Novi sistem protivvazdušne odbrane: Koliko će koštati "Šeršen" i šta je sa njegovim novim raketama (FOTO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajinske kompanije razvijaju nove tipove vođenih raketa zemlja-vazduh za modularni protivvazdušni sistem kratkog dometa "Šeršen", uključujući rakete R-287T i R-287, koje koriste savremene sisteme infracrvenog i aktivnog radarskog navođenja.
Prema navodima proizvođača, sistem "Šeršen" mogao bi da bude uveden u upotrebu brže nego što je potrebno čekati na nove zapadne sisteme protivvazdušne odbrane, poput NASAMS-a ili IRIS-T SLM. Ipak, nijedan od sistema razvijenih u okviru ovih ukrajinskih inicijativa još nije ušao u serijsku proizvodnju, a za dalji napredak potrebno je rešiti određene tehničke izazove, navodi portal Defense Express.
"Šeršen" može da prati do 24 cilja
Protivvazdušni raketni sistem "Šeršen" namenjen je dejstvu protiv aviona, helikoptera, krstarećih raketa, bespilotnih letelica i drugih aerodinamičkih ciljeva, uključujući i one koji se kreću u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja. Predviđen je i za presretanje precizno vođenog oružja u letu.
Prema podacima programera, ugrađeni radar može da otkrije ciljeve na udaljenosti do 85 kilometara i istovremeno prati njih 24. Domet dejstva zavisi od vrste rakete i kreće se od 1,5 do 25 kilometara, dok je visinski raspon od 20 metara do 10 kilometara.
Prinstscreen YouTube/DEFENCE CENTRAL
Sistem može da dejstvuje protiv ciljeva koji se kreću brzinom do 1.000 metara u sekundi i istovremeno gađa šest ciljeva. Proizvođači navode da verovatnoća uništenja cilja jednim pogotkom iznosi 0,75.
Jedna od ključnih karakteristika "Šersena“ jeste otvorena arhitektura, koja omogućava upotrebu različitih raketa. Platforma je projektovana tako da može da koristi sovjetske rakete vazduh-vazduh R-27 i R-73, kao i američke rakete AIM-9 i AIM-132.
Posebnu pažnju privlače nove rakete R-287T i R-287, čija aerodinamička konfiguracija podseća na porodicu R-27.
Nove glave za navođenje povećavaju mogućnosti raketa
Raketa R-287T, prepoznatljiva po zaobljenom nosnom delu, opremljena je infracrvenim tragačem. Za razliku od starijih sovjetskih raketa R-27T/ET, koje su koristile glave za toplotno navođenje sa jednokanalnim fotodetektorima, novi tragač GS-203T koristi senzorski niz za snimanje, otkrivanje i praćenje toplotnog potpisa cilja.
Prema navodima iz izvornog teksta, takvo rešenje omogućava otkrivanje ciljeva na većim udaljenostima i primenu naprednijih algoritama za suprotstavljanje elektronskim protivmerama. Proizvođači navode da infracrveni tragač GS-203T može da zahvati tipičan cilj na udaljenosti od najmanje 30 kilometara pri susretu iz suprotnog pravca, odnosno na više od 100 kilometara kada cilj prati otpozadi.
Raketa R-287, koja ima konusni radio-propustljivi nosni deo, koristi aktivni radarski tragač razvijen u Ukrajini. Moguće je da je ovo rešenje namenjeno modernizaciji raketa R-27R/ER, koje koriste poluaktivno radarsko navođenje.
Kod poluaktivnog navođenja, raketa najpre dobija podatke o položaju cilja sa radara, a zatim se nakon prelaska određenog rastojanja njen let koriguje uz pomoć radarskog osvetljavanja cilja. Ovakav način vođenja koristi se i kada se rakete R-27R lansiraju sa zemaljskih lansera sistema "Šeršen".
Aktivni radarski tragači ne zahtevaju neprekidno osvetljavanje cilja, što olakšava rad pilotima i posadama protivvazdušne odbrane. Sličan princip koristi američka raketa AIM-120 AMRAAM, kojom je opremljen norveški sistem protivvazdušne odbrane NASAMS.
Proizvodnja i dalje predstavlja izazov
Razvoj domaćih tehnologija za proizvodnju raketa i njihovih sistema za navođenje predstavlja jedan od strateških prioriteta ukrajinske odbrambene industrije. Pored "Šersena", slični napori obuhvataju i sisteme "Klon", S-300 i GAM-67, koji se razvijaju u okviru šire američko-ukrajinske inicijative "FrankenSAM“.
Prinstscreen YouTube/DEFENCE CENTRAL
Ipak, nijedan od navedenih sistema još nije ušao u serijsku proizvodnju. Za njihov dalji razvoj potrebno je unaprediti pojedine ukrajinske komponente i podsisteme i rešiti niz tehničkih problema. Uprkos tome, sve više kompanija pokazuje interesovanje za ovu oblast, koja objedinjuje naprednu matematiku, elektroniku, optiku i hemijsku industriju.
Nabavka sistema "Šeršen" za ukrajinske odbrambene snage mogla bi da ubrza taj proces. Odluka o nabavci još nije doneta, iako je sistem završio testiranja, a sve njegove komponente dobile su kоdifikaciju.
"Svi žele da sistemi protivvazdušne odbrane i rakete budu isporučeni juče, ali potencijalni kupci nisu spremni da čekaju proizvodnju. Takvo čudo se jednostavno ne dešava“, navode proizvođači "Šersena" i njegovih vođenih raketa.
Pritisak na proizvođače dodatno povećava rast potražnje za zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane, kao i duže vreme čekanja i veće cene. Proizvodnja sistema NASAMS traje najmanje dve godine i uključuje do 1.000 podizvođača na dva kontinenta. Njegov proizvođač, norveški Kongsberg, prešao je na neprekidnu proizvodnju kako bi odgovorio na rastuću globalnu potražnju.
Kada je Norveška 2023. godine naručila sisteme NASAMS za Ukrajinu, četiri baterije, sa ukupno osam lansera i četiri komandna mesta, uz zalihe raketa zemlja-vazduh, koštale su 860 miliona dolara. To je približno 215 miliona dolara po bateriji. Prema navodima iz izvornog teksta, cena jednog sistema NASAMS III danas dostiže 410 miliona evra.
Nasuprot tome, proizvođači procenjuju da bi "Šeršen" mogao da se proizvodi znatno brže od sistema NASAMS ili IRIS-T SLM. Preliminarne procene pokazuju da bi njegova cena za izvozne narudžbine iznosila između 150 i 170 miliona evra.
Međutim, prosečna cena novih raketa sa aktivnim radarskim navođenjem za sada nije poznata.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)