija za istraživanje javnog mnenja, ni domaća ni strana, osim Crte i Đorđa Vukadinovića, koji nikada nije pogodio rezultate izbora ni blizu, do samo petnaestak minuta pre informacije da "Studentska lista" vodi toliko da nikakav obrt više nije moguć, listom svi tvrde da SNS ubedljivo vodi i to uz razliku koja je takođe bila sumnjivo velika. Pratila sam 30 godina razne izbore i nikada nisam videla da se slična stvar desila, iako su se dešavale razne druge stvari, kao što je ta da najveći broj glasova na izborima dobije stranka kojoj su sve, osim jedne agencije, prognozirale gašenje, kao što je to bilo sa radikalima 2003. godine.
I na kraju nikako nije logično da posle svega što si radio, ne prethodnih mesec dana, nego prethodnih 14 godina, objaviš da si izgubio izbore tako brzo kao da žuriš na autobus, samo sat i po posle zatvaranja biračkih mesta, i to tako lagano, da nateraš čoveka da pomisli da si više "ginuo" na izborima u Kosjeriću nego na ovima na kojima se odlučuje o sudbini države. Da je neko ovako brzo i lako priznao poraz, i to samo jedan sat po zatvranju birališta videli smo samo još kada je Toma Nikolić izgubio predsedničke izbore od Borisa Tadića 2008. godine sa samo 107.000 glasova razlike, ili 2,38 posto. I tada su se mnogi čudili zašto je to uradio i zašto nije tražio, na primer, novo prebrojavanje glasova. U mnogim zapadnim demokratijama zakon definiše prag, odnosno minimalnu razliku među kandidatima ispod koje se pokreće automatska procedura ponovnog prebrojavanja glasova. U SAD je taj prag od 0,5 do 1, u nekim zemljama, kao što je Singapur, ide i do 2 posto, a za ovako male razlike kao što je bila ona između Nikolića i Tadića, ponovno brojanje glasova se vrši i na zahtev kandidata.
Da se razumemo, sve mi se ovo motalo po glavi zato što nisam imala ni jednu proverenu informaciju koja bi mi objasnila događanja koja nisu izgledala ni malo logično. Dakle, kada sam videla sve te nelogičnosti, jedino što mi se učinilo logično je da iza svega stoji neki jako veliki razlog, kakav može da bude samo, na primer, pokušaj da se izbegne krvoproliće kojim vas je neko ucenio, kojim vam je neko zapretio, i kojim nas je zastrašio toliko da su posle svega i pobednici i poraženi bili srećni što je sve prošlo mirno i bez građanskog rata. Jer, sve i da je Vučić osvojio izbore i sa razlikom od milion glasova, skoro je izvesno da bi one desetine ili stotine hiljada, ili koliko već, ljudi koji već dve godine priželjkuju konačni obračun sa svojim arhineprijateljem Vučićem, svejedno izašle na ulicu tražeći način da izbace tu frustraciju, koja kod nekih vuče korene još iz oktobra 2000. godine, kod nekih od poslednjeg poniženja koje je doživeo od bahatih moćnika u opštini ili na sudu, a kod nekih od poslednjeg suočavanja sa sopstvenim pogrešnim izborima i životnim neuspesima.
U uverenju da se stvar desila baš ovako kako sam, u potrazi za logikom u svemu, zamislila, samo me je učvrstilo kada sam na Tviteru naletetla na snimak na nalogu Sloboda ili ništa, na kom tužiteljka Bojana Savović, ona koja je išla u američku ambasadu po zaštitu od srpskih vlasti, na Slaviji odmah po proglašenju pobede, otkrila da je Vučić "sa njima pregovarao nešto, ali šta je ispregovarao, ne znam", te da "jeste bila velika razlika" i da su mu "rekli da ne pravi probleme". Kako tužiteljka nije jasno rekla sa kim je Vučić pregovarao, nagađanja su išla od Studentske liste, do "s nekim malo većim od studenata", pa do "stranih elemenata", Amerikanaca i EU. U sve ovo savršeno se uklopio i onaj Bodirogin poziv ljudima iz unutrašnjosti da ne dolaze za Beograd.
