Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Odavno sam prestao da jedem novinarski hleb (2001. godine), pa me to dosta sprečava da kažem baš sve što mislim o toj profesiji, računam da nije fer.
Upravo zato i nisam skroz siguran da Henrik Ibzen nije bar malo preterao kada je rekao da je neoprostivo to što naučnici muče životinje, i da bi sve bilo mnogo lepše kada bi svoje eksperimente obavljali nad novinarima, a isto važi i za Tolstoja i njegovu tvrdnju da je novinarstvo intelektualni bordel.
Ima još toga, i interesantno je da su najgore ocene o novinarstvu davali oni koji su se tim poslom bavili (Ibzen kao novinar, Tolstoj kao ratni reporter i osnivač i vlasnik jednog časopisa u kojem je i pisao), i upoznali sve njegove mane. Mark Tven, recimo, dugogodišnji novinar, smatrao je da novine dezinformišu, a Valter Benjamin, posle silnog pisanja za razne listove, zaključio je da ništa toliko ne obesmišljava reči, kao novine.
Ko ne veruje, makar u ovo poslednje, neka slobodno pročita tekst Ratka Femića na Novoj rs o belim čiopama i oglasima koje ne treba objavljivati na portalu na kojem je on urednikovao.
Čiope su tu besmislene, oglasi su besmisleni, alpinisti takođe, uputstvo čitaocima da pritisnu znak "X" u gornjem delu oglasa i sklone ga, a vrhunac besmisla je deo u kojem Femić kaže kako je bivši menadžment odlučio da pred izbore 2023. godine ne objavljuje političke reklame.
Pošto, o neobjavljivanju oglasa, gle čuda, nije odlučivao Femić, nego menadžment. Bivši, doduše, što mu je valjda komparativna prednost, bar za Femića, u odnosu na ovaj novi menadžment, čijih se odluka Femić grozi, obesmišljavajući i zgražavanje, koliko i sve ostale reči.
Brzo posle toga, gospodin Femić je uspeo da u besmisao uvede i reči kao što su "sloboda", "nezavisnost", "sramota", "oktroisani urednici", "biografija" izgovorivši ih, i snimivši sebe kako ih izgovara (?!), na sastanku sa novim menadžmentom.
Možda ne bi bilo tako da je dotičnog Femića, svojevremno, za glavnog urednika tabloida koji se zove Kurir, postavio Zbor novinara Kurira, na tajnom sastanku, tajnim glasanjem, a ne vlasnik istog lista, činom koji nije ništa drugo nego "oktroisanje", to jest postavljenje.
Takođe, obzirom da je koliko juče, na portalu N1, objavljena vest u kojoj novinari N1 navode da je Aleksandra Subotić ("bivši menadžment" koji je "oktroisao" bivši vlasnik Dragan Šolak), imala manir, citiram, "kojim je i rukovodila redakcijom, da pozivom rešava sve što zamisli", pretpostavljam da Ratko Femić nije baš izabran za zamenika glavnog urednika ovog portala tajnim glasanjem tajnog Zbora novinara Nove rs, nego da je i u ovom slučaju "oktroisan", prostim pozivom.
Sve zajedno, kada već imaš "oktroisanu biografiju", o čemu tačno pričaš, pogotovo što je poprilično normalno, prihvaćeno i uobičajeno, da glavne urednike i njihove zamenike, urednike, novinare - zapošljava i postavlja onaj ko je vlasnik novina.
Posle toga, kada ga vlasnik postavi, oktroiše, taj, na primer, glavni urednik, ima sva prava da dosta servilno dočeka Vučića, kao što je to uradio Femić dok je oktroisao po Kuriru, ili da ponosno odbije ne samo da sa njim razgovara, nego i da mu oglase objavi, što je ponovo uradio oktroisani Femić, dok je oktroisao po Novoj rs.
Da sve bude još gore, i besmislenije, ovaj nedavno rođeni i oktroisani Femić, slobodoljubivi, nezavisni, mirno zamera ljudima koje je oktroisao novi vlasnik Nova rs, ništa drugo, nego biografije, jerbo su radili, pazi vraga, u Blicu.
Računam da bivši vlasnik i bivši menadžment Nova rs, nisu baš mnogo pitali zaposlene o tome šta misle o biografiji oktroisanog Femića, pošto bi činjenica da je nedugo pre toga ljubio ruku njihovom arhi-neprijatelju Vučiću, verovatno uticala na rezultat tajnog glasanja, po principu, svi su protiv.
No, bivši menadžment je imao pravo na telefonski poziv kojim se sve rešava, pa i biografija, dok ovaj novi nema prava, po Femiću, ni da razgovara sa redakcijom pravdoljubivih i nezavisnih. U stvari, ima, ali onda će Femić da ga snimi (samo delove u kojima on hrabro govori), i da to objavi na svim onim mestima na kojima se odavno sve obesmišljava, i prestaje da bude čak i smešno.
Pogotovo što je, stvarno, daleko i od smisla i od smeha, to što neki Femići, oktroisani i dovedeni voljom bivšeg vlasnika i njegovog menadžmenta, sada pokušavaju da ospore novom vlasniku pravo - na vlasništvo.
Na to da odlučuje o reklamama i o uredničkom timu redakcije koju je kupio.
Da je kupio od Femića, možda bih donekle i razumeo, ali nije. Kupio je od onog čiji je menadžment sve rešavao telefonom, pa i to ko će da bude urednik, a ko novinar, šta će da se objavljuje, kojim emisijama će da bude isplaćivana gomila para, koja politička opcija će biti prokazivana, a koja slavljena, ko sme da gostuje, a ko ne.
Lično, nemam ništa protiv toga, bilo je njegovo vlasništvo, i, što bi rekli, sva prava su u tome i zadržana i sadržana.
Kome se to nije sviđalo (Brent Sadler, Jugoslav Ćosić, Jelena Zorić, ljudi sa dosta ozbiljnijim biografijama od Femićeve, oktroisane), skupljali su svoje pinkle i odlazili.
I niko od njih nije pokušavao da preuzme vlasništvo od bivšeg menadžmenta i vlasnika, niti da umesto njega odlučuje o reklamama i uređivanju.
Nisu, jer na to nemaju prava.
Baš kao što ih nema ni Femić. Ali ima pravo da primi poziv.
To bi bila prva stvar, u celoj priči, koja bi imala smisla.
No, kako sam napustio profesiju dovoljno davno, nisam ja koji o tome mogu da sudim, i odlučujem. A i nikada dinara ne bih dao za Novu rs.
Povezane vesti
Komentari (0)