Starshield pod kontrolom Vašingtona: Koliko je Ukrajina zavisi od volje Ilona Maska
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rat u Ukrajini pokazao je koliko savremene vojne operacije zavise od satelitskih komunikacija, ali i koliko pristup tim tehnologijama može da utiče na situaciju na frontu. Kada je ukrajinskoj vojsci nedavno ograničena brzina veze preko vojne satelitske mreže Starshield, problemi su se posebno odrazili na upotrebu dronova presretača.
Iako je reč o tehnologiji koju razvija privatna kompanija SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska, o njenoj upotrebi u vojne svrhe odlučuje američka vlada. Zbog toga se otvorilo pitanje ko zapravo kontroliše ovu mrežu, koliko je Ukrajina zavisna od nje i postoje li alternative.
Petar Vojinović, urednik portala Tango Six, za Euronews Srbija objašnjava kako je Starlink dobio vojnu primenu i zašto bi ograničavanje njegove funkcionalnosti moglo da oslabi deo ukrajinske odbrane.
Starlink i Starshield: ista tehnologija, različita namena
Starlink je satelitska mreža koja omogućava pristup internetu putem satelita u niskoj Zemljinoj orbiti. Zbog njihovog velikog broja i mogućnosti čestog lansiranja, ovi sateliti postali su zanimljivi i američkom Ministarstvu odbrane, koje je sa kompanijom SpaceX razvilo njihove vojne primene.
To je zapravo ista konstelacija satelita, ali je Starshield namenjen vojnim i državnim potrebama. Osim komunikacije i pristupa internetu, vojna primena uključuje i mogućnosti snimanja Zemljine površine i detekcije različitih objekata pomoću senzora.
Euronews Srbija
Prema rečima Vojinovića, takav pristup donosi mogućnosti nadzora koje su se ranije ostvarivale korišćenjem posebnih špijunskih i komunikacionih satelita, ali sada uz prednosti masovne satelitske konstelacije.
"Ta kombinacija, odnosno ulazak vojnih primena na tu civilnu konstelaciju, napravila je Starshield", kaže on.
Zašto je ograničavanje mreže problem za Ukrajinu?
Starshield se u Ukrajini koristi već nekoliko godina, a jedna od njegovih važnih primena jeste podrška dronovima presretačima. Ukrajinska vojska razvila je manje i jeftinije dronove za obaranje ruskih bespilotnih letelica, a satelitska veza omogućava im da komuniciraju i kada se kreću velikim brzinama.
Vojinović objašnjava da takva ograničenja postoje i kod civilnog Starlinka, na primer kada se uređaji koriste u pokretnim objektima za koje su predviđeni posebni proizvodi.
Tanjug AP/Efrem Lukatsky
"Starshield je sistem gde je to zapravo poenta korišćenja, dakle da on može da se koristi na objektima kao što su ti presretači sa brzinama većim od 160 kilometara na sat", navodi Vojinović.
Prema njegovoj oceni, ograničavanje veze moglo bi da umanji efikasnost ukrajinskih dronova presretača i drugih sistema koji se oslanjaju na ovu tehnologiju.
Ko odlučuje o pristupu Starshield-u?
Slučaj je ponovo otvorio pitanje uticaja privatnih tehnoloških kompanija na vojne operacije i međunarodne odnose. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi ograničavanje pristupa mreži moglo da ugrozi živote vojnika, dok je Ilon Mask na društvenoj mreži X naveo da o korišćenju Starshield-а odlučuje isključivo američka vlada.
U javnosti su se pojavila različita objašnjenja o tome ko je doneo odluku o ograničavanju veze, ali okolnosti i odgovornost za taj potez nisu u potpunosti razjašnjeni.
Mask je takođe izjavio da je Starlink ključan za ukrajinsku odbranu i da bi u slučaju da se isključi, ukrajinska linija fronta odmah bila urušena.
Međutim, naš sagovornik smatra da ta izjava nije konstatacija, nego pretnja.
"Oni zapravo mogu da značajno unazade jedan deo odbrane, a to su pre svega ovi dron-presretači i druge primene na ukrajinsku kopnenu vojsku pre svega", kaže Vojinović.
Ipak, smatra da bi takav potez dodatno pogoršao već tešku situaciju na frontu, ali ne bi suštinski promenio sve okolnosti rata, s obzirom na to da se Ukrajina već suočava sa velikim vojnim i tehnološkim izazovima.
Postoji li alternativa
Zavisnost od tehnologije jedne privatne kompanije podstakla je i evropske države da razmišljaju o sopstvenim satelitskim sistemima.
Vojinović navodi da postoji evropsko-američka alternativa u vidu sistema OneWeb, koji posluje u okviru kompanije Eutelsat i može da se koristi i za državne i vojne potrebe. Ipak, prema njegovoj oceni, taj sistem još nema masovnost i fleksibilnost Starlinka.
"Sada imamo novu inicijativu Nemačke i Francuske da oni prave svoju konstelaciju satelita. Međutim, koliko god da je Ilon Mask činjenično bizaran i problematičan za svetsku geopolitiku, on je paralelno genije, i to je sve što to zapravo čini celu stvar mnogo konfuznom. On je napravio ceo Starlink, odnosno SpaceX, na revolucionarnom praktičnom rešenju lansiranja u svemir, i niko ne može da dostigne taj broj lansiranja", primećuje naš sagovornik.
Zbog toga smatra da će izgradnja konkurentskih sistema biti veliki tehnološki i finansijski izazov za Evropu, čak i kada je reč o državama koje imaju sopstvene raketne programe.
Starlink menja i civilnu upotrebu interneta
Iako je pažnja javnosti trenutno usmerena na vojnu primenu satelitskih komunikacija, Starlink ima i značajne civilne mogućnosti. Reč je o sistemu koji omogućava brz pristup internetu i u situacijama u kojima je teško obezbediti tradicionalnu infrastrukturu.
Vojinović navodi da Starlink u Srbiji još nije zvanično dostupan, dok se njegova tehnologija već koristi u različitim delovima sveta, uključujući i avio-saobraćaj.
Kao primer navodi avione koje Air Serbia iznajmljuje od evropskog prevoznika Air Baltic, koji je instalirao Starlink. Putnici koji su imali priliku da koriste ovu vezu, kaže on, mogu da se povežu na mrežu jednostavno, bez komplikovanog postupka prijavljivanja, i da dobiju veoma velike brzine interneta čak i tokom leta.
Prema njegovim rečima, upravo masovnost sistema i mogućnost ponovne upotrebe raketa omogućile su da satelitski internet postane dostupniji i praktičniji za svakodnevnu upotrebu.
Više o Starlink i Starshield tehnologiji pogledajte u novoj epizodi emisije "Van kocke" u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)