Teorije o uzrocima mnogih nelogičnosti već juče su na mrežama narasle u ozbiljne teorije zavere koje su se svodile, manje više na jedno, da je Vučić u dogovoru sa zapadom prepustio Studentskoj listi gutanje onih Đinđićevih žaba, uvođenje sankcija Rusiji i priznanje nezavisnosti Kosova, a da se onda, kada narod shvati da ih je Studentska lista prevarila da ništa od toga neće činiti i kada sve ode dođavola, vrate Vučića i naprednjake na vlast. Ima i ona teorija da je Vučić shvatio da čak i da dobije ove izbore, sledeće neće, pa je smislio da je bolje da ove izgubi, da narod vidi šta je alternativa, pa da se onda vrati i osvoji još dva mandata najmanje. Konkurencija mu je na ovim izborima potpuno "ubijena", takav masakr Evropa još videla nije, a naprednjaci kao jedina preživela stranka, svakako će biti oni koji će i u budućnosti igrati jednu od najvažnijih uloga u političkom životu Srbije koji, i to ćemo uskoro naučiti, ne postoji bez političkih stranaka.
A ima i ona, najpotentnija za razradu, da je Vučić shvatio da uz ometanje blokadera ne može na vreme da završi Expo, pa je odlučio da završetak radova prepusti ovima što prete da će Expo ukinuti, tako da sva bruka za neuspeh ovog velikog projekta ide na njihovu dušu, pa da se onda on vrati i spasi stvar.
Do sada ste, verovatno, već i sami primetili da se u svim ovim teorijama koje se "vrzmaju" po mrežama i koje pokušavaju da ustanove neku logiku u svemu što se desilo, ponavlja jedan obrazac, a to je da će nova vlast kratko trajati i da će se stara vratiti da spasi što ovi novi budu upropastili. Za predikcije da će nova vlast kratko trajati dosta je kriva i sama Studentska lista koja od početka govori o ograničenom veku trajanja, nekom prelaznom statusu i novim izborima. A mnogi misle da će Studentskoj listi, neminovno, vrlo brzo glave doći toliko potiskivane ideološke razlike unutar liste i da će nacionalisti, ili makar oni koji se tako predstavljaju, i levičari-komunisti, koji se tako ne predstavljaju, vrlo brzo zaratiti. A kada se to desi, mogući su svi ishodi, pa čak i onaj da tridesetak odmetnutih "studenata" prebegne kod Vučića i da se odnos snaga u Skupštini promeni za 180 stepeni. Naprednjaci su makar poznati po udomljavanju preletača. Mada im Studentska lista ozbiljno konkuriše sa svojim kandidatima koji su "izbegli metak", odnosno vetiranje.
Ali dok se ne desi sva ova politika, nama će se neminovno dešavati neki život. Na koji će ta politika neminovno jako uticati. Nagađanje da li će uvođenje sankcija Rusima biti prvi potez nove vlasti koja je – trudeći se da te dve reči - "Rusi" i "sankcije" – ne izgovori u istoj rečenici, ali uporno najavljujući usklađivanje sa spoljnom politikom EU, nije samo političko pitanje, već jedan od najvećih egzistencijalnih problema koje ćemo imati narednih meseci. Tu je logika vrlo prosta. Ako uvedemo sankcije Rusima, Rusi će da uvedu nove cene gasa nama, a nove cene gasa vode ka novim cenama svega, nove cene svega ka novoj inflaciji, a nova inflacija vodi nas do onog mesta na kome smo se nalazili pre mnogo godina i koje smo se toliko trudili da zaboravimo da smo zaboravili da prepoznamo i put kojim se do tamo stiže. Kada ste u nedelju glasali za promenu, budite sigurni da ste je i dobili. Ali ne nužno onakvu kakvu ste želeli. I nije čudno da se ljudi posle izbora pokaju za koga su glasali kada shvate kuda ih je to odvelo, ali je uistinu čudno da se to desi samo 24 sata posle glasanja. A takvih je juče na mrežama bilo previše da bi se moglo objasniti. Broj onih koji su preispitivali svoje rasuđivanje samo 24 sata od glasanja posebno je porastao posle prve akcije dugo najavljivanog lustriranja koja je, kako se činilo, čitavo F odeljenje "Laze Lazarevića" odvela pred vrata Informera i uvela ih u redakciju u kojoj su pokazali svu raskoš ljudskog bezumlja. Tako osokoljeni uspešnim sprovođenjem tačke 4 studentskog programa od 11 tačaka – a pod 4 je čišćenje medija – lustratori su otišli da čiste Pink i RTS, a podršku sa mreža ovoj pešadiji Studentske liste pružali su i "ugledni" i "profesionalni" novinari Dojče velea, N1, intelektualna elita, borci za slobodu misli i reči i ostala demokratska sila.
A ja sam juče čula troje poznanika da decu nisu poslali u školu jer su se plašili ili oni ili deca, njih nekoliko je odlučilo da promeni sve dinare koje ima u evre, jedan je odustao od kupovine kuće, jedan od kupovine kola, a ja sam, prvi put u životu, svome sinu od 25 godina rekla da je možda bolje da ode odavde.
Povezane vesti
Komentari (0